ПРЕТЊА ЗА СРПСКЕ РЕКЕ! – Декани факултета стали у ОДБРАНУ река Старе планине (ФОТО/ВИДЕО)

0

Српске институције додељују дозволе за градњу малих хидроцентрала усред паркова природе, као што је случај на Старој планини. Прети ли Србији нестанак хиљада километара река због нешто мало електричне енергије?

нестанак хиљада километара река
Протест у Пироту

Србија производи нешто више од 21 одсто струје из обновљивих извора енергије, а обавезала се Европској унији на 27 одсто до 2020. године. Можда је у припреми и нови циљ ЕУ да до 2030. године производи чак 35 одсто енергије на овај начин, хвалио се министар енергетике Александар Антић ове године.

Међутим, мала земља са природним лепотама и још увек многобројним нетакнутим пределима, можда трпи већу штету него што то може да поднесе.

„Ми живимо у земљи у којој је већ нестало 50 река!“, каже за ДВ Александар Јовановић Ћута, један од представника иницијативе „Сачувајмо реке Старе планине“. Радови у Парку природе на Старој планини тек треба да почну, а на Власини и на Копаонику увелико трају. Према одговору из Србијавода, од 24 планиране хидроцентрале чак 13 је на подручју парка природе.

Горан Токић са Електронског факултета у Нишу каже да градња стотина мини-хидроелектрана широм земље може много да кошта Србију. „Добар део тих мини-хидроелектрана је деривационог типа, а то значи да се тешком механизацијом поред реке у дужини од неколико километара прво посече дрвеће, направи канал, и затим стави цев која често захвата и до 100 одсто воде јер је реч о приватним инвеститорима“, упозорава он.

„Тако река буквално пресуши. Дакле, говоримо о томе да Србија може да изгуби две, три или четири хиљаде километара река! Да потпуно нестану са географске карте Србије“, додаје Токић за ДВ.

Мештани Пирота и околине кажу да никада није било јавне расправе на ову тему, него да се „одједном једног дана појаве машине и почну да копају“. Ко све у овом ланцу игра улогу или има свој интерес није увек лако утврдити јер је списак је подужи.

нестанак хиљада километара река
Стара планина

Пребацивање одговорности

Док надлежно Министарство енергетике не донесе крајњу одлуку о градњи неке хидроцентрале, различите институције дају своја мишљења или прибављају потребну документацију. Почев од локалне самоуправе, преко Завода за заштиту природе, Србијавода, Србијашума, Министарства за заштиту животне средине, Хидрометеоролошког завода – сви они се питају у оквиру свог домена пре него што механизација почне да крчи шуме.

Како подручје парка природе Стара планина обухвата углавном територије општина Књажевац и Пирот, у предузећу Србијаводе кажу да само четири мале хидроцентрале за сада поседују водне дозволе које се налазе на територији општине Књажевац, те да су оне ван прве и друге зоне заштите парка природе. Такође, тврде да на територији општине Пирот нема издатих водних дозвола, а да се сва мишљења и водни услови доносе у складу са мишљењима Агенције за заштиту животне средине и Министарства заштите животне средине.

Зато није сасвим јасно зашто су грађани Пирота морали током августа да заустављају започињање градње мини-хидроелектране на Рудињској реци која припада Пироту. Такође није јасно како локацијске и грађевинске дозволе даје Град, ако је Стара планина парк природе првог реда, што значи – под надлежношћу државе.

нестанак хиљада километара река
Тупавица

Градоначелник Пирота Владан Васић за ДВ каже да „локална самоуправа не може да забрани Министарству (енергетике) да издаје дозволе, али може да шаље дописе да се одређене одлуке преиспитају што и чини када се укаже потреба“. Из Министарства енергетике током пуне три седмице нису одговорили на питања ДВ.

Прете поплаве и уништење животињског света

На питање како је уопште могуће да се мини-хидроелектране праве у парковима природе првог реда као што је планирано на Старој планини, ниједна наведена институција није одговорила. С друге стране, различите невладине организације које се баве екологијом тврде да се струја произведена на овај начин на поднебљу Старе планине мери занемарљивим процентом.

„Оне би производиле струју на нивоу статистичке грешке! Не би вероватно чак успели ни да произведу довољно за новогодишње осветљење за Београд“, тврди Ненсила Радојковић из Иницијативе грађана за одбрану река Старе планине.

Због мутних надлежности и пребацивања одговорности и не чуди што су грађани Пирота на опрезу. Протести које с времена на време организују подржавају грађани широм Србије, многе јавне личности. То су, кажу у Пироту, неполитички протести: за природу, реке и живи свет.

нестанак хиљада километара река
Први велики еколошки протест у Пироту

Живи свет у планинским водотоковима је већ угрожен, каже биолог Предраг Симоновић, па ни такозвани биолошки минимум река који би морао да тече ван цеви није довољан. „Цео екосистем је натегнут тако да је највећи део године на минимуму. Режими вода на нашем поднебљу су јако лоши, и свако даље погоршање одвраћањем вода из корита, па макар и остављали нешто што је минимум, не може да омогући опстанак врстама“, каже Симоновић за ДВ.

