Горан Шарић: Данас је још само у Србији спорно да су Словени прастановници Балкана

0

Како се у историјској науци доказује нека теза? Које су сличности Илира и Словена? Осврт на истраживања Анатолија Кљосова?! У каквом су односу Срби и Хрвати? За Сити Магазин историчар Горан Шарић одговара на та и друга питања.

горан шарић
Горан Шарић

Завршно предавање Шарићеве једногодишње турнеје биће одржано на Машинском факултету у Београду 13. децембра ове године, на тему: „Срби у тајним архивама Ватикана II – Тријумф савести“.

1. Како се у историји доказује одређена теза и шта је све потребно да би се она прихватила?

У знаности је уобичајен пут до хипотезе (мада не и једини) посматрање, постављање хипотезе, провјера и прихваћање (или одбацивање). Хипотеза је научно утемељена, али недоказана претпоставка, коју потврђујемо или одбацујемо експериментима. Експерименти морају увијек под истим условима давати исте резултате. Кад је нека хипотеза вишеструко потврђена она се подиже у ранг теорије.

Повијесна знаност се служи класичном научном методологијом, а има и своје специфичне методе. Генерално говорећи методологију у повијесној знаности можемо подјелити у четири фазе. Прва је хеуристика, то је прикупљање, обрађивање и тумачење извора и докумената. Друга је критичка анализа прикупљеног материјала. Трећа је научно објашњење појава и догађаја које истраживач проучава. Четврта је синтеза свих изњетих чињеница и доказа. Другим ријечима: анализа и синтеза, индукција и дедукција.

Постоје многобројне помоћне повијесне знаности као што су археологија, палеоантропологија (проучавање људске расе у прошлости), повијесна биологија (проучавање прошлости живих организама), палеографија (проучавање древних писама), палеолингвистика (проучавање настанка језика)… У основи, три стуба повијесне знаности су хисториографија (истраживање докумената и примарних извори), археологија и предања. У данашње вријеме за слагање мозаика прошлости нужна је мултидисциплинарност, па у својим истраживањима користим резултате преко 30 грана знаности и знанствених дисциплина, од генетике, генетичке генеалогије, метеорологије, палеоботанике, палеонтологије, лингвистике, до географије, нумизматике, хералдике, теологије, културуологије, антропологије…

2. Како ће, рецимо, конкретно бити доказана теза да су Словени прастановници Балкана, заправо, да су Илири и да се нису досели са Карпата?

То су три различите тезе. Једна је да су Славени прастановници Балкана која данас више нигдје осим у Србији није спорна. Модерна повијесна знаност познаје народ у античким изворима забиљежен као Лимиганти Срби (Limigantes Servi). Тај народ је на подручју данашње Војводине и Славоније живио још прије 4. стољећа. Утврђено је без сумње да су они славенског поријекла. Да су Славени на Балкану од антике, а и раније доказују и бројни славенски топоними посвједочени у античким изворима као што су Бела Зора, Црвена, Промина, Книн, Истра, Сава, Дунав…

Друга теза је да су Илири Славени која од модерне повијесне знаности још није прихваћена, али ће у догледно вријеме поред теретом доказа бити. Како нигдје на простору на којем су обитавали Илири није нађен траг неког језика који није славенски или латински, једино је ријешење да су Илири говорили славенским језиком, а романско становништво Балкана латинским. То потврђују и највећи ватикански експерти за илирски језик, попут Себастиана Долцеа, који је 1754. у Венецији издао своје чувено дјело  “De Illiricae linguae vetustate et amplitudine”. Он илирски, трачки и сарматски језик сматра славенским и за то доноси доказе. И сам сам пронашао више од 40 старих ријечника који поистовјећују илирски и славенски, као и бројне документе који то потврђују.

Трећа теза у питању је да Славени нису доселили са Карпата. Старији се можда сјећају генијалног румуњског ногометаша Георгиа Хаџиа, којег су звали “Марадона са Карпата”. Кад заступници бечко-берлинске лажне историје причају да су Славени са Карпата, испада да су Карпати на крају свијета, а Карпати у ствари почињу у Србији. Досељавања Славена је било и са Балкана и на Балкан. И прије 7. стољећа и након њега. У 18. стољећу се између 50 и 100 тисућа Срба преселило на подручје тадашњег Руског царства, данашње Украјине (Нова Сербиа и СлавеноСербиа). То је и један од разлога зашто данас међу Украјинцима има толико много носитеља “динарских гена” (хаплогрупа И2). То је сигурно много већа сеоба од било које из средњег вијека, када су путовали углавном само мушкарци, ратници и коњаници, ријетко жене и дјеца.

