Енергетска мафија: Вера Ристић, мајка Јелене Ђоковић, УБИЦА РЕКА СРБИЈЕ

1

Вера Ристић, ташта Новака Ђоковића, добила посао вредан 32 милиона евра без тендера. Гасификација Крушевца додељена је фирми “Расина енергогас”, чији су власници офшор компанија и предузеће “Еко-глобал”, регистровано за пољопривредну производњу, у власништву Вере Ристић.

вера ристић
Вера Ристић/Фото: Зелененовине.рс

Уговор о изградњи гасовода у Крушевцу у јуну 2013. године потписали су тадашњи градоначелник Крушевца и бивши министар одбране у Влади Србије Братислав Гашић, директор “Србијагаса” Душан Бајатовић и заступник “Расина енергогаса” Јован Лазаревић.

Фирму “Расина енергогас” за стратешког партнера при изградњи гасовода именовао је град Крушевац који, као један од оснивача ове фирме, има пет процената власништва, док цео пројекат финансира “Србијагас”.

У време када је Расина енергогасу додељен посао гасификације Крушевца, фирма “Еко-глобал” (Eco-global) имала је само два запослена и била регистрована за обављање мешовите пољопривредне производње. Два месеца након што је „Расини“ додељен посао изградње гасоводне мреже у Крушевцу, фирма Вере Ристић у Агенцији за привредне регистре (АПР) променила је претежну делатност у – производњу електричне енергије.

Зашто је посао вредан више десетина милиона евра додељен без тендера фирми чији су власници компанија са Кипра „South Frontier Energy Limited“ и предузеће регистровано за пољопривредну производњу одбијају да објасне како бивши градоначелник и потписник уговора Братислав Гашић, тако и садашње руководство града Крушевца.

Новинари Пиштаљке позвали су Гашића који је, пре него што је спустио слушалицу, рекао да се обрате граду Крушевцу, а на поновљен позив и инсистирање новинара да објасни како је тако вредан посао додељен офшор фирми и пољопривредном предузећу, пре него што је поново спустио слушалицу, изнервиран рекао да је “безобразно” што га то уопште питају. После тога се више није јављао на позиве.

Зашто и на основу којих критеријума је одлучено да „Расина енергогас“ изводи посао од 32 милиона евра нису одговорили ни надлежни у Крушевцу. У њиховом писаном одговору наводи се да је скупштина града изабрала стратешког партнера за гасификацију „на основу Одлуке о прихватању предлога Уговора о оснивању друштва са ограниченом одговорношћу“ донете 28. јануара 2011. године.

Екипа овог портала покушала је да ступи у контакт са неким из „Еко-глобала“, али у томе нису имали успеха. Ниједно од двоје запослених, нити власница Вера Ристић, која је уједно и директор, нису били у просторијама фирме на адреси означеној у АПР-у у радно време у више наврата, нити је у радно време било ко одговарао на телефоне означене на сајту фирме. Ни покушаји да контактирамо са Јованом Лазаревићем, директором „Расина енергогаса“, нису били ништа успешнији. У просторијама представништва фирме „South Frontier“ у Београду, у коме је Јован Лазаревић такође директор, нисмо затекли никог.

Посао изградње гасоводне мреже у Крушевцу започет је 2008. године и преносио се са офшор фирме на офшор фирму, све док 2013. није додељен „Расина енергогасу“, чији је један од власника такође офшор фирма. У свим тим фирмама појављује се исто име – Јован Лазаревић.

Милионски посао гасификације Крушевца првобитно је био поверен предузећу „Техноенергетика“. Ова фирма је била у већинском власништву офшор фирме „Chester Resources“ из Велике Британије чији директор је био Јован Лазаревић.

Одлуком Скупштине града Крушевца од 27. августа 2010. „Техноенергетика“ је била обавезана да оснује ново предузеће и да 95 процената изграђене гасоводне мреже унесе у то новоформирано предузеће као свој неновчани капитал. „Техноенергетика“ је 7. децембра 2010. године основала фирму „Расина гаснет“ и на то предузеће пренела 666.101 евро неновчаног капитала. Заступник „Расине гаснет“ постаје Јован Лазаревић. „Расина гаснет“ и град Крушевац, потом, 28. фебруара 2011. године оснивају фирму „Расина енергогас“, у коју „Расина гаснет“ уноси 666.101 евро неновчаног капитала који је добила од „Техноенергетике“, која је изашла из посла. „Расина гаснет“ крајем 2012. године улази у поступак ликвидације. Као разлог ликвидације овог предузећа наводи се светска економска криза.

О делатностима другог власника „Расина енергогаса“, фирме „South Frontier“ са Кипра, нема јавно доступних података.

