Распоп Мираш открио планове: Хоћемо украјински сценарио у Црној Гори

0

Предводник невладине организације Црногорска православна црква распоп Мираш Дедеић казао је да црквено питање у Црној Гори треба да се реши „по угледу на Украјину“.

мираш дедеић
Мираш Дедеић/Фото: Youtube printscreen

Предводник невладине организације Црногорска православна црква распоп Мираш Дедеић казао је да црквено питање у Црној Гори треба да се реши „по угледу на Украјину“.

То у пракси значи проглашење расколничке цркве за званичну и отимање имовине помесне канонске цркве, наводи црногорски портал ИН4С.

Успостављањем литургијскога заједништва свих православних цркава, на челу са Васељенском патријаршијом, ЦПЦ ће добити статус домицилне, што је и била до 1918. године и смањиће се напетости између Србије и Црне Горе и унутар Црне Горе“, рекао је распоп Мираш.

Он је навео да сада „следује да наша врховна државна власт посредује у решавању црквеног спора у земљи, по угледу на Украјину“.

„Благодарећи цариградскоме патријарху Вартоломеју, православље доживљава препород. Напокон ће се решити нека питања која су оптерећивала православни свет. Једно од најважнијих је и црногорско црквено питање, рекао је распоп Мираш за „Побједу“.

Према његовим речима, решавање црногорског црквеног питања од суштинског је значаја за црногорску државу.

Без ЦПЦ нема ни црногорске државе. Цариградски патријарх је недавно изјавио да сваки православни народ има право на аутокефалну цркву, али у сагласности са врховном државном адресом. Сада је на реду управо црногорска држава. На крају, нема ни канонскога основа, нити канона који би доводио у питање аутокефалност ЦПЦ, која је ионако била укинута силом оружја, рекао је распоп Мираш.

Удар на православље по истом калупу: Мираш преузима штафету од украјинских расколника

Расколничке структуре у Украјини и Црној Гори размишљају истоветно, залажући се за принцип етнофилетизма, па није изненађење што самозвани митрополит тзв. Црногорске православне цркве Мираш Дедеић с нестрпљењем очекује да Цариград додели аутокефалност неканонској Украјинској православној цркви, пише аналитичар Небојша Поповић.

мираш дедеић
Фото: М. Јурченко, Спутњик

Патријарх расколничке Украјинске православне цркве Кијевске патријаршије Филарет Денисенко, којем је Цариградска патријаршија одлучила да укине анатему и све забране које му је увела Руска православна црква, још 2010. године боравио је у Црној Гори као гост Дедеића. После служења заједничке литургије са свештенством НВО Црногорске православне цркве, патријарх Филарет се на конференцији за штампу у Подгорици обратио црногорској јавности.

„Украјинска и црногорска црква се данас налазе у истом положају. Оне су себе прогласиле за аутокефалне, али друге православне цркве, укључујући Руску и Српску, не признају нас као аутокефалне. Зато многи постављају питање имамо ли право на аутокефалију или не? Украјинци су народ, као што су и Црногорци народ. Стога имамо право на аутокефалије својих цркава“, рекао је Филарет.

Као други разлог за то навео је постојање државе. „Док је Украјина била у саставу руске или совјетске државе, онда смо били у саставу Руске цркве. Тако и Црна Гора — док је била у Југославији, постојала је једна црква, а када је Црна Гора постала држава у складу са традицијом и 34. апостолским правилом, црква Црне Горе је постала аутокефална“, образлагао је, између осталог, Филарет.

По истом калупу размишљају и у тзв. Црногорској православној цркви.

„Украјина је независна држава, а Украјинци народ који је већ имао своју цркву. Зато и имају право на њену самосталност, што је у складу са васељенским канонима. То је став и Васељенске патријаршије и патријарха Вартоломеја“, казао је Мираш у интервјуу за портал Радио-телевизије Црне Горе.

Пада у очи да се расколничке структуре у Украјини и Црној Гори у црквеном смислу из све снаге залажу за принцип етнофилетизма, по којем би границе држава аутоматски требало да буду и границе (територије) помесних цркава. Ако се остави по страни чињеница да је овакво размишљање кроз историју било неспојиво са устројством Православне цркве, мора се признати да би на логици по којој би сваки народ и држава требало да имају своју засебну (православну) цркву, редом позавидели сви западни геополитичари.

Ту се читава ствар са црквеног коначно враћа на терен политике, што суштински и јесте од самог почетка. Наиме, после пада Берлинског зида, који је означио почетак процеса распада Совјетског Савеза и СФР Југославије, рођено је много нових држава и нација на тлу Европе. Сем увођења демократије и грађанских права, НВО и ММФ-а, као и покушаја усисавања готово свих држава бившег источног лагера у НАТО, Запад је очигледно проценио да посао није до краја завршен све док се новонасталим нацијама и државама не обезбеди и духовна „самосталност“.

Ако се накратко присетимо Хантингтонове тезе о „Сукобу цивилизација“, није тешко закључити да је управо православна цивилизација тренутно на великом удару и у искушењу. Овог су у потпуности свесни и у Српској православној цркви, што потврђују речи пароха которског протојереја ставрофора Момчила Кривокапића да би планове Запада било немогуће довршити без отвореног раскола у православљу.

„Успјели су из тих крајева да разједине све. Само је још православна црква остала. И сад се те силе спремају да разједине и православну цркву, а успјеле су да у томе искористе древну Цариградску патријаршију, да би она применила право које јој је припадало у царским временима. У бици за Украјину, тј. у подривању темеља Русије види се рука Америке“, казао је митрополит Амфилохије.

У међувремену, из Украјине већ стижу гласови да би цариградски патријарх Вартоломеј требало да допутује у Кијев како би лично уручио томос о аутокефалности Украјинској православној цркви, што је у ТВ емисији испред кабинета украјинског председника Петра Порошенка открила његова представница Ирина Луценко.

Такав потез без преседана и дефинитивно би до краја озваничио свеопшти раскол у православљу са несагледивим последицама по јединство источне цркве. Наравно, читава операција би, што је и циљ, у првом реду највише погодила православну цркву са епархијама на постсовјетском и постјугословенском простору, односно Руску и Српску. У јавности је било доста приче о томе на који начин би се то сутра одразило на тензије које се тичу црквене имовине РПЦ и СПЦ у Украјини, односно Црној Гори.

Спутњик

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.