3. Шта је то што спаја Илире и Словене? Који су детаљи су исти?

Познати британски археолог, академик Joh Wilkes, у својој књизи из 1995. године, “The Illyrinas” (Оxфорд, Унитед Кингдом) наводи сљедеће паралеле између Илира и Славена: исте цесте, иста градња кућа, иста врста огњишта, исти начин паљења ватре кресање камењем, иста симболика – свастика, дрво живота, исти украси са превладавањем геометријских мотива, исти начини израде украса, иста обуча и одјећа: кратки хаљетак, капе, вунене хлаче са појасом, кожни опанци, мараме за главу, огртач од крзна или сукна, исти начин љевања металних предмета у једнодјелним или дводјеним калупима, иста керамика – иста обрада, облици, украси и средства за обраду, исти нумерички систем, исти топоними, исте предримске друштвене традиције у друштвеном уређењу.

У ове 23 године од објављивања његове књиге нађене су и бројне друге сличност, као и многе које он није набројао као: исти начин градње гробова, исти погребни обичаји, слава, исти плесови, иста кола, исти иструменти попут фруле, иста имена (Деса, Бато, Бабо, Пајо, Чујо), племена која живе на истим локацијама и под истим именом од античких времена (Деретићи, Черанићи, Лабовићи), тетовирање, магија…

Код Бихаћа је пронађена средњовјековна пећ, тзв. црепуља која је идентична оној коју су користили Илири. Код Нина су нађена два брода из илирског времена и два из 12. стољећа, која су направљена идентичном, тзв. шиваном градњом што показује континуитет бродоградње у Далмацији кроз више од двије тисуће година. Техника израде бродова се преносила са оца на сина и она је снажан доказ да су данашњи Далматинци у великој мјери потомци оних античких и предантичких становника Далмације.

4. Амерички научник руског порекла Анаталиј Кљосов, биохемијском анализом он је анализом гена Р1А1 који је најчешц́и у динаридском подручју Балкана , закључио је да су од Срба потекли сви данашњи Словени, али и вец́ина народа Европе.

Није хаплогрупа Р1а најчешћа на Балкану, него И2а. Р1а је најчешћа код свих осталих Славена, код нас на Балкану је друга по заступљености, а прва је И2а. Код осталих Славена је прва по заступљености Р1а, а друга И2а. Гдје год имамо те двије хаплогрупе имамо Славене и нигдје гдје нема те двије хаплогрупе нема ни Славена. Према свему судећи давно у прошлости носиоци тих гена су се сусрели, вјероватно баш на Дунаву и створили протославене из којих ће се миленијима касније развити сви славенски народи. Славенско поријекло имају Мађари и Румуњи, дјеломично и источни Њемци и до трећине становника сјеверне Алабаније. Остали европски народи не потичу од Славена. Славени јесу били Индијанци Европе, али су доживјели неколико геноцида од стране предака данашњих западњака, још од времена Бакреног доба. У само једном од тих геноцида, мушка популација Европе смањена је 12 пута. Данас у западној Европи потомци праславена постоје у занемаривим процентима.

5. Шта се по вама догађало пре 7. века на Балкану , пре свега око плодног Дунава?

Оно што се на Балкану догађало прије 7. вијека је разлог зашто је измишљена лаж о досељавању Славена. Балкан је од праповијести био центар свијета, “Цатена Мунди”. Овдје се развила прва европска, а можда и свјетска цивилизација, са првом обрадом метала и првим писмом на свијету. Цивилизација која је човјечанству подарила технологију и културу. Јер док су преци западњака живјели на дрвету, ми смо на Балкану имали цивилизацију. Након ње цвјетала је мегалитска илирска култура за коју хрватски археолози др сц. Динко Радић и др Игор Борзић тврде да је била супериорна грчкој култури. Овдје је рођено 19 римских царева, међу њима и највећи цареви попут Диоклецијана и Константина. Сремска Митровица је била главни град Римског Царства са највећим хиподромом, а вјероватно и колосеумом изван Рима. У Сиску је била највећа ковница новца Римског царства, а свети Јероним, аутор данашње стандардне верзије Библије био је Далматинац. Ако смо се ми заиста доселили у 7. вијеку на Балкан, онда са том древном цивилизацијом Винче, са Илирским мегалитским градовима, са Александром Македонским, Трачаниним Спартаком и 19 царева Рима немамо ништа. Онда смо дошљаци на туђу земљу и она нам може бити одузета. Зато су бечки ђаци лаж о досељавању Славена доњели у наше институције, а данас се те лажи грозничаво држе аутошовинисти и прозападни корисни идиоти. Али што је на лажи саграђено, истина ће кад тад развалити.

