МЕРКЕЛОВА НОКАУТИРАЛА ЕВРО: Драстичан пад европске валуте у секунди! (ФОТО)

0

Немачка канцеларка Ангела Меркел је на конференцији за медије саопштила да се неће кандидовати за нови мандат. Блумберг јавља да је одмах након објављивања те вести у Берлину забележен пад евра на берзи.

ангела меркел
Фото/ Sean Gallup/Getty Images

Она је такође изјавила да неће желети да остане на функцији председнице Хришћанско-демократске уније, а навела је и да је не треба очекивати чак ни као посланицу у Бундестагу.

Све своје одлуке је објединила једном реченицом – да се неће кандидовати ни за једну политичку функцију после истека канцеларског мандата 2021. године.

“Време је да окренемо нови лист“, рекла је Меркелова у седишту ЦДУ у Берлину, где је одржала конференцију за медије после лошег резултата на изборима у Хесену.

“Гунђање против Меркел у самој странци први пут се јавило током грчке дужничке кризе када је ауторитет тадашњег министра финансија Волфганга Шојблеа ипак био довољан да демохришћани већином подрже програме помоћи Грчкој уз наметање мера штедње. Али тек је избегличка криза на површину избацила отворено незадовољство. Меркел је окарактерисана као кривац за јачање десничарске Алтернативе за Немачку (АфД), као неко ко је ЦДУ одвукао превише улево, остављајући многе конзервативне бираче без политичког гнезда“, наводи се у тексту новинара Дојче велеа Немање Рујевића.

Како аутор подсећа, њено одустајање од нове кандидатуре за председницу ЦДУ је директна последица покрајинских избора у Хесену где је ЦДУ у недељу изгубио десетак одсто подршке и дошао до 27 одсто гласова.

Нови шеф или шефица је вероватно и кандидат за следећег канцелара, а могући су превремени избори, пише Дојче веле.

Ангела Меркел је на седници Председништва Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) најавила да ипак одустаје од кандидатуре за шефицу странке пред конгрес у децембру. Извори из председништва су тако пренели медијима у понедељак преподне.

Званична потврда је стигла у понедељак, у раним поподневним часовима.

Тако би Меркел после више од 18 година на челу странке могла да начини први корак ка политичкој пензији. Она је до сада увек истрајавала у ставу да као канцеларка треба да обнаша и функцију шефице странке.

Генеза незадовољства

“Гунђање против Меркел у самој странци први пут се јавило током грчке дужничке кризе када је ауторитет тадашњег министра финансија Волфганга Шојблеа ипак био довољан да демохришћани већином подрже програме помоћи Грчкој уз наметање мера штедње. Али тек је избегличка криза на површину избацила отворено незадовољство. Меркел је окарактерисана као кривац за јачање десничарске Алтернативе за Немачку (АфД), као неко ко је ЦДУ одвукао превише улево, остављајући многе конзервативне бираче без политичког гнезда“, наводи се у тексту Немање Рујевића.

ангела меркел
Фото: Танјуг/Маркус Шрајбер, АП

Како аутор подсећа, њено одустајање од нове кандидатуре за председницу ЦДУ је директна последица покрајинских избора у Хесену где је ЦДУ у недељу изгубио десетак одсто подршке и дошао до 27 одсто гласова.

“Тек је знатан раст Зелених омогућио да црно-зелена коалиција кнап задржи већину од једног посланика. Фијаско су у тој покрајини доживеле и Социјалдемократе са 19,8 одсто (исто колико и Зелени) док је АфД са 13,1 одсто ушла и у последњи покрајински парламент у којем још није била заступљена. На нивоу целе Немачке ствари стоје још горе по некада велике партије чија се коалиција још увек назива Великом коалицијом. Тако би ЦДУ и њену баварску сестру ЦСУ бирало свега 24 до 26 одсто бирача, а СПД је са петнаестак одсто тек четврта странка по снази. Зелени су дошли до пуних двадесет одсто и у великом су налету. АфД може да рачуна са петнаестак, док би сигурно у Бундестагу остали и Либерали и Левица са по десетак одсто“, додаје се у тексту.

Борба за наследника

Није извесно, пише Рујевић, ко би могао да наследи Ангелу Меркел на челу ЦДУ, а то питање није нимало наивно – ко почетком децембра добије поверење страначких делегата да води демохришћане, тај или та ће вероватно бити кандидат за канцелара или канцеларку без обзира да ли четврта Влада Ангеле Меркел изгура пун мандат или се пак ускоро распадне и изазове превремене изборе.

“Раније су кандидатуре за шефовско место најавила тројица кандидата без икакве залеђине па се сматра да нико од њих нема шансе: предузетник Андреас Риценхоф, професор међународног права Матијас Хердеген и несвршени студент права Јан-Филип Кноп. Озбиљне шансе се дају Армину Лашету, премијеру највеће покрајина Северне Рајне-Вестфалије који не спада у оштре критичаре Меркел. Следе Анегрет Крамп-Каренбауер, генерална секретарка странке и доскорашња премијерка Сарске, министар здравља Јенс Шпан, представник млађе гарде и један од најгласнијих критичара канцеларке, те бивши шеф посланичког клуба Фридрих Мерц. Нико од поменутих за сада није истакао кандидатуру, вероватно чекајући како ће Меркел преломити. Сада ће изнутра почети огорчена борба за нови број један и то ће бити права шпага јер су бирачи до сада у правилу кажњавали унутарстраначке размирице. То су на свом примеру искусиле Социјалдемократе које су брзо потрошиле велику наду Мартина Шулца, а делује да су и садашњој шефици странке Андреи Налес дани на том месту одбројани. У СПД се множе гласови – најгласнији онај шефа омладине странке Кевина Кинерта – који траже раскид Велике коалиције јер иначе СПД-у прети пад у безначајност“, закључује се у тексту.

Б92 / Дојче веле

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.