У Београд је дошао БЕЗ ИЧЕГА, а оставио му је МНОГО: Пре 88 година преминуо је велики српски добротвор, којем многи не знају ни име (ВИДЕО)

0

Требињац Лука Ћеловић, напорним радом, стекао је огромно богатство које је оставио Београду, а пре свега Београдском универзитету.

лука ћеловић
Лука Ћеловић/Фото: Wikipedia

Највећи добротвор Београдског универзитета Лука Ћеловић преминуо је на данашњи дан пре 88 година. По ономе шта је учинио само за данашње студенте, заслужио је да се његово име помиње више пута дневно. Зашто? У Београд је дошао без игде ичега, а оставио му је много.

Овај рођени Требињац био је велетрговац, рентијер, почетком двадесетог века један од најбогатијих људи у Србији, водећи финансијер и једна од најутицајнијих личности међу Србима пореклом из Херцеговине, председник Београдске Задруге, национални радник и велики српски просветни добротвор.

У свет је кренуо из села Придворци код Требиња, у којем је и рођен. Још пре завршене основне школе отац га је послао код свог пријатеља Јована Пишталића у Бањалуку да тамо изучи трговину. Затим је прешао у Брчко, код стрица, где је ишао у школу и радио као шегрт у стричевој магази. Занат је пекао и у Београду, да би после рата с турцима, отворио своју самосталну радњу Ћеловић 1880. године у локалу на почетку улице Краљевића Марка. Трговао је житом, шљивама и свим врстама хране, а касније се бавио и лиферацијом овса за војску и хлеба за општинске стражаре.

Напорним радом, Ћеловић, о којем се мало зна, стекао је огромно богатство.

После Првог светског рата купио је и земљиште између улица Карађорђеве, Загребачке и Босанске и ту сазидао низ четвероспратница. Дао је значајан допринос естетском уређењу Београда, јер је део Савамале уредио по узорУ на велике европске градове.

Лука Ћеловић
Зграда Ректората Београдског универзитета/Фото: Wikipedia

Ипак, упркос богатству остао је доживотно скроман. О томе сведочи и његова покретна имовина. После његове смрти, наиме, у његовом покућству није пронађен ниједан златан сат, ланац или прстен. Од покретне имовине пописана су три отомана, завесе, два тепиха, трпезаријски сто и шест столица, два креденца, два кревета – месингани и гвоздени са сламањачама, обично вунено ћебе и дрвени кофер.

Али, ова громада од човека у сваком смислу, иза себе је оставила огромну непокретну имовину.

Није се женио па је имовину оставио Београдском универзитету, због чега се и данас сматра његовим највећим добротвором.

После његове смрти, 15. августа 1929. године пронађен је његов први тестамент из 1911. којим је своју имовину оставио универзитету, као и Основно писмо о оснивању задужбине Луке Ћеловића – Требињца од 23. децембра 1925. године.

лука ћеловић
Лука Ћеловић Требињац/Фото: Wikipedia

Задужбини је предао своје имање у Јаворској улици 7 и 9, а остало имање се прикључило фонду задужбине после његове смрти. Осим плаца и куће у Јаворској улици, задужбину Луке Ћеловића чинили су и двоспратна кућа у Улици Краљевића Марка 1 са четири стана и четири дућана у партеру, палата на углу Карађорђеве 65 и Загребачке улице број 1 са 24 стана са три лифта и шест дућана са три теретна лифта, и палата дуж целе Загребачке улице (бројевима 3, 5, 7, 9) и Босанске (данас улица Гаврила Принципа) број 16 са тридесет једним станом, седам дућана и четири теретна лифта.

Сав приход од ових имања управник задужбине Урош Стајић је сваког месеца предавао управи Београдског универзитета, која је захваљујући овој потпори штампала књиге и научне студије, симпозијуме и конгресе и истраживали у архивама и библиотекама најпознатијих универзитетских центара.

лука ћеловић
Савамала 1915. године/Фото: Архивска фотографија

Лука Ћеловић је свој живот посветио Београдској задрузи. Залазећи у београдске кафане, посматрао је оне што се коцкају па би онима што играју у велики новац већ сутрадан у Београдској задрузи био отказан кредит и враћене удеонице.

Био је члан главног одбора четничке организације, који је основан 1902. године, и који је прикупљао новац за опремање чета.

Помагао је и Певачко друштво “Обилић” а хроничари кажу да је било право задовољство видети Луку који је обожавао песму „Хеј трубачу“.

Погледајте видео посвећен овом српском добротвору:

 

Телеграф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.