6. У недавном интервјуу, питала сам професора Миомира Кораћа ( Виминацијум) да ли је археологу јасније ко су Срби? Одговорио је : „Постоји један минерал, стронцијум који има велики полураспад мерен у хиљадама година, а који се користи у истраживањима у археологији. Он се таложи у костима и зубима и показује нам одакле потичу ти људи. У Виминацијуму мапирамо стронцијум од 2010. године у сарадњи са Антрополошком збирком из Минхена. Резултати показују да од 9 категорија људи које смо мапирали и истражили 7 уопште нису са нашег подручја! Тако да, руку на срце, лично уопште не знам ко смо ми, уопште.”

Стронциј се као и калциј налази у костима. Његова четири стабилна изотопа налазимо у различитим процентима зависно од тога у којем дјелу свијета нека популација живи. На тај начин се може открити од куда су били људи који су живјели у Виминацијуму. И управо нам ти резултати потврђују оно што знамо из повијесних записа. Потребно је само мало логике да се схвати зашто већина становника Виминацијума није са Балкана. Виминацијум је био најјача војна утврда на Дунаву, центар 7. легије која је дошла из Триља поред Сиња. Осим 7. легије, овдје је била стационирана и 4. легија. Легије су чинили легионари из цијелог Римског царства, па је логично да већина припадника легије нису били са Балкана. И данас ријеч легионар означава страног војника. Невјероватно је да то ти велики стручњаци нису повезали, што само показује колике су незналице.

Виминацијум није био само главни град римске провинције Горње Мезије и сједиште елитних римских легија, него и магијски центар Римског Царства што и данас зна сваки езотеричар. Али то нису знали археолози у Србији, па их је изненадило откриће златних и сребрних плочица од метала које су били исписане магијским симболима. Њих стално нешто изненађује и стално ће бити изненађени док не прихвате чињеницу да је становништво Србије до 7. вијека етнички и језички исто или сличном становништву након 7. вијека.

7. Да ли ви знате ко су Срби, ко су Хрвати?

Срби и Хрвати су народи малих разлика. У средњем вијеку то су били синоними. Све до 1. свјетског рата постојали су домаћи и страни аутори који су нас називали “Србохрвати”. Идеологија хрватства креирана је у кухињи Беча и Ватикана и њезина главна карактеристика је негирање заједничког поријекла и сваке сличности са Србима. Туђман је причао о некаквом “тисућљетном сну о Хрватској држави”, а права је истина да до бечког агента Јосипа Франка крајем 19. стољећа, ни један једини писац, књижевник, филозоф, теолог, историчар са подручја данашње Хрватске није споменуо Хрватску као државу, па још самосталну. Неки далматински аутори, међу којима и католички свећеници чак су заговарали уједињење са Србијом, Црном Гором и Босном, али не и са Хрватском, а већина је писала о уједињењу свих јужних Славена у заједничку државу. Данашње хрватство заправо је атавизам жеље Ватикана за прозелитизмом и Беча за доминацијом.

Још увијек није дефинитивно утврђено поријекло назива “Хрват” и “Србин”, али је индикативно што их још у најстаријим изворима срећемо заједно или као исте или као сличне народе. Назив “Хрват” могао је доћи од остатка Авара који су се у 9. стољећу након што је Франачко царство уништило њихову државу населили на подручје сјеверозападне Далмације. Они су прихватили католичку вјеру и били полазишна точка за ватиканске мисионаре. Назив “Србин” спомиње се још код античких аутора. Није јасно да ли је дошао са неком ратничком кастом, како се вјерује за назив “Хрват” или је постојао на Балкану и прије доласка Римског царства што би могла потврђивати античка имена илирских племена попут Серда или Сарда и Срдеата или Сарбеата, као и антички град Сербинон који је постојао негдје у данашњој Хрватској или Босни. Те проблеме ће надам се, расвјетилити будућу истраживања.

