Др Владислав Б. Сотировић: Први атентат на Јосипа Броза Тита

0

Да је југословенска повесница за време и после Другог светског рата плански, систематски и изнад свега крајње успешно кривотворена у корист физичких ратних победника који су „ослободили“ и Београд и Србију 1944. г. а после тога и остатак Југославије и њених народа и народности је одлично познато сваком иоле поштеном и професионалном историографу за разлику од титоистичких историчара типа др Душан Ступар & co.

атентат
Тито и његов пас Лукс (погрешно називан Рекс) 1942. године/Фото: Wikipedia

Србија се од оваквих кривотворина, односно повесних фалсификата, нажалост све до данас није ослободила, а када ће се и коначно курталисати истих, такође нажалост, није лако прогнозирати, сем да то сигурно неће бити у скоријој будућности (читај – у овом столећу).

Засигурно је да је у центру титоистичке историје централна идеолошка фигура био Јосип Броз Тито, чија се биографија намерно како фалсификовала тако и мистификовала. Ово прво из разлога да се да формални легитимитет победницима у грађанском рату над јединим противником – ЈВуО ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића. Ово друго, да би се око (званичне) личности загорског металца, (сакривеног) аустроугарског каплара и (самопроглашеног) маршала (sic!) створио психолошки ореол божанске тајновитости што је conditio sine qua non за прихватање оваквих персонажа за божанства од стране широких народних маса.

На овом месту бисмо се веома кратко осврнули на само једну ординарну пропагандно-фалсификаторску подвалу из револуционарно-гангстерског животописа „нашег највећег сина свих народа и народности од Вардара па до Триглава“. Наравно, овакве цртице из вођиног животописа нећете наћи у његовим званичним биографијама и хронолошким прегледима револуционарне делатности, као што је: Бранислав Илић, Војислав Ћирковић (приредили), Хронологија револуционарне делатности Јосипа Броза Тита, Београд, Export-Press, 1978.

Рањени Тито у бици на Сутјесци/Фото: Wikipedia

Наиме, постоји фотографија дичног сина са рањеном руком у завоју на Сутјесци 1943. г. Објашњавано је од стране југотитолога да је наводно верни Брозов вучјак Рекс (Rex, на латинском краљ) спасао његов живот јер га је својим телом заштитио од немачког бомбардовања тако да је главни комад шрапнела уместо Броза усмртио Рекса, а будућег југословенског доживотног председника један комадић само ранио у руку. То је она позната фотографија на којој Броз позира са руком увијеном у завој. Југословенска брозомбијевска политичка пропаганда је овај инцидент вешто кривотворила и искористила да прогласи вођу југословенске револуције за јединог антифашистичког (sic!) ратног команданта који је у току самога рата био рањен.

Међутим, историографска истина казује да се јадно псето силно уплашило од бомбардовања и да се стално мотало око дичног газде, тако да се овај саплео о њега и пао. Изнервиран тиме дични газда и дични син је шутнуо јадно псето, а ово га је избезумљено од бомби и ударца ујело за руку. Наравно да је због овог злочиначког и крајње антиреволуционарног акта Рекс био убијен, а Брозови разбојници и увлакачи су одмах измислили причу о тобожњем жртвовању верног пса за живот највећег југословенског сина и успех југореволуције. Таман посла да се сазна да је верни пас ујео бесног пса, оличеног у великом сину другу термидору Тити (како су га називали његови саборци). У сваком случају, Рексу би требало подићи споменик у Београду као првом атентатору на србоубицу Ј. Б. Тита.

атентат
Суперпас Рекс спасава врховног команданта/Фото: Илустрација

Иначе, према једној верзији, право име Ј. Б. Тита је било Валтер Вајс – Јеврејин који је рођен у њујоршкој четврти Бруклину. Из његове неофицијалне биографије треба издвојити да је за време грађанског рата у Шпанији ликвидирао не само многе комунисте него и правог Тита који је тамо боравио, да би присвојио његов псеудоним. Истакнути српски комунисти су фактички стали иза лажног Тита, иако су знали праву истину све до његове смрти 1980. г. Међутим, Ј. В. Джугашвили Стаљин и неки људи око њега су добро знали шта се десило са правим Титом и слали су људе у Југославију да га ликвидирају јер је лажни Тито издао СССР и Стаљина који су га уз велику Черчилову помоћ и довели на власт у Југославији 1944/45. г.

Тако је човек из сенке добио своју приватну државу и људе да се игра са њима. Можда то и није битно на крају, осим да ти људи још нису научили повесну лекцију нити су научили, пре свега, како да се одупру таквој манипулацији.

 

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.