Упознајте Српску Венецију: Књажевац – некад и сад (ВИДЕО)

2

Многе варошице у Србији имају реку која протиче кроз град, а само ретке се могу похвалити бројем мостова као Књажевац. Преко обе реке пружа се чак седам мостова. То је особеност ове вароши, па што због мостова а што због река и чамаца на њој, многи су је звали Српском Венецијом.

књажевац
Књажевац – Стара чаршија / Фото: РТС

Претежни део општине Књажевац је са истока ограничен масивом Старе планине, југозападну границу чини Тресибаба, а северну Тупижница. Највећи део насеља простире се у живописним долинама Сврљишког, Трговишког и Белог Тимока, па Књажевчани воле да кажу да су у загрљају три реке и три планине.

Многе варошице у Србији имају реку која протиче кроз град, а само ретке се могу похвалити бројем мостова као Књажевац. Преко обе реке пружа се чак седам мостова. То је особеност ове вароши, па што због мостова а што због река и чамаца на њој, многи су је звали Српском Венецијом.

„Стара чаршија“ је градско језгро и најлепши део Књажевца. Фасаде живописних боја, подсећају на фасаде кућа на острву Бурано, надомак Венеције. Иза веселих фасада смештене су трговачке и занатске радње.

У доба кад је на три становника била једна кафана, Књажевац је био и „мали Париз“. У скривеним пећинама су сачувани јединствени праисторијски цртежи. Ту је и Тимакум минус -римска рударска насеобина, прелепи предели Старе планине, књажевачко виногорје и традиција у справљању вина сачувана до данашњих дана.

Књажевац је симпатичан градић у који се долази без посебних очекивања, а засигурно одлази са мноштвом дивних утисака и жељом да се поново вратите.

књажевац
Књажевац – поглед из Спомен-парка / Фото: РТС

Плодоносна река Тимок, златоноси планински потоци и Стара планина одувек су били интересантни за настањивање.

Најстарији доказ људске постојбине на територији општине Књажевац је пећински цртеж, у атару села Габровница, који датира из праисторије.

Простор око Књажевца, некадашњег Гургусовца, насељавала су разна племена Трибали, Мези и други, који су овдашњу највећу реку назвали „Tim aqua” (Црна вода). Плиније помиње племе Тимахи, које живи на овом простору. На прагу нове ере у ове крајеве долазе Римљани и реку називају Тимахус. Током периода римске владавине зна се да су на овој територији постојала два локалитета Timacum maius (Велики Тимок) и Timacum minus (Мали Тимок).

Овим крајевима прошле су многе војске. Много се ратовало, палило, разарало и наново градило и обнављало.

Овуда су прошле хорде Хуна и Авара, а за њима пространу долину Тимока населили су Словени. О словенском племену Тимочани и њиховом кнезу Борну, прве вести потичу из 818. године.

Тимочани су мењали господаре. Живели су под влашћу Франака, Бугарске и Византије, о чему сведоче остаци многобројних средњевековних насеља и цркава, сачуваних у околини града.

Турци ову област освајају 1396. године. Турски извори тек 1455. године говоре да је у Тимочкој нахији било стотинак села, међу којима је и село Гургусовче.

Три стотине година касније о Гургусовцу је записано да се налази на Малом Тимоку, који пролази кроз варошицу, преко кога се налази дрвени мост.

Тимочка паланка, како су је Турци називали, имала је 120 српских и 46 турских кућа, две џамије, једну зидану а другу дрвену. Имала је две кафане и два хана. На узвишици је било турско насеље ограђено палисадом, са посадом од око 100 људи и неколико топова. Испод је пролазио пут Ниш-Видин. На средини је постојао трг, што указује да је Књажевац, тадашњи Гургусовац, био трговачки центар.

књажевац
Књажевац некад / Фото: архивска фотографија

О пореклу имена Гургусовац

О пореклу имена Гургусовац постоји више верзија. По једној верзији, име града је настало по Гргуру, најстаријем сину деспота Ђурђа.

По другој, по голубовима гургусанима, којих је много било у околним шумама, а по трећој име води порекло од Ђурђеве воде у близини Милетине цркве, недалеко од Књажевца, коју су Турци називали Гјургу-су („су˝ значи вода).

После ослобођења од Турака и припајања Србији 1833. г. Гургусовац је развио све градске функције мада је и даље највећи део становништва живео од пољопривреде.

О изгледу вароши средином XIX века сведоче „Сербске новине” из 1851. године:

„Ко је пре петнаест година видео и познавао Гургусовац, па ондашње стање његово са садашњим сравни, тај му заиста неће одрећи велики напредак.

Онда су могле видети се у њему понајвише сламом, кошарама покривене куће, а сад такође видети све лепо саграђене и покривене ћеремидом. Осим тога, механе, дућане и то у већем броју него пре. Велика и богата чаршија простире се на две стране од старе широке главне улице напуњене механама и дућанима.

Но што као највећи украс вароши служи и свакога Србина у умилење доводи, јесте велика и прекрасна црква, а поред ње лепа школа. Осим тога још се дичи Гургусовац једном добро урађеном општинском болницом, међу првима у Србији саграђеном”.

Назив Књажевац

Име Књажевац добија 17. јануара 1859. године по Књазу Милошу Обреновићу, који је тог дана у Гургусовцу боравио и наредио паљење злогласне Гургусовачке куле (која је за народ била симбол мрака и ропства).

Законом о местима 1886. године Гургусовац је формално проглашен за варош.

У периоду од 1875 – 1877. године на кратко град поново окупирају Турци. 1883. године после ослободилачких ратова, због нерешених политичких и економских прилика дошло је до избијања Тимочке буне. Непосредан повод буне било је одузимање оружја од народне војске по наредби краља Милана Обреновића, а њене вође били су Алекса Аца Станојевић, Гавра Аничић, Љуба Божиновић и други.

Од 1913. у току балканских ратова, овај крај је врло често био нападан од стране Бугарске, чак је 1915. године био и окупиран. Српска војска и француска коњичка бригада 15. октобра 1918. ослободиле су Књажевац.

У току Другог светског рата овај крај окупирају Немци (1941. године) до коначног ослобођења 10. октобра 1944. године.

После ослобођења град се нагло развија. Рудници у околини поново се отварају, стварају се индустријски погони уместо некадашњих малих занатлијских радњи, а то све утиче на велике миграције становништва из села у град.

РТС / toknjazevac.org

2 Коментари

  1. Lep grad. Naročito ako u njega dođeš jednom godišnje, na par dana. Prosečna starost stanovništva je skoro 50 godina, a mladih ima sve manje. Odlaze, tražeći bolji život. U varoši koja pretenduje da postane jedan veliki gerontološki centar toga nema. Tuga.

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.