ПОТРЕСАН СПОМЕНИК СРПСКОЈ РАТНОЈ ТРАГЕДИЈИ: Стан’ путниче и прочитај овај спомен

0

Борачко гробље крај цркве у Великој Моштаници подигнуто је углавном над празним гробовима, у част ратницима-сељацима чије су кости расуте далеко од родног краја.

борачко гробље
Фото: Новости

Борачко гробље крај цркве у великој Моштаници један је од најпотреснијих споменика у Србији. Подигнуто је углавном над празним гробовима, у част ратницима-сељацима чије су кости расуте далеко од родног краја. Кише и снегови су већ начели речи посвете “Стани брате и прочитај…

” урезане у меки камен белега над шест гробова јунака “Посавског баталијона народне војске” изгинулим у српско-турским ратовима 1876-1878. године.

Сто година од почетка Великог рата неке пажљиве руке и даље брижно одржавају споменике 121 ратника из Велике Моштанице који су страдали у туђини. Сва српска трагедија 20. века сажета је у једноставним посветама и порукама споменика. На понеком од њих су фотографијама ведрих младих људи пуних снаге, направљене пре него што су збрисани огњем и челиком.

– Надгробни споменици у порти моштаничке цркве представљају јединствену појаву и бројношћу, а још више особеношћу садржаја – записала је Миланка Миловић, стручњак у области заштите културних добара.

борачко гробље
Фото: Новости

– За разлику од других порти где су најпре сахрањивана свештена лица и виђенији људи, у моштаничкој порти нема споменика ни јереју, ни ктитору, ни кмету сеоском. Сви споменици су почасног карактера, посвећени успомени на сељаке ратнике из свих ратова за ослобођење, од краја прошлог до средине нашег века. То је ратничко гробље.

Црква рођења Богородице са Борачким гробљем у Великој Моштаници

борачко гробље
Фото: beogradskonasledje.rs

Црква је подигнута 1858. године (освећена 1859) на месту старије цркве. Конципирана је као једнобродна грађевина са великом полукружном апсидом (ширине исте као наос), две бочне полукружне певнице и звоником изнад припрате на западној страни. Саграђена средином XIX века у духу традиције српске сакралне архитектуре, представља значајан споменик развоја градитељства свог времена и средине у којој је настала. Ктитор ове цркве, између осталих приложеника, био је и познати српски задужбинар и добротвор, Илија Милосављевић Коларац (1800-1878). У цркви се чувају ретка дела сликарства, златарства, као и књишко-архивски предмети настали у првој половини и средином XIX века. Међу њима су дела познатих српских сликара, Георгија Бакаловића, Димитрија Посниковића, Николе Марковића, Илије Петровића и Симеона Танасијевића, као и иконе српских зографа из прве половине XIX века, чија су остварења од значаја за проучавање развоја уметности Србије. Надгробни споменици у порти цркве (укупно 128) познати су у селу под називом Борачко гробље. Посвећени су житељима насеља и околине, погинулим или умрлим у ратовима 1876-1878, 1883-1885, Балканским, Првом и Другом светском рату. У низу некропола у сеоским портама на подручју Београд, Борачко гробље представља јединствену споменичку целину меморијалног карактера и истовремено сведочанство о жртвама овога краја у минулим ратовима.

Новости / Службени лист града Београда бр. 4/83

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.