ИЗГУБИО ЈЕ СИНОВЕ НА ЕКСКУРЗИЈИ, А УБИЈА ГА ПРЕСУДА ОКРИВЉЕНИМА: 15 минута пре утапања чуо сам се са Стефаном! Мучи ме само једно питање, с њим лежем и будим се!

0

Александар Петровић, отац Стефана (14) и Николе (13), који су се пре две године утопили у Сребрном језеру, огорчен је што су двојица најодговорнијих за ову трагедију осуђени само на условне казне

александар петровић
Стефан и Никола Петровић/Фото: Приватна архива

Александар Петровић из Раче, отац Стефана (14) и Николе (13), који су се пре две године утопили на Сребрном језеру, огорчен је што је и после поновљеног суђења Основни суд у Великом Градишту изрекао готово минималне казне оптуженима за ову трагедију.

Овај суд је, подсетимо, директора ОШ „Карађорђе“ Зорана Јовановића и тренера Милоша Гајића, у чијој су организацији дечаци били на језеру, осудио на условну казну од годину дана затвора, која неће бити извршена уколико наредне две године не учине ново кривично дело.

Одговорност

Истом пресудом на казну од две године затвора осуђени су Миланка и Драган Станковић из Ниша, који су дечацима изнајмили педалине с којих су пали у воду и утопили се. Претходном пресудом коју је укинуо Апелациони суд власницима педалина изречене су исте казне, док су директор школе и тренер осуђени на годину дана кућног затвора.

– Огорчен сам јер је казна директору смањена, а он је имао највећу одговорност и требало је да добије највећу казну. Деца су њему поверена. Ако суд сматра да животи моје деце вреде толико, заиста не бих имао ништа лепо о њима и њиховом раду да кажем – казао је за Курир несрећни Петровић, напомињући да ће уложити жалбу на пресуду.

Од стравичне трагедије прошле су две године, али како каже отац, бол за изгубљеним синовима не јењава.

– Тешко нам је. Претешко. Сваки дан лежем у кревет и будим се само са једним питањем – да ли је могуће да се тако нешто догодило. Сећам се тог јутра кад сам их одвезао на утакмицу. Нисам знао где ће све ићи. Нико нам није рекао! Знао сам само да иду да играју фудбал – објашњава отац присећајући се тог кобног дана и додаје:

Лоше искуство

– Не знам зашто су тамо свраћали јер су на том језеру већ имали лоше искуство раније. Стефан ми је причао да су се деца, када су били на екскурзији, погурала и да је један дечак пао у воду. Срећом, било је плитко, па су га одмах извукли. Зашто су опет тамо ишли, није ми јасно. То је питање које ме мучи – каже Петровић.

Према његовим речима, можда је због тог искуства Стефан тог дана и одлучио да уђе у воду да извуче брата.

– Сигурно је мислио да је вода плитка. Он је управљао педалином, а Никола је седео на ивици и упао у воду. Видевши то, Стефан је повикао: „Људи, помагајте, Никола се дави!“, скинуо је ствари са себе и скочио у воду. Сигуран сам да није знао колико је дубоко и да је у воду ушао само да помогне свом брату – прича потресени отац и додаје да се са Стефаном последњи пут чуо 15 минута пре утапања.

Неутешна сестра близнакиња – Недостаје јој подршка браће

Иначе, несрећни Александар Петровић има и ћерку која је близнакиња с Николом. И њој је, како каже, све теже јер нема подршку своје браће.

– Са Николом је била нераздвојна. Свуда су ишли заједно. Тешко јој је, седим с њом и разговарам, покушавам да јој мало олакшам, али недостају јој браћа. Они су били њена највећа подршка – каже Петровић.

Директор школе терао децу да лажу?

Александар Петровић објашњава да је директор школе добио отказ после трагедије.

– У почетку је био с нама, пружао нам подршку да бисмо се лакше суочили с болом, али је касније прекинуо сваки контакт. Чуо сам да је, када је суђење почело, обилазио децу и тражио им да мењају исказе. Верујем и да је то тачно, јер су деца заиста касније мењала исказе. Нека раде шта хоће, не знам како ће изаћи на крај са својом савешћу, ако је уопште има. Директор је био вођа и организатор пута, он је имао највећу одговорност. Да је свој посао радио како треба, до трагедије не би дошло – искрен је Петровић.

Јелена Рафаиловић, Курир 

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.