Фауст Вранчић, католички свећеник, лингвист, изумитељ, инжењер и историчар, још 1595. објавио је свој рјечник “Рјечник пет најугледнијих језика Европе (Dictionarium quinque nobilissimarum Europae linguarum, latinae, italicae, germanicae, dalmaticae et ungaricae)” са 5411 ријечи на пет језика. Вранчић пише: “далматински, хрватски, српски или босански – јере све ово један језик јест – има ричи и слова…која се лахко изговарају. ”Aко је језик исти, онда је и народ исти.

8. Ко су прасловени?

Гледајући антрополошки међу Славенима опажамо два типа. Мирне ратаре који су плави, нижи растом, говоре брже и у чијем говору доминирају гласови “ч”,”ж”,”ш” и ратоборне сточаре, који су виши, црнокоси и причају спорије. У далекој прошлости, по свему судећи негдје у вријеме Лепенског вира, прије десетак тисућа година те су се двије популације први пута срела и стопиле у једнан етнос – Протославене. Код свих осталих Славена чешћи је антрополошки тип ратара или Панонца, а на Балкану сточара или Динарца. Они су на Дунаву развили бриљантну цивилизацију која се ширила према Алпама, Јадрану, Црном Мору, Солуну, Прагу, Дњерпу и Дњестру. То вријеме је описано у многим легендама као златно доба човјечанства, а археолошка истраживања показују да је Дунавска цивилизација 2 000 година живјела без рата и сукоба у савршеном складу и без социјалних разлика. Ту су цивилизацију уништили преци данашњих западњака који су прво пристизали у мањим скупинама користећи тадиционалну гостољубивост Славена. Када су достигли довољну бројност, искористили су тадашње катастрофичне догагађаје, преотели древним Славенима метал и од њега израдили оружије. Многи Винчанци одбијали су чак и да се бране, па су у смрт отишли мирно. Ми смо потомци оних који су ипак узели оружје у своје руке, када су на то били присиљени.

горан шарић

На начин како су истријебили стару Европу и Винчу, западњаци су касније вршили геноциде од Канарских отока гдје су побили све Гуначе, Аустралије и Абориџина до Индије, а у обје Америке убили су између 20 и 100 милиона Индијанаца. У томе су се посебно истакнули Британци који имају највиши проценат тог са правом га можемо назвати “геноцидног хаплотипа” Р1б чији су носиоци уништили Винчу. И онда нам западна агентура прича како је тамо бољи стандард. Па, нормално да је бољи стандар кад су имали колоније и покрали благо читавог свијета. Британци су чак украли и два континтета од њихових старосједиоца, што је крађа невиђених размјера.

9. Ако су Прасловени у ствари аријевци, како негде говорите, и ако су отишли у Индију, један део, покорили тамошње становништво, зашто би се вратили на Балкан? Теоретски, шта је то могло да их привуче – назад?

Зашто су се Јевреји након 2 000 година вратили у Палестину? Након провале предака данашњих западњака у ту Дунавску цивилизацију пред неких 4500 година, дио њезиних становника је побјегао у Динарски ланац, дио све до Британије, а један дио је кренуо према Русији. Били су то углавном мушкарци, ловци, коњаници и ратници. Њихова напредна технологија омогућила им је да побједе све народе на које су путем наилизили. Половином другог миленија прије нове ере провалили су Индију и Иран (Иран значи држава Аријаца). Био је то пут дуг више од тисућу година, да би се један дио њихових потомака пробио све до Мале Азије (данашње Турске) и преко ње се опет вратили на Балкан који је у њиховој колективној свијести био митска прадомовина, одакле су се њихови прадједови једном давно отиснули на своје походе. Могуће је да је чак један огранак тих Аријаца, протославена стигао до Египта и даље до Канара.

