Немања је завршио ДВА ФАКУЛТЕТА са просеком 9, и то упркос СТРАШНИМ НЕПРАВДАМА СИСТЕМА

0

Немања Аксић из Бора, има тек 23 године, а већ је зарадио диплому и на другом факултету – после Хемијског, завршни рад одбранио је и на Електротехничком. Међутим, иако је у питању вредан и посвећен момак, студент са сјајним просеком, образовни систем нанео му је страшне неправде.

немања аксић
Фото: Немања Аксић, Приватна архива

Немања каже да не може да се одлучи да ли више воли физику или хемију, а одлуку да истовремено упише оба факултета подстакле су награде управо из ова два предмета.

– Због такмичења из физике и хемије нисам морао да полажем пријемни испит да бих уписао жељене смерове на Хемијском и Електротехничком факултету. Добио сам индексе и у оба је стајао печат, који је означавао да сам на буџету. А онда су ме позвали са Хемијског, када су открили да сам уписан на ЕТФ и рекли су ми да имам две опције: да се пребацим на самофинансирање, или да одустанем – почиње причу Немања, додавши да према закону о Високом образовању, студент који похађа два факултета, нема права да на оба буде финансиран из буџета.

немања аксић
Индекси/Фото: Немања Аксић, Приватна архива

Дакле, закон је рекао своје, али Немања није одустао. Мотив да настави да студира хемију, између осталог, било је и то што је био полазник Петнице. У овој истраживачкој станици, он је већ четири године сарадник.

– Организација је један од кључних елемената како би се успешно реализовало студирање – каже Немања, који је Хемијски завршио са просеком 9,17, а ЕТФ са 9,07.

Лабораторијске вежбе из хемије биле су обавезне и нужне за савладавање градива, те су одузимале доста времена, а предавања на електротехници нису била стриктно обавезујућа. Било је потребно стално уклапање распореда предавања, али и испита.

немања аксић
Достигнућа га довела до упознавања с престолонаследником/Фото: Немања Аксић, Приватна архива

Четири године му измицала стипендија

– Било је турбулентно, трчим са факултета на факултет и на крају ми остане један испит, који не „очистим“. Због тога никад за ове четири године нисам успео да добијем стипендију, јер им је неважно што имам просек изнад девет, кад нисам очистио годину – каже Немања, додајући да га је школарина годишње коштала око 1.000 евра.

И трећи пут му је бирократија подметнула ногу, када је после уписаног мастера на Хемијском факултету покушао да упише мастер студије и на Електротехничком. Како каже наш саговорник, дошло је до забуне око ЕСПБ бодова, те је испало као да их он нема довољно за упис овог нивоа.

немања аксић
Немања осваја и спортске медаље/Фото: Немања Аксић, Приватна архива

Жели да живи у Србији

Ипак, овај марљиви и паметни момак не жели да оде из Србије.

– Бићу овде сигурно још годину дана, док не завршим мастер, а на докторске највероватније у иностранство. Ипак, највише бих волео да останем у Србији, то је моја матична земља, ту су ми породица и пријатељи, поготово ако овде искрсне нешто повољно – каже он.

Признаје да је растерећенији без ЕТФ-а, и да ће моћи још више да се посвети мастеру на Хемијском.

Упитан да објасни шта за њега значи повољно, и шта је потребно да би један такав ум остао у Србији, Немања скромно каже да му је најбитније да има могућност да се бави неком области која га занима и која има перспективу, а тек онда помиње економску стабилност.

На питање да ли има у виду одређене стипендије за даље студирање у иностранству, Аксић каже су отворене могућности попут Холандије, Немачке и Енглеске, и да свакако не би ишао на усавршавање о свом трошку.

немања аксић
У лабораторији/Фото: Немања Аксић, Приватна архива

Хобији

И поред напорног рада и много учења, Немања има времена за дружење, свирање гитаре, и спорт. Кошарком се бави годинама, при завршетку основне школе, проглашен је за ученика, али и спортисту генерације. Такође, био је и члан кошаркашког тима на ЕТФ-у, који је остваривао значајне резултате.

Подршка

Немања је изразио и захвалност што је уз њега увек стајала породица. Максималну подршку пружају му родитељи и брат, мада признаје да су „у почетку говорили да су два факултета можда много“. Такође, велика подршка му је и девојка, са којом је већ две и по године у вези, а која је тренутно на завршној години студија хемије.

немања аксић
Ученик генерације у борској гимназији/Фото: Немања Аксић, Приватна архива

Он не заборавља ни другове, каже да су поносни на њега. Али, има ли оних који замерају успех?

– Завидних увек има, и на факултету чак, професора, асистената. Али, све се то да регулисати: комуникација је најбитнија – простодушно каже он.

М. Милојковић, Блиц

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.