Траже измену закона: „Скратити радно време у Србији са 8 на 6 сати“

0

Београд — Покрет обнове Краљевине Србије поднео је Скупштини Србије предлог измена Закона о раду како би се радно време скратило са 8 на 6 сати.

скраћење радног времена
Фото: Илустрација

Како наводе, то чине по узору на „неке европске краљевине“.

„На овај начин продуктивност би била повећана, али и срећа радника због чињенице да имају више времена за себе и своје породице током дана“, рекао је у писаној изјави народни посланик и председник ПОКС Жика Гојковић, преноси овај покрет.

Он је оценио да би се скраћењем радног врема смањио број боловања, па самим тим и трошкови послодавца и државе, а ефикасност на послу и квалитет услуге би се повећали.

„Велика је заблуда да радници могу да раде пуном концентрацијом и капацитетом свих осам сати, зато је боље ефикасније радити шест сати, него мање ефикасно осам“, изјавио је Гојковић. ПОКС је навео да су у Краљевини Шведској поједине компаније, попут произвођача аутомобила Тојота из Гетеборга, прешле на овај систем још пре 13 година и нису га напустиле до данас, јер, осим што су добиле срећније раднике, забележиле су и већи профит.

Шта би се десило у Србији кад би радно време било 6 сати: Гори сценарио од тог не можете да замислите!

скраћење радног времена
Фото: Илустрација

Иначе, највиша минимална зарада у месецу у којем се ради 184 сата је 23.900 динара. У случају краћег радног дана, та бројка се мења

Шведска је позната по томе да проналази начине да утиче на благостање својих грађана, тако да су многе компаније у ту сврху увеле шесточасовно радно време. Поставља се питање због чега таква мера не може да се имплементира и у Србији.

Новосадски дневник обавио је истраживање на ту тему и изнео закључак да је скраћивање радног дана с осам на шест сати неизводљиво код нас.

Разлог је што ниједан послодавац, сасвим сигурно не би пристао на то да за мање сати рада радника плаћа исто као до сада. Уз то, био би приморан и на то да повећа број запослених, те би трошкови били већи.

Тај корак би, практично, значио да би било више запослених, али би њихове зараде биле мање, те је велико питање да ли би то имало позитиван утицај на запослене.

Уз то, у појединим секторима рада као што је трговина или услужне делатности није могуће скратити радну недељу јер се ради свих седам дана у недељи. Треба рећи и то да многи радници на послу проводе више од осам сати, а да је мало послодаваца који их за то стимулишу – било кроз зараду, било као слободан дан, мада, наравно, има и оних који сваки прековремени сат плаћају.

То је, вероватно, добра стимулација за топ-менаџере, који проводе много више времена на послу, па су им и зараде веће, али је велико питање да ли је износ до 130 динара, колико је минимална цена сата у Србији, довољно стимулативан да се на радном месту проведе више времена од садашњих осам сати.

По речима председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, идеја да се у нашој земљи скрати радни дан или недеља није добра јер би уз мању сатницу сигурно дошло и до смањења зарада, које су и сада веома мале и недовољне за пристојан живот.

– У Србији, где је минимална зарада, у просеку, око 22.500 динара тешко може да се преживи јер с новцем којим се месечно располаже не могу да се задовоље ни основне потребе, а то веома тешко успева и онима који раде и више сати и на боље плаћеним радним местима – каже Милић.

Додаје да то није успело чак ни у земљама с веома високим стандардом, као што је Шведска, где уз смањење радног дана на шест сати није смањивана зарада.

Он указује на то да скраћење радног времена са осам на шест сати дневно није добар корак за смањење незапослености, напротив, тиме би се само повећало сиромаштво.

скраћење радног времена
Фото: Сава Радовановић, Танјуг

– Због мање сати рада биле би смањене и зараде, а онда би, да би могли да обезебеде егзистенцију, радници би морали да раде на више места и резултат скраћења радног дана не би био видљив и вртели би се укруг.

– Сигуран сам у то да скраћење радног дана на шест сати није најважнија тема везана за положај запослених у Србији. За то је потребно побољшати услове рада, обезебедити поштовање закона, заштиту права радника, важно је предузети кораке који ће створити повољан амбијент за улагања и отварање нових радних места, смањити рад на црно, негативне ефекте сиве економије…”, каже Милић.

Иначе, садашња минимална сатница од 130 динара, највиша минимална зарада у месецу у којем се ради 184 сата је 23.900 динара. Уз смањење броја радних сати – уместо 184 сата радило би се 138 – највиша минимална зарада износила би 17.940 динара.

Бета /Дневник

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.