Шта ће све Србија МОРАТИ ДА ПРОДА због договора са ММФ-ом?

0

Споразумом са Међународним монетарним фондом (ММФ) Србија је тој финансијској институцији обећала многобројне тендере, попут тендера за ПКБ, „Петрохемију“, МСК и за Комерцијалну банку, а обавезала се и на могуће поскупљење струје и затварање два рудника у „Ресавици“, пише лист Политика у издању за среду 25. јул.

ммф
Петрохемија/Фото: Н1

ММФ је одобрио Србији нов аранжман, који је назван „чуваркућа“, а у току његовог трајања од 30 месеци, Србија се обавезала на низ конкретних цијева, који су временски орочени.

Тако се Србија обавезала на приватизацију ПКБ-а, а крајњи рок за расписивање тендера за ту компанију је јул ове године.

У овом документу даље се наводи да ће до краја августа, у сарадњи са Светском банком, бити извршена и анализа о могућем поскупљењу струје, а када је реч о Електропривреди Србије очекује се да ће та компанија променити статус у акционарско друштво до 2020. године.

Од Министарства привреде очекује се да у септембру распише тендер за МСК и Петрохемију, а држава ће до краја године морати да почне са затварањем два нерентабилна рудника у „Ресавици“.

Аранжаном је предвиђено да се до краја фебруара 2019. године донесе одлука о приватизацији Комерцијалне банке, а тендер за приватизацију биће расписан у јуну 2019.

Соса: ММФ од јесени о бројкама са Владом Србије

ммф
Себастијан Соса/Фото: Н1 Printscreen

Шеф канцеларије ММФ у Србији Себастијан Соса оценио је да има простора за повећање плата и пензија у Србији, а да још није разговарано о конкретним бројкама. Он каже да ће мисија ММФ са Владом Србије о томе разговарати крајем септембра.

ММФ је склопио нови, тридесет месеци дуг аранжман са Србијом који предвиђа да се до краја реши и проблем оних јавних предузећа која су била извор трошкова у претходном периоду.

Пензионери и државни службеници чекаће до почетка јесени да чују колико ће им, и од кад, примања бити увећана.

„То значи да је, после разговора са мисијом ММФ у септембру, следећи корак повећање плата и пензија. Тада ћемо знати и колики ће бити проценат повећања“, рекао је министар финансија Синиша Мали.

Јер Србија, иако министар финансија каже да државној каси нису потребне паре ММФ-а, са том институцијом започиње нови двоипогодишњи аранжман.

„Постојање аранжмана са ММФ не представља гаранцију да ће се водити одговорна фискална политика, али свакако значајно повећава шансе да се то догоди. Међународна финансијска тржишта би свакако негативно одреаговала на то да нека ревизија аранжама не буде одобрена и да спровођење аранжмана не буде постигнуто“, каже Саша Ранђеловић са Економског факултета у Београду.

Нови програм ММФ-а, кажу у тој институцији, биће усмерен на привредни раст. Ако се укаже простор у буџету, њега, како кажу у ММФ-у, треба користити да дуг не буде виши од 50 одсто БДП-а, а потом за јавне инвестиције и смањење пореза којим би привреда могла да се погура, попут смањења пореза на зараде.

Програм ММФ предвиђа и да укупан трошак за пензије не буде виши од 11 одсто БДП-а, а за плате осам одсто. То значи да ти издаци могу да расту колико буде јачала привреда.

ммф
Саша Ранђеловић/Фото: Н1 Printscreen

„То значи да постоји простор за повећање плата и пензија у складу са номиналним растом БДП-а. Наша пројекција је да ће тај раст износити 6,5 до седам одсто до краја програма, што значи да постоји простор за не мали раст. Нарочито ако узмемо у обзир да је инфлација тренутно ниска“, каже Себастијан Соса.

„Тај фискални простор се може искористити на више начина, два најефектнија су смањење пореза, пре свега на плате и осетније повећање јавних инвестиција“, рекао је Саша Ранђеловић.

ММФ, како каже његов представник у Београду, ускоро очекује и расписивање тендера за ПКБ, као и приватизацију РТБа Бор и компаније МСК из Кикинде.

„Ове проблематичне компаније су биле извор буџетских трошкова у прошлости. Раније је било напретка на том фронту – на пример, Галеника је приватизована. Али, кад је реч о другим компанијама, потпуно решавање њиховог статуса се још чека. Циљ је да се то у потпуности оконча, било кроз приватизацију, или, као кад је реч о Азотари, кроз стечај“, каже Соса.

Такође каже и да подржава евентуалну приватизацију Комерцијалне банке.

Бета / Војислав Стевановић, Н1

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.