вера ристић
Вера Ристић/Фото: Крушевацинфо.ком

С друге стране, филијала „South Frontier“ у Београду је у конзорцијуму са „Виром групом“ прошле године купила Рафинерију нафте Београд. Један од власника „Виром групе“ је и Дејан Окетић. Он је прошле године осуђен на 20 месеци затвора због злоупотребе положаја у шверцу нафтних деривата и одузето му је противправно стечених 25.000 евра.

„South Frontier“ је у АПР-у регистрован као фирма за консултантске активности у вези са пословањем и осталим управљањем. Приликом куповине рафинерије, „South Frontier“ је заступао адвокат Ненад Вукчевић, који је уписан и као директор кипарског „South Frontier Energy Limited“.

У Уговору о гасификацији који су потписали Бајатовић, Гашић и Лазаревић наводи се да су Министарство енергетике и рударства, тадашњи НИС, који је правни претходник „Србијагаса“, и градови и општине са територије Србије, потписали споразум о сарадњи на реализацији гасификације Србије у складу са Националним акционим планом Владе Србије од 21. јуна 2005. године. Чланом 2 тог споразума предвиђено је да се изградња гасоводних објеката финансира, поред осталог, и из средстава приватног сектора путем пословног партнерства. Град Крушевац је потписник овог споразума. То значи да је „Србијагас“ инвеститор радова, „Расина енергогас“ извођач, а град Крушевац је дужан да обезбеди издавање сагласности и одобрења из своје надлежности и да ствара услове за несметано одвијање радова. Рок за извођење радова је четири године од увођења стратешког партнера у посао.

Иако фирма „Еко-глобал“, која је добила уносан посао гасификације, није била регистрована за ту делатност, њена власница Вера Ристић има искуства у пословима из области енергетике. Она је као сувласник компаније „Еко енерго“ (Eco energo) градила мини хидроелектране по Србији. Вера Ристић је у фирми „Еко енерго“ била директор од 2008. до 2010. године, када је на директорској функцији наслеђује Никола Петровић, садашњи директор Јавног предузећа „Електромрежа Србије“ и кум премијера Александра Вучића. Петровић на тој функцији остаје до 2012. године када постаје директор „Електромреже“.

Један од сувласника фирме „Еко енерго“, поред Вере Ристић и њене фирме „Еко-глобал“, је и фирма „Роминг електроникс“ (Roaming Electronics) Ненада Ковача (са 45% власништва). Ковач, који је у јавности познатији по надимку “Неша Роминг”, односно та његова фирма основала је фирму „Ланус“, која је била оснивач фирме „Apex Soution Technology“ – власника београдског „Бус плуса“.

Сувласник „Еко енерга“ са Ристићевом и Ковачем је и Драган Клисура, и то по два основа, као физичко лице и преко своје фирме „Еко Власина“. Клисура је бивши дугогодишњи радник у разним предузећима из система чувеног „Енергопројекта“, где је радио и отац Николе Петровића. Једна од Клисуриних фирми, „Хидро тан“, била је извођач радова на девет мини хидроелектрана које је као инвеститор градио „Еко енерго“.

Последњи на листи сувласника „Еко енерга“ је Ненад Михајловић, који је Николу Петровића наследио на месту директора „Еко енерга“ по његовом ступању на функцију директора „Електромреже“. Михајловић је, осим преузимања директорске функције у „Еко енергу“, од Петровића преузео и део власништва у фирми „Вита фрут“ из Прибоја, а у име Петровића у АПР-у подносио и захтеве за промену власништва у фирмама „МХЕ Јабуковик“ и „Мини Хидро Инвестментс“, када је део власништва у овим фирмама са Петровића прешао на офшор фирму „Pegassun Limited“ са Британских Девичанских Острва. Фирме „Мини Хидро Инвестментс“ и „Reaming Electronics“ регистроване су на истој адреси у Београду – Трише Кацлеровића 27л.

„Еко-глобал“ преко „Еко енерга“ учествује и у власништву поменутог „МХЕ Јабуковик“ чији је власник био Петровић. Власници „МХЕ Јабуковик“ су исти као и власници „Еко енерга“. Хидроелектрану Јабуковик у Црној Трави, коју је градила ова фирма, пустила је у рад крајем 2013. године тадашња министарка енергетике Зорана Михајловић.

На ове наводе реаговао је и Вучићев кум Никола Петровић, који је демантовао да он, али и фирма чији је директор “Електромрежа Србије” има било какве везе са гасификацијом Крушевца. Како је навео суштина пласиране приче је да се на било који начин премијеров кум и директор ЕМС-а доведе у везу са сумњивим пословима.

Узбуна.рс

1 коментар

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.