То међутим није све, упозорава и Горан Токић са Електронског факултета, који је о овом проблему говорио и у Скупштини Србије. „Познато је да је први корак ка поплавама ерозија, а она настаје сечом дрвећа. Да би уградили једну такву цев, они исеку 30 хиљада стабала. Када дођу велике пролећне кише, уместо да река поплави брдско-планинске пределе, она се сјури кроз цев у низију.“

„Замислите сада таквих 500 цеви које сјуре такву планинску воду у низију. Шта добијемо? Веома лако можемо да добијемо изливање Велике Мораве, рецимо у Ћуприји, зато што се 500 речица које би требало да поплаве неку планину горе, односно нека непроходна приобаља, сјурило каналима“, објашњава он.

Токић додаје да су неке од проблема мештани многих села из околине Пирота већ осетили јер су им пресушили артерски бунари који се користе за наводњавање воћа и поврћа. „Подземна вода може да путује и две-три године, а после тога ће почети да пресушују извори пијаће воде у Србији. Не можете планинску воду да цевима сјурите у низију и да очекујете да планина после има извор пијаће воде.“

Писмо декана и професора Београдског универзитета

Борба за спас река Старе планине од изградње деривационих мини хидро-електрана полако постаје једна од главних вести у Србији и региону. Сада су се тој борби придружили и декани и професори Београдског универзитета, који су се Влади Републике Србије и јавности обратили отвореним писмом.

На Старој планини не бране се само њени бисери, попут Темштице, Височице, Топлодолске и Дојкиначке реке, но све планинске реке Србије. Овде се бране основна људска права: право на чисту животну средину, право да дишемо пуним плућима, право да пијемо воду из потока. Овде људи бране свој дом и будућност још нерођене деце. Овде се одлучује да ли ће Старопланинци, али и сви други: они са масива Власине, са села у подножју Копаоника, Голије и Ртња, живети на огњиштима својих дедова, зарађивати од туризма и производње здраве хране или ће се потуцати по прљавим градским улицама, чекајући прилику да се запосле као “јефтина радна снага”. Овде се одлучује да ли ће Срби живети у Србији или негде у белом свету. Овде и сада се одлучује да ли ће Србија постојати кроз двестотине година.

нестанак хиљада километара река
Писмо декана и професора Београдског универзитета

У одбрану река Србије ових дана устају сви: и струка и мотика! Први указују на безброј негативних последица по животну средину приликом изградње и током рада МХЕ, притом наглашавајући занемарљиву енергетску добит за Србију. Други, често стари али тек наочиглед немоћни, стоје крај својих река, посматрају их како плаховито теку и високо подижу штап, поручујући инвеститорима да неће напустити овај свет док не осигурају сигурну будућност за своју унучад. А нема будућности без воде. Њихови преци су бранили и одбранили реке Србије од Турака, Аустроугара и Немаца, одбраниће их и они макар им то било последње.

Листа људи који су дигли свој глас у одбрану река Старе планине је сада већ бесконачно дуга, а свима њима су се 18. септембра придружили и декани и професори Београдског Универзитета, који су написали отворено писмо и упутили га министру Заштите животне средине, Горану Тривану, и градоначелнику Пирота, Владану Васићу.

Пет професора, пет доктора наука, стоје испред хиљаду својих колега и као један кажу да се противе изградњи малих хидроелектрана, како на Старој планини, тако и на свим другим планинским лепотицама Србије, а посебно у заштићеним подручјима.

Декани и професори потпуно подржавају планове Владе Републике Србије да се електрична енергија добијена из фосилних горива у што већој мери замени енергијом из обновљих извора, али наглашавају да МХЕ томе дају веома скроман допринос, а притом имају несагледиво велике негативне последице.

нестанак хиљада километара река
Стара планина/Фото: Милан Симоновић

По њиховим речима, изградња МХЕ, а посебно деривационих МХЕ, би довела до уништења драгоцених водних ресурса, укључујући и јединствени биљни и животињски, а посебно пастрмски фонд.

Мале хидроелектране девастирају и геонаслеђе, онемогућавајући развој геотуризма и туризма уопште.

Даље истичу да планирана градња 58 МХЕ на Старој планини не угрожава само природу, него и традиционални начин живота, егзистенцију и могућност останка преосталог становништва старопланинских села. Преусмеравање река у цевоводе ремети режим прихрањивања издани водом из речних корита, што доводи да смањења издашности или потпуног пресушивања извора пијаће воде.

нестанак хиљада километара река
Потписи

Подсећају да постоје други, много ефикаснији, а притом по природу мање штетни начини добијање ЕЕ из обновљивих извора: ветроенергија, соларна енергија, геотермална енергија, енергија из биомасе и други.

Закључују да је неопходно што пре зауставити садашње уништавање планинских река Србије и ревидирати укупну енергетску политику, законодавну регулативу, планска документа, као и све регулационе акте који су донети на штету становништва, водних ресурса и укупне биоразноврсности и георазноврсности екосистема Републике Србије.

ДВ / Данас

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.