ОТПРЕМЉЕНО СРПСКО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ У ВЛАСНИШТВУ СПЦ: У Хрватску враћено оно што није успела да уништи 90-их

0

Део културних добара у поседу Српске православне цркве, која су током ратних сукоба деведесетих година допремљена у Србију, у четвртак је враћен у Хрватску. Оно ће, како је договорено, бити смештено у црквама и ризницама Српске цркве у Хрватској.

део културних добара
Највише икона биће у Епархијском двору у Пакрацу /Фото: Министарство културе

Део културних добара у поседу Српске православне цркве, која су током ратних сукоба деведесетих година допремљена у Србију, у четвртак је враћен у Хрватску. Договор о испоруци драгоцених уметнина постигнут је на састанку Мешовите српско-хрватске међудржавне комисије за повраћај културних добара, која је претходно утврдила да су испуњени сви неопходни услови за испоруку.

Ка Хрватској су у четвртак кренула културна добра из епархија СПЦ: Осјечко-пољске и барањске, Захумско-херцеговачке и приморске и Пакрачко-славонске. Она ће, како је договорено, бити смештена у црквама и ризницама Српске цркве у Хрватској.

– Црквама Светог Георгија у Боботи и Светог Николе у Вуковару у Епархији осјечко-пољској и барањској враћене су 63 иконе, а ризници Благовештења у Дубровнику у Епархији захумско-херцеговачкој и приморској 11 икона. Црквама Светог Георгија у Великим Бастајима и Светог Николе у Лисичини у Епархији пакрачко-славонској послато је 108 икона које ће се чувати у новом депоу Епархијског двора у Пакрацу, на основу Споразума између две земље и пратећег Протокола, уз сагласност Светог Синода СПЦ – наведено је у саопштењу Министарства културе и информисања.

Детаљи ове испоруке договорени су