Весна Пешић је то одлично објаснила: “Постоји један скелет на локалитету Лепенски вир који су археолози нашли крај огњишта. Као да је био последњи чувар домаће ватре. После 10 000 година његовог сна, они су га пробудили и суочили свет са неупитном истином. Светови се деле и селе, али се увек враћају свом огњишту. Стога и сеобе Словена нису ништа друго до отискивања са свог огњишта под притиском насиља и поновног враћања ка есенцијалној енергији опстанка. Ако историја нема писану документацију да би прихватила ту чињеницу, упутно би било да се обрати дубоко уснулом скелету неколико метара испод земље.”

10. Да ли данашње модерне технологије и форензика могу боље да помогну у изучавању и откривању наше прошлости?

Без њих није могуће озбиљно бављење повијешћу. Бивши хрватски министар знаности, форензичар свјетског гласа, др сц. Драган Приморац који је више од 3 760 пута цитиран у свјетским научним часописима, који је објављивао радове за “Science” и “Nature”, прошле године је на темељу скоро 20 година истраживања изјавио да 2/3 мушких становника Хрватске води поријекло од становништва које је на Балкану још од каменог доба.

Генетичка генеалогија и форензичка антропологија нису саме по себи довољне за постављање теорија, али када њихове резултате комбинирамо са резултатима других грана знаности онда нам оне могу бити врло корисне.

11. Зашто не постоји ниједан документ писан на словенском језику? Чак и Барски родослов је препис са италијанског јер је оригинал изгубљен? Шта мислите о Летопису попа Дукљанина, када смо већ код њега?

То је питање за ватиканске фалсификаторе који су и тај Љетопис попа Дукљанина фалсифицирали до непрепознатљивости, па је он данас говотво безвриједан као извор. Историчари то зову “редакција” што је фин назив за кривотворење. Чувену ватиканску школу фалсифицирања водио је Анастасије III, познат као Анастазије Библиотекар, који је двије године био чак и један од папа. Они су кривотворили многобројне документе којима су доказивали своју власт над црквом, земљама, посједима, краљевима и народима. Најпознатији такви документи су: Константинова даровница, Псеудо-Изидорове декреталије, Грацијанови декрети, писмо св. Петра…

На нашим просторима били су посебно активни. Од 1751. до 1817. чак три генерације католичких свећеника, предвођене језуитом Филиппом Рицепутијем, након његове смрти Даниелеом Фарлатијем, а након његове смрти Giovanniem Colettiem скупљали су апсолутно све документе, књиге и записе у књижницама, градским архивама, манастирима и приватним колекцијама на Балкану. Скупили су 300 томова докумената и одњели их у Илирски музеј у Бологни одакле им се губи сваки траг. 1979. нађене су полочице на илирском језику које су однесене у Њемачку. Прошло је скоро 40 година, али о њима још није објављено ни једно слово.

12. Зашто сваки народ мисли да је његова историја посебна, као и он сам?

Нисам сигуран да то сваки народ мисли, али сам сигуран да Срби то не мисле. Колико људи у Србији зна да је водећи квантни физичар свијета, који држи катедру на Оxфорду, Влатко Ведрал, Србин са београдске аутокоманде? Колико људи у Србији зна да су од 10 највећих научника свијета, чак двојица Срби (Тесла и Миланковић), па тако Срби који не чине ни 0.1 посто свјетске популације чине 20 посто највећих научних умова свих времена?! Колико људи зна да је Србија друга на свијету, одмах иза Француске укинула феудализам? Да је први будистички храм у Европи био у Београду? Никад ми то нико у Србији није причао.

Балкан је одувијек имао мистичну димензију. У само једној гробници у бугарској Врани (од укупно преко 200 гробница), нађено је више злата него у цијелом свијету за ту епоху (5 000 година прије нове ере). Римски писци пишу да је тло Далмације прекирвено златом. Турке је на Балкан између осталог довела и жеља за златом. Град Ново Брдо на Косову је у 15. стољећу свјетска метропола већа од Рима, Париза и Лондона. Србија Деспота Стефана покривала је 35 посто европских потреба за сребром. У доба Осамaнске окупације највећи дрвени мост на свијету је код Осијека, а највећи камени у Мостару. И данас је једна од највећих америчких војних база, Бондстил, ни више ни мање него на Косову. Да је Балкан неважан, не би толике силне војске на њега јуришале.

