ВИДЕО: Све више људи добровољно одлази у „затвор“ да се одмори од посла

0

На хиљаде Јужнокорејаца окреће се затвору као начину бекства од живота. Од 2013. године, више од 2.000 људи пријавило се у установу „Затвор у мени“ у североисточном округу Хонгчеон – лажни затвор који опонаша испразно искуство боравка иза решетака.

затвор у мени
Фото: Ројтерс

„Затвореницима“ у „Затвору у мени“ одузимају се телефони и даје им се плава униформа, простирка, чајник са прибором, оловка и свеска, наводи Ројтерс. Забрањено им је да причају међу собом, а за оброке добијају основна, јендоставна јела укључујући пиринчану кашу за доручак и слатки кромпир скуван на пари за вечеру. И све то је на добровољној бази.

Велики број клијентеле те установе чине канцеларијски радници и студенти који желе да проведу викенд далеко од јужнокорејске културе рада високог интензитета. У земљи у којој се ради много сати, а стопа самоубиства је висока, то би могло да спаси на хиљаде живота.

Просечан корејски радник укупно је радио 2.027 сати у 2017. години, према анкети Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), што их чини трећим на свету грађанима једне државе који највише раде, после Мексиканаца и Костариканаца. То је једна хипер-компетитивна радна и школска култура коју је часопис Berkeley political review недавно описао као „смртоносно нездраву“. Експерти верују да је она допринела високој стопи стреса и самоубистава у овој земљи. Према извештају Светске здравствене организације из 2017. године, Јужна Кореја је друга по стопи самоубистава на свету, са просечно 28,3 особе на 100.000 људи које су себи одузеле живот у 2015. години.

Из ове културе „експрес-лонца“ изникао је „Затвор у мени“. Суоснивачица „затвора“ Нох Ји-Хјанг каже да је идеја за лажни затвор потекла од њеног мужа, тужиоца који је често био присиљен да ради радне недеље у трајању од 100 сати.

„Он је изјавио да би радо ишао у самицу на недељу дана, како би се одморио и боље осећао“, рекла је она, додавши: „Тако је све почело.“

„Био сам исцрпљен физички и ментално, али нисам био довољно храбар да дам отказ“, рекао је Нохин муж Квон Јонг Сеок. „Нисам знао шта да радим са својим животом. Потом сам помислио да проведем недељу дана у самици. Донети одлуку шта даље са животом било би мало јасније без цигарета, пића, међуљудских односа, шефа и стресног посла.“

Сада се на стотине Јужнокорејаца затвара у ћелије од шест квадратних метара на периоде од 24, а понекад и 48 сати. Тамо нема сатова, нема огледала и постоји само један мали тоалет.

„Затвор ми је пружио осећај слободе“, рекла је Парк Хје-Ри, двадесетосмогодишња канцеларијска радница. „Била сам презаузета. Не би требало да сам сада ту, имајући у виду колико тога морам још да урадим. Али сам одлучила да направим паузу и осврнем се око себе како бих имала увид у бољи живот за себе.“

Парк је платила еквивалентну суму од 88 америчких долара да проведе 24 сата у овој установи. Она је само једна од многих који се одлучују за тај нови, невероватни облик очувања менталног здравља. Према Нох, самица није ништа у поређењу са животом напољу. За неке, он би чак могао да буде прави одговор на њега.

„Буквално сте затворени тамо, што је и концепт читавог програма“, рекла је она. „Али они који дођу кажу да су тамо доживели највећу срећу и слободу. Већина се испочетка опирала, зато што им је речено да је тамо као у правом затвору. Али пошто су провели неко време унутра, рекли су да им та мала ћелија није затвор, него да је то спољњи свет.“

Независне новине

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.