ОСТАЦИ ПРИНЦА МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА ЧЕКАЈУ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ: Аманет још није испуњен

1

Земни остаци црногорског принца Михаила Петровића нису пренети из Париза. Аманет да почива на цетињском дворском гробљу неиспуњен 32 године.

михаило петровић
Гробница принца Михаила у порти дворске цркве на Цетињу

Више од три деценије унук краља Николе Петровића Његоша, принц Михаило, чека на испуњење аманета који је завештао у туђини – Паризу, да буде сахрањен међу својима на дворском гробљу, поред Цетињског манастира у престоном Цетињу.

Гробница на париском гробљу је у прилично јадном стању. Оивичена бетоном, а у средини земља и покоја пожутела травка прекривена увелим лишћем ничим не подсећају да ту почива принц из краљевске лозе Петровића. Једино крстача и на њој име, година рођења и упокојења човека који је био велики поборник југословенства и политике коју је спроводио његов брат од тетке краљ Александар Карађорђевић.

Остао је упамћен Михаилов гест из тридесетих година прошлог века, када му је Италија понудила престо краља Албаније у циљу вршења притисака на Југославију и тражења ревизије граница, а он одбио, што га је скупо коштало коју годину касније када су га Немци заједно са особљем југословенске амбасаде у Паризу, где је боравио после априлског рата, спровели у логор близу Франкфурта. Ту га је пронашао специјални изасланик италијанске краљевске куће Савоја (тетка му је била Јелена Савојска), тражећи од њега да крене на Цетиње и преузме црногорски краљевски престо, јер је Црна Гора требало да прогласи своју независност. Принц је и ту понуду одбио.

Остало је записано да је Михаило представнику породице Савоја поручио да се осећа Србином и да је непоколебљиви противник црногорског сепаратизма и зеленаша.

миахило петровић
Принц Михаило Петровић Његош

Јован Маркуш, бивши председник СО Цетиње, каже за Новости да је у југословенској амбасади у Паризу 19. децембра 1988. сачињен и потписан протокол у коме Никола Петровић Његош, као праунук и наследник краља Николе I, даје сагласност да посмртни остаци краља и његове супруге Милене буду пренети из Сан Рема у Италији и буду сахрањени у СР Црној Гори. Он је тада такође изразио жељу да се остаци његовог оца, кнеза Михаила, пренесу из Француске и сахране у Црној Гори.

– Приликом преноса и сахране земних остатака краља Николе и краљице Милене на Цетињу 1989. године, било је планирано да се заједно с њима пренесу на Цетиње и земни остаци кнеза Михаила, али према француским прописима због кратког протока времена од упокојења то је одложено за мај 1990. године. Том приликом на Дворском гробљу пред Цетињским манастиром направљена је гробница принца Михаила, поред гробница принцеза Вјере и Ксеније – каже Маркуш. – Иако је митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је као јеромонах приликом боравка у Паризу био у друштву принца Михаила, више пута покретао иницијативу да државна власт испуни писмено преузету обавезу, на њихову срамоту, то до данас није остварено. Принчева напаћена душа наћи ће смирај свој када се испуни његов аманет да буде сахрањен у отаџбини међу својим славним прецима Петровићима Његошима.

михаило петровић

Сахрањен у близини Орлија

Михаило Петровић (рођен 1908. у Подгорици, од оца принца Мирка Петровића, који је девето дете и други син краља Николе I, и мајке Наталије Константиновић) умро је у Француској, крајем марта 1986. Црквеној церемонији у малој српској цркви у Вал де Марну, где је опело служио архиепископ Српске православне цркве у Немачкој, присуствовало је око две стотине људи. Уз принца Николу и његову супругу Франсис, на сахрани су, 1. априла 1986, били представници више европских дворова, као и југословенски принц Александар Карађорђевић.

Гроб Михаила Петровића и данас је на том гробљу, у близини Орлија, код Париза. Друга гробница, у порти Дворске цркве на Цетињу, направљена је 1989. године, али његови посмртни остаци још нису пренесени, иако је аманет принца Михаила био, управо, да почива под Орловим кршем, уз деду Николу, првог краља Црне Горе.

михаило петровић
Гробница у којој почива принц из краљевске лозе Петровића, код Париза Фото Архива Јована Маркуша

Велиша Кадић, Новости

1 коментар

  1. Kako njie bilo para da ga prenesu na Cetinje. Pa gde su pare od očupane sablje kralja Milutina koja je pronađena na pariskom buvljaku ,naravno bez dijamanata rubina safira koja je bila u njegovom posedu i koju je on proneverio i očupao iako je to nacionalno dobro njemu povereno na čuvanje.Toliko je bio „dobar“ da je povereno nacionalno dobro razvalio i postepeno rasprodao živeći na visokoj nozi ,naravno ništa ne radeći ,a i što bi uopšte radio kad mu je povereno nacionalno dobro vredno milijarde dolara franaka maraka itd a od njega se može doživeti i stota bez rada i truda ,I na kraju njegov sin proda olupinu od sablje na buvljaku. Ta sablja koju je knjaz Nikola dobio na čuvanje i staranje od cara Nikole je vredela više od cele Crne Gore A eto ove raspikuće uništiše nacionalno dobro. Jedan naš biznismen koji je otkupio ovu sablju na buvljaku u Parizu doneo je i poklonio muzeju u Beogradu, Ipak to je samo komad gvožđa koji je kupljen za par franaka a dijamante su pojeli Petrovići ,prvo Nikola njegovi sinovi unuk Mihailo i na kraju ovaj što se pijan posrao nasred Biljarde.

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.