Кордун се у срцу носи: Ни Ватикан, ни Турци, ни усташе нису уништили Кордунаше

0

У двадесет и другој емисији „Разбуђивање“ угостили смо Стеву Бекића, оснивача и уметничког руководиоца КУД „Петрова Гора Кордун“.

куд петрова гора
Стево Бекић

Стево Бекић је рођен 1945. године у кордунашком малом селу подно Петрове Горе. Завршио је Војну техничку академију у Загребу, а после је службовао на више места по бившој Југославији као официр ЈНА.

Стево Бекић је велики љубитељ и чувар народне трације Кордуна и читаве Крајине, јер то је исти народ. У емисији Разбуђивање причао је о Кордуну: географски, историјски и етнографски.

Кордун је регија која се налази између река: Коране, Купе, Глине и Мрежнице. Срби су се у ове крајеве почели досељавати још у 16. веку приликом турског продирања на Балканско полуострво. Тада се то подручије звало „Кордон“, који је био сав под брежуљцима и било је лакше Турцима ту проћи у својим походима на Европу.

Срби који су долазили из Старе Србије су примани и давана им је земља од аустријског цара, али су они заузврат морали да ратују за интерес германске царевине. Били су војници, а не кметови. Ватикан је константно желео да их покатоличи. Касније је Бечки двор створио Војну Крајину у коју је ушао и Кордун. Слабљењем Османлијске царевине смањила се потреба за војницима – граничарима.

После Првог светског рата Кордун је ушао у састав Краљевине СХС.

куд петрова гора
Стево Бекић

У Другом светском рату Кордун је био регија са највише пострадалих Срба. Сваки трећи становник није преживео рат. Усташе су на Кордуну починиле стравичне злочине као што су: Садиловац, Пркос, Вељун итд. После Другог светског рата о усташким злочинима се причало са шапатом.

Распадом Југославије 1990-их Кордун је опет настрадао. А његови житељи нашли су се августа 1995. године у колонама ка Србији. Стево Бекић је основао 2000. године групу КУД „Петрова Гора“ и са њом имао много наступа по Србији, БиХ, Црној Гори.

Поред тога, Бекић је објаснио које су специфичности за Кордунаша и најавио два концерта; први у Земуну 15. децембра и други 17. децембра на свечаној академији „Крајина живи“.

Погледајте емисију:

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.