(ФОТО) УПОЗНАЈТЕ ГОЛИЈАТА Откривена грандиозна пећина на Старој планини, спелеолози ЗАНЕМЕЛИ ПРЕД ЊЕНОМ ЛЕПОТОМ

1

Србија је добила нову и то по мишљењу спелеолога, најлепшу пећину у Србији. Ова пећина се налази на Старој планини. Она још нема име, „потрага“ за њом била је филмска, али су на крају пута истраживачи добили очаравајућу слику која им је одузела дах.

пећина
Фото: Матрин Ристић / Приватна архива

Пећина им се показала у свој својој лепоти, како за Блиц преносе истраживачи, окићена свим могућим врстама пећинског накита, а за сада име има један сталагмит, и то највећи у Србији – назвали су га „Голијат“.

Спелеолози се изули

Током свог истраживања, спелеолози су се чак изули и обућу заменили чистом, да не би испрљали миленијумима стварану лепоту. Неке делове прали су водом, а дах им је често застајо од призора.

Поједини делови ове лепотице били су једва доступни, па су током продирања спелеолози морали да користе и ужад.

Лепотица је свако откривнена, али истраживачи су уверени да ће тек да покаже све своје чари, јер има индиција да их има још! На то им указује и промаја коју су осетили, што наговештава да нових улаза има још.

пећина
Фото: Мартин Ристић / Приватна архива

Нова акција следеће недеље

„Чудо“ на Старој планини пронађено је у септембру, а истраживања су започета у марту ове године. Идућег викенда, како кажу, крећу у нову акцију.

О томе како су је уопште спелеолози пронашли за Блиц преноси Немања Милосављевић, вођа истраживања и председник Комисије за спелеологију Планинарског савеза Србије, које руководи истраживањима, а у којем учествују и разне спелеолошке организације из читаве Србије.

– Кренули смо у истраживање терена пећина на подручју кањона Владикиних плоча. Открили смо канале у пећини Владикине плоче или како је људи још зову Големе дупке. Један од њих дуг је 300 метара, велики и испран. Видело се да је ту текла нека велика река. Зидови су му углачани. Свуда су били велики наноси песка и имали смо осећај да смо на некој плажи. Он нас је одвео до такозваног периодичног сифонског језера, како се стручно назива водена површина која је испуњавала простор – описује Немања.

пећина
Фото: Мартин Ристић / Приватна архива

Према речима Немање Милосављевића, у више наврата истраживачи су морали да проверавају водостај тог језера, а успели су да приђу ту тек у септембру, када је језеро нестало.

– Стигли смо у ту феноменалну дворану! Она је, а дуго се бавим спелеологијом и посетио сам све пећине, једна од најлепших у Србији. Дугачка је око 100 метара, а широка у неким тачка око 30. У њој су били сви могући пећински накити – сталгмити, сталактити, хелектити, који су веома ретки, корали и други – прича саговорник „Блица“ и додаје да их је очарала њихова лепота јер су били у разним комбинацијама боја – од беле, преко жуте, смеђе, црне…

Немања Милосављевић открива да се у новој пећини уздиже највећи сталагмит у Србији, који су одмах крстили „Голијат“, пречника 9,5 метра и висине 11,5.

Немања истиче да су се сви изули пре него што су ушли у пећину.

– Да бисмо сачували чистоту пећине и њену лепоту, на уласку смо изули обућу коју смо до тада имали на ногама, обули чисту и наставили да продиремо. Нека места у пећини смо чак и прали водом како бисмо сачували њену чистоћу. Онда смо приметили – промају. Она нам је указивала да постоји неки други улаз у њу, што ћемо утврдити у наставку истраживања – прича Немања ту филмску причу.

пећина
Фото: Мартин Ристић / Приватна архива

Немања Милосављевић описује да спелеолози планирају да наредног викенда поново иду у пећину, где су, иначе, немогуће посете за обичне људе.

– Не бих ни препоручио људима да због радозналости одлазе тамо јер је дворана осетљива и неистражена, а постоји опасност да се језеро врати док су унутра и затвори им пролаз ка излазу – завршава он.

Блиц

1 коментар

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.