Ако су Египћани поносни на пирамиде, Талијани на Римско Цратсво, Грци на Спарту, Мексиканци на цивилизацију Маја, зашто је нама забрањено да проучавамо древну Дунавску цивилизацију? Зашто Винчанце, Трачане, Илире, илирске цареве Рима не смијемо сматрати ониме што они јесу, нашим древним прецима?! И Египћани са Фараонима и Талијани са Римљанима и Грци са Спартанцима имају мање везе него ми са Илирима!

13. Да ли сте као теолог лимитирани да износите научне чињенице?

Себе не сматрам теологом, него човјеком који поставља питања и независним истраживачем. Моје формално образовање је врло широко. Прво сам завршио медицинску школу, смјер лабораторијски техничар, а онда сам полагао разлику и за електроничара. Ту сам стекао образовање у природним наукама. Завршио сам и Католички Богословни факултет, филозофско-теолошки смјер, а онда сам студирао и на протестантком АТФ-у. Већ на првој години Католичког Богословног Факултета положио сам колегије “Знанствена методологија”, “Филозофска аргументација” и “Логика и спознајна теорија” у којима сам научио сва правила научног рада, логичке аргументације и логике аргумената. “Филозофску аргументацију” ми је предавао познати професор Боран Берчић, који је атеиста.

На мом факултету се не уче чарање и бајања, већ је то државни факултет који је први у Хрватској усвојио Болоњски програм и моја генерација је годину дана прије свих осталих студирала по Болоњи. Ми смо чак и Светом Писму приступали научном методологијом. Данашња модерна наука се и развила из самостана, многи од утемељитеља научних диспциплина били су свећеници. Читав спектар природних наука се развио из гране теологије која се звала “Природна теологија” (Teologia natura). Чарлс Дарвин је студирао теологију, па је отац модерне биологије.

Неки од преко 80 испита које сам положио на факултету били су и хебрејски, грчки, латински, старославенски. Слушао сам и помоћне историјске науке попут археологије. А за историографски рад су ми биле најважније егзегеза и ермиенвтика које смо детаљно изучавали. Егезега је наука која се бави критичком анализом древних текстова, временом и простором њиховог настанка. Ерминвтика је откривање изворног значења текста, односно лаички речено: како у тексту прочитати оно што стварно у њему пише, без да учитавамо своје идеје. Не знам други факултет гдје бих могао стећи више знања и алата за интердиспциплинарни приступ историји, од овог који сам завршио.

14. Да ли вам је верска одора омогућила улаз у архиве, на пример, ватиканске или неке друге?

Ушао сам у многе архиве. До душе нисам видио тајне документе, али сам у рукама држао многе документе са којих је скинута ознака тајности, који су данас доступни, али јавности потпуно непознати и што је горе, наши историчари за њих не знају, иако су плаћени да се баве нучно-истраживачким радом, а не да папагајски понављају оно што је неко прије них давно написао. Први сам у Србији говорио о тајном писму бискупа Raffaelea Scapinellia које доказује да ни Србија ни Гаврило Принцип нису одговорни за 1. свјетски рат, него је Аустро-Угарска годинама припремала рат са Србијом. За предавање које ћу 13. децембра одржати у Београду на Машинском факултету припремам нове непознате документе.

15. Како обичан човек данас да зна ког историчара би требало да чита?

горан шарић
Већина људи интуитивно осјећа да смо на Балкану пуно дуже него што нас то учи официјална историја. Апостол Павле каже: “Све провјеравајте, добро задржавајте.” Обичан човјек нема времена да се бави озбиљним историографским радом, али има моћан алат – интуицију и једноставно види кад неко живи историју, живи оно што прича и вјерује, као што је археолог Драган Јанковић, који са толико љубави прича о Винчи, а кад је неко плаћеник, ради због новца. Они историчари који заговарају улазак Србије у НАТО, који имају ауто-шовинистичке ставове, који се свом народу изругују, не би требали бити ни на факултетима, а камо ли да их људи читају.

16. Које историчаре ви поштујете?

Од млађе генерације издвојих бих Милоша Ковића, као примјер како би историчари у Србији требали радити, мислити и говорити. Он, иако је школован на западу није прихватио њихове менталне обрасце, није се ставио у службу њихових интереса, него је уз све проблеме које због тога има остао објективан. Ковић је провео годину дана на Оxфорду и врхунски је експерт који показује да је могуће бити врхунски научник, а уједно и патриота.

City Magazine

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.