КАРДЕЉЕВ УНУК, ЗАСТУПНИК НЕЗАВИСНОГ КОСОВА Ко је Словенац који је у Европском парламенту прогурао амандман о СРЕБРЕНИЦИ

0

„Признавање геноцида у Сребреници основни је корак на путу Србије ка приступању Европској унији“, наводи се у амандману који су јуче посланици Европског парламента усвојили у оквиру расправе о Извештају о напретку Србије. За то је махом заслужан словеначки заступник Игор Шолтес, чије име је тако доспело у жижу, пре свега српске јавности.

игор шолтес
Фото: Профимедиа

Ко је Игор Шолтес за кога смо већ више пута чули у контексту питања Косова и интеграција Србије у Европску унију?

„Унук Едварда Кардеља хоће у Парламент“

Српски медији су о њему писали још 2014. године поводом његовог одустајања од уласка у словеначку Владу као министра здравља, а убрзо после тога изразио је жељу да се прикључи Европском парламенту. Тада су се у медијима појављивали наслови: „Унук Едварда Кардеља жели у Европски парламент“.

Игор Шолтес био је дугогодишњи словеначки врховни ревизор и лидер Удружења „Верујем“. Ипак, широј јавности је у то време био познат као унук некадашњег југословенског политичара Едварда Кардеља, једног од најистакнутијих руководилаца југословенског револуционарног покрета и народног хероја Југославије.

Његово Удружење, које је било склоније идејама деснице, те је године прикупило 3.500 потписа који су њему омогућили самосталан наступ на изборима за Европски парламент.

Потом је 2015. године када је већ био члан Европског парламента, Шолтес коментарисао однос Србије и Русије у светлу војне вежбе која је одржана у Београду, а коју је Шолтес тада назвао „потенцијалном провокацијом“.

– Више пута смо видели у пракси да се могу у неким ситуацијама разумети као провокација. Пошто сам се дуго бавио контролом јавних финансија, војне вежбе разумем и као велики издатак за буџет, што у време економске кризе можда није најефикасније потрошен јавни новац – рекао је тадашњи посланик ЕП.

игор шолтес
Европски парламент/Фото: Профимедиа

Долазак на место известиоца за Косово

На место Урлике Луначек 2017. године долази Шолтес и тако постаје нови известилац Европског парламента за Косово. Тада, у свом интервјуу за портал arbresh.info он је проговорио о највећим изазовима који му предстоје у његовом раду.

– Највећи изазов биће ми непризнавање Косова од стране пет чланица Европске Уније – истакао је Шолтес тада и додао да је већина чланица ЕУ признала претходних година независност Косова, али има и оних које су остале доследне свом ставу да то не учине. Закључио је да су поред Шпаније то још Грчка, Румунија, Словачка и Кипар.

У марту ове године Шолтес је коментаришући хапшење председника владине канцеларије за КиМ Марка Ђурића у Косовској Митровици рекао да није задовољан тим поступком те да „насиље није прави одговор“, као и да се „дијалог тако отежава“.

Пре неколико дана Шолтес је и објаснио како ствари стоје у вези са визном либерализацијом за Косово.

– Сви очекујемо да држžаве ЕУ сада одлуче и искрено се надам да су свесне важžности овог питања. Надам се да неће бити никаквог револта или других форми дестабилизације у региону јер би то био велики корак уназад за све нас – рекао је Шолтес за приштински Зери,  пошто су поједини представници привремених приштинских власти изјавили да дијалог са Београдом треба условити визном либерализацијом.

Лист је навео да је Шолтес нагласио да је кашњење ратификације демаркације границе са Црном Гором, током три године, продужžило либерализацију визног режžима за Косово.

Који амандмани су усвојени

Ипак, хладан туш дошао је јуче, поводом усвајања амандмана о „признавању геноцида у Сребреници као корака на путу Србије ка приступању ЕУ“.

  • „Геноцид“ у Сребреници

– Парламент жали због поновљеног порицања геноцида у Сребреници од стране неких српких званичника; подсећа их да је пуна сарадња са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију, и механизмом који га је наследио, такође укључује пуно прихватање и примену његових пресуда и одлука; наглашава да је признавање геноцида у Сребреници основни корак на путу Србије ка приступању ЕУ – пише у амандману Игора Шолтеса испред парламентарне групе Зелених, преноси Н1.

Треба напоменути да резолуција нема обавезујући карактер, те да она служи као смерница земљама које се налазе на путу евроинтеграција као и земљама чланицама ЕУ. Реакција на овај амандман, који је практично постао део Резолуције ЕП, још увек нема.

игор шолтес
Игор Шолтес/Фото: Youtube printscreen
  • Слобода медија и случај Савамале

Поред овога, Европарламетарци су усвојили документ у коме се оцењује да је Србија остварила напредак, у првом реду кад је реч о економским реформама. Међутим, оно што се наводи као ствар на којој је неопходно озбиљно радити и где се очекују конкретни резултати су реформама правосуђа, борба против корупције и слобода медија.

– Примећује се известан напредак у случају незаконитог уништавања приватне својине и лишавања слободе кретања у београдској четврти Савамала у априлу 2016. године – пише између осталог, док се државни органи позивају да реше тај случај и приведу починиоце. Овај случај је у Европском парламенту првенствено Шолтес потегнуо.

  • Минихидроелектране на Старој планини

У резолуцији се спомиње и градња хидроелектрана на Старој планини. У једном од такође усвојених амандмана, српска влада се позива да „усвоји неопходне мере очувања заштићених области, нарочито узимајући у обзир развој хидроелектрана у осетљивим подручјима као што је Национални парк Стара планина“.

„Морате да знате да вас не зовемо на бесплатан ручак“

Шолтес није први словеначки посланик у Европском парламенту који је говорио о различитим проблемима у Србији. Исто тако „борбено“ говорио је и Иво Вајгл, представник групе Либерала и демократа.

– Српске власти морају да знају да их ми не позивамо на бесплатни ручак, но да морају да се ускладе са стандардима и вредностима ЕУ” – нагласио је Вајгл и поручио да има много области где се то усклађивање ”не дешава”.

игор шолтес
Фото: Андријко З. / Википедија

”То су, како је навео средином ове године, област медија, правосуђа, борбе против организованог криминала.

Он је рекао да је озбиљан проблем Србије и то да је од 2012. године у земљи почињено, како је навео, 81 „мафијашко убиство”, од којих је само 6 расветљено“.

Иво Вајгл је оценио да Србија има и ”превише пријатељске” односе са Русијом, као и да су медијске слободе ”горући проблем”.

Н. Говоруша, Блиц

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.