Новак Бјелић: ТРЕЋИ ПОКУШАЈ РАЗГРАНИЧЕЊА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

0

Историјски је апсурд да је прво разграничење у дугој историји постојања Косова и Метохије сасвим супротног карактера од онога које се сада најављује. То прво разграничење уследило је као резултат ослободилачких ратова и протеривања из српских земаља вишевековног турског окупатора, одлуком Народне скупштине Краљевине Србије 1912. године, после битке на Куманову, према којој је Косово припало Краљевини Србији, док је Метохија ушла у састав Краљевине Црне Горе.

разграничење
Краљ Петар на коњу у бици код Куманова/Фото: Архивска фотографија

Депеша из тих славних ослободилачких дана, упућена из врховне команде Краљевине Србије, прослављеном војсковођи сердару Јанку Вукотићу, команданту војске Краљевине Црне Горе, која је у жару косовског завета ослободила народ свих западних делова српских земаља од вишевековног турског окупатора, од историјског је значаја. У депеши се каже да се војска Црне Горе, после ослобађања Метохије, зауставила пред капијом древне престонице српских краљева и царева, а да се даље ослобађање и улазак у Призрен препушта војсци Краљевине Србије, што је братски и са одушевљењм прихваћено.

Прва подела, односно разграничење Косова и Метохије иако темељена на крвљу исписаним границама и братској слози, није потрајала више од шест година, односно до формирање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године.

разграничење
Медова, братски сустрет генерала Јанка Вукотића и Петра Бојовића/Фото: Архивска фотографија

Друго разграничење је из Другог светског рата, када је немачки окупатор задржао за потребе Трећег рајха Косово са Трепчом, а Метохију великодушно уступио Италији. И ово разграничење Косова и Метохије трајало је до капитулације Тројног пакта Немачке, Италије и Јапана, односно до окончања Другог светског рата.

Надајмо се да ни треће разграничење у покушају неће заживети ни опстати, ако до њега уопште и дође. Јер албански народ већ има своју матичну државу, додуше стару свега једно столеће, а Албанци који живе на Косову и Метохији могу да имају само статус националне мањине у оквиру државе Србије са свим правима која припадају и другим националним мањинама које у Србији живе.

Из историје нам је познато да један народ може прогласити своју државу: на сопственој, на поклоњеној или на ратом освојеној територији. Пример косовских Албанаца не може се сврстати ни у један од поменутих случајева. Зато западни ментори ове накарадне творевине морају јавно да признају да је то јединствен случај, а то значи да самопроглашена држава Косово није формирана на сопственој, поклоњеној или ратом добијеној територији, него да је украдена од Републике Србије, уз садејство криминалаца из редова косовских Албанаца и криминалаца из редова НАТО-а.

Шеф државе као предлагач трећег разграничења, поред Устава има и Резолуцију 1244 Савета безбедности као најубојитије оружје у борби за очување суверенитета и територијалне целине Србије.

Никаква накнадна памет, нити било какво консултовање народа у борби за очување Косова и Метохије није потребно, јер према тумачењима цењених правника расписивање референдума изван процеса за промену Устава било би незаконито.

Фактичко стање је такво да украдено Косово и Метохију можемо преузети од њихових ментора само истрајавајући на поштовању Устава Србије и Резолуције 1244, која нам признаје титуларно право, односно потврђује да је Србија власник те територије. Да су у поседу украдене српске територије и да никада не могу легализовати ту крађу без изричите писане сагласности („свеобухватног споразума“) власника, односно државе Србије, тога су свесни и косовски Албанци, а и Американци и остали који их подржавају.

Поставља се питање у име чијих интереса и којих виших циљева би се Србија одрекла своје територије. Није ваљда у име уласка у Европску унију? Па ми смо већ ту, у срцу Европе, а Европа је у Србији, којој смо широм отворили врата без икаквих заштитних царина.

Само се инсистирањем на безусловној примени Резолуције 1244, доследном политиком и дипломатским умећем, може сачувати територијална целовитост Србије, осигурати слобода и независност садашњим и будућим генерацијама, чиме се стиче поштовање и поверење, како пријатеља, тако и непријатеља.

А чак и ако би којим случајем био расписан законити референдум, питање би морало да одражава суштинско стање: да ли сте за легализацију украдене територије Косово и Метохија.

разграничење
Мр Новак Бјелић/Фото: Printscreen

* Аутор је био генерални директор Трепче током последње деценије XX века.

Политика, „Погледи“, 7. јул 2018.

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.