ЦРНОТРАВЦИ, ЧУВЕНИ НЕИМАРИ: Изградили Југу, прети им нестајање

0

Репортер Новости у Црној Трави, забаченој општини на југу Србије надалеко познатој по вредним и добрим неимарима. У месту живи 350 људи, у целој општини са 24 села остало тек 1.400 мештана.

црна трава
Црнотравци се увелико спремају за зиму/Фото: И. Митић

Црнотравцима, чувеним неимарима, који су изградили целу бившу Југославију и Србију, озбиљно прети нестајање. Процењује се да их само у Београду живи око 30.000, док Црна Трава данас има само 350 становника, а цела општина, са 24 села, броји укупно 1.400 душа!

Далеко од места рођења су подизали велике и лепе објекте, али и своје породице и домове. Тако су црнотравска планинска села остајала без људи, јер нико није хтео назад у махалу блатњавим и непроходним путевима. Када је асфалт стигао, фалио је посао од кога би могло пристојно да се живи, па је започет нови талас исељавања. Црнотраваца сада има свуда, осим у Црној Трави!

До забачене општине на југу Србије стиже се добрим асфалтним путем, кроз нетакнуту природу. Многи би рекли да би такво окружење у западним земљама искористили као предност, али овде су веће шансе да сретнете неку дивљу животињу него човека! Мало више живота може се видети тек у месту које се сликовито зове Саста Река. Испред кућа уклесаних у обронке планина, у очима мештана јасно се види да им „гости“ нису честа појава. Са истим таквим погледима срећемо се и у Црној Трави. Маленим тргом доминирају зграда Општине и споменици ослободиоцима у Првом и Другом светском рату.

– Сликајте. Само сликајте! Што ли су гинули и за кога? Све куће у околним брдима су напуштене и празне. Ускоро ће се у Црној Трави угасити и последње светло – говори нам један старац.

Туризам: Визију „почетка краја“ Црне Траве накратко разведре приче мештана о новцу који треба уложити у туристичке капацитете, чему доприноси и близина Власинског језера. Странцима треба понудити плодове природе, којих овде има напретек. Међутим, ни малени девастирани хотел са рестораном у Црној Трави, продат катарској компанији, не функционише најбоље.

Добацује да за Црнотравце признаје само оне који зими са њим газе метар снега. Људи су овде љути на све, па и на ретке повратнике, за које уместо „дошли“ или „вратили се“ користе термин „довукли се“.

Сви локали на тргу су затворени, осим по две кафане и продавнице. У њима само основне намирнице, скупље двадесетак одсто у односу на веће градове. И НИС-овој бензинској пумпи је претило затварање због нерентабилности. Једва су је спасли, па овдашње дрвосече неће морати за пет литара горива у најближе Власотинце. За одећу, обућу, резервне делове, за најобичнији шраф – мора се даље. Највећи број Црнотраваца ради у локалним и државним институцијама. Фабрика воде у Преслапу има десет радника, а погон здраве хране у Градској пет. „Јумко“ је недавно обновио производњу конфекције и запослио 30 људи, али фарми са 20 радних места прети гашење. У основној школи је 42, а у средњој Техничкој 110 ученика. У вртићу тек 25 малишана.

– У Дому ученика имамо 66 ђака. То су деца из свих крајева Србије захваљујући којој, због смерова геометар и здравствени неговатељ, опстаје наша школа. На целој територији сада имате само једно дете које завршава осми разред, а и следеће такође. Све је теже и теже – каже директор Драган Коцић, који се сећа времена када су они који раде у неразвијеним општинама добијали додатак на зараду, али тих привилегија одавно нема.

Слободно време: Црна Трава је одавно остала без биоскопа и било каквог друштвеног живота. Заменио га је омладински клуб, где најмлађи проводе део свог слободног времена. Баве се спортом, а током зиме су уз рачунаре и на друштвеним мрежама. Комуницирају са рођацима у великим градовима и иностранству. Искрени су, па признају да већ сада траже начин како да им се придруже.

Средњошколци у првој години имају бесплатне уџбенике, смештај и исхрану у Дому ученика. Сви ђаци и грађани имају бесплатан превоз. Не плаћа се ни целодневни боравак у вртићу, а старији уживају бесплатну подршку 11 геронтодомаћица. За свако новорођенче Општина исплаћује 100.000 динара, али се годишње роди тек неколико беба. У односу на укупан број становника, млађих од 17 година је тек седам одсто, док је старијих од 65 чак 37 одсто.

– Трудимо се да помогнемо и да те преостале младе људе задржимо овде. Радимо на опремању пет станова које ћемо доделити породицама са већим бројем деце. У тај посао ће бити уложено пет милиона динара, а надамо се и повећању броја радника у „Јумку“ – истиче Света Тошић, заменик председника Општине.

И у Црној Трави се примењују нормативи прављени за Београд. Због тога је у Дому здравља све теже одржати постојећи ниво заштите, јер у „београдским“ калкулацијама најважнију улогу игра број становника и новац. У Црној Трави кажу да те калкулације ускоро за њих неће морати ни да праве.

црна трава

– Најтеже ми је што нема педијатра, па кад се дете разболи, морамо у Власотинце. Тешко је по великом снегу. Трудимо се да лекове и све остало обезбедимо на време – прича Тамара Перовић, која ће ускоро на свет донети своје четврто дете.

У Црној Трави се зима не чека без огрева, брашна, соли… Цепанице храстовог и буковог дрвета су већ наслагане уз куће. Старији, чија су деца одавде отишла трбухом за крухом, кажу да ће им у кућама сигурно бити топло, али да им је откад су остали сами хладно око срца.

Игор Митић, Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.