ХИЛАНДАРСКА КОСТУРНИЦА: Тамо где кости монаха чекају ВАСКРСЕЊЕ

1

Људи који су дошли на Свету Гору да би оставили световни идентитет и живели у молитви и понизном послушању сахрањују се скромно, на гробљима која су веома мала, површине тек неколико дестина квадратних метара. На њима се може видети само по четири-пет свежих крстова иако се монаси на њима сахрањују стотинама година.

хиландарска костурница
Фото: Хиландар.инфо

Када се упокоји неко од монаха, његово тело се, по обичају, не купа нити пресвлачи. Један од отаца одређен игуманом, проверава да ли преминули монах има на себи схиму и све што је потребно. Уколико је нема, облачи му заједно са монашким полиставрионом, који иде преко схиме. Покривши му лице паном, полаже га на расу или мандију и, увивши га целог, ушива га у њу. На груди новопрестављеног полаже икону Пресвете Богородице.

Дуги низови људских лобања на дрвеним полицама међу којима блиста црвено ускршње јаје под иконом Страшног суда остављају дубок утисак на ходочасника који први пут крочи у костурнице манастира на Светој Гори. Посетиоци монашке републике који стижу из спољног света остају потресени и застрашени после суочавања с овим сведочанством људске пролазности.

хиландарска ризница
Фото: Хиландар.инфо

Калуђери на Атосу, пак, уче да манастирске костурнице нису места страха и туге. Напротив, они их сматрају чекаоницама за велики дан када ће Сатанино царство бити поражено и када ће уследити свеопште васкрсење ради коначног Божјег суда у коме ће се одвојити добро од зла. После ње ће, по хришћанском учењу, наступити Будући век – Царство Божје. Монаси Атоса живот су посветили припремама за тај час кад ће се скелети из костурница поново претворити у живе људе и изаћи пред Божји суд који ће оцењивати да ли су праведници који заслужују вечни живот.

Људи који су дошли на Свету Гору да би оставили световни идентитет и живели у молитви и понизном послушању сахрањују се скромно, на гробљима која су веома мала, површине тек неколико дестина квадратних метара. На њима се може видети само по четири-пет свежих крстова, иако се монаси на њима сахрањују стотинама година. Наиме, кости калуђера се брижљиво чувају у криптама гробљанских цркава јер влада уверење да без њих није могуће васкрсење и излазак пред Божји суд. На онај свет монаси се испраћају скромно као што су и живели, без ковчега, умотани само у црну калуђерску расу, покривеног лица. Само им се изнад главе постављају керамичке или камене плоче, да слегање земље не оштети лобању.

После најмање три године проведене у земљи млађи калуђери ваде скелет, каде га тамјаном, одвајају од одеће и перу у белом вину. На чеоној кости лобање понекад се оловком цртају крстић и духовно име покојника.

хиландарска костурница
Фото: Хиландар.инфо

У монашкој републици се сматра да по боји и мирису скелетних остатака може да се процени ко ће на Страшном суду заслужити рајско насеље. Кости праведника, кажу калуђери, миришу на босиљак и имају тамнију жуту нијансу, као да су од воска. Опране лобање се стављају на полице, а остатак скелета у велику заједничку крипту.

Испосници у пећинама Каруље, светогорске пустиње, сматрају да кости њихових претходника великосхимника имају чудесну моћ, односно да су постале мошти, па деле своје убоге ћелије с тим деловима светих скелета.

На Светој Гори све земаљско се сматра пролазним па и некрополе, и зато на њима нема монументалних споменика који се сматрају симболом људске сујете. Ипак, хиландарско гробље има велики камени крст под којим је схрањен мирјанин, световни човек, који је праведношћу заслужио да почива у српској царској лаври. Реч је о Ђорђу Рошу, јунаку Великог рата, учеснику одбране Београда 1915. под командом мајора Гавриловића. Управо је Рош забележио Гавриловићев славни говор пред самоубилачки јуриш на дорћолском кеју: „Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине. Ви немате више да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато, напред у славу“. Потомак Алзашана који су одлучили да буду Срби, Ђорђе Себастијана Рош, тад је тешко рањен у врат, али је преживео и као инвалид се вратио у борбу. После Другог светског рата Рош је као члан чувене и богате српске породице проглашен народним непријатељем и отишао је у емиграцију. Његове донације Хиландару су тад дословно спасле од пропасти српску светињу. Комунистичке власти нису услишиле последњу Рошову жељу да почива у Србији, па су га Хиландарци као свог добротвора и јединог мирјанина на Атосу сахранили на манастирском гробљу.

хиландарска костурница
Фото: Хиландар.инфо

Белогардејски светац

У чувеној испосничкој Црвеној пећини Каруље, где су боравили руски пустињаци, иако је напуштена, и данас поред олтара стоје делови скелета белогардејаца који су се после Октобарске револуције одрекли света и дошли на Атос. Најцењенија лобања међу њима је била она која је за живота припадала оцу Никону, некадашњем ађутанту царске породице Романов.

Равноправни у смрти

После смрти манастирска хијерархија нема никакву улогу, па скелети најнеприметнијих калуђера могу бити цењенији од остатака великодостојника. Као пример остатака правог праведника у хиландарској костурници се у посебној кутији чувају жуте кости скромног монаха баштована.

хиландарска костурница
Гробљанска црква и костурница/Фото: Хиландар.инфо

Новости / Хиландар.инфо / Хронограф

1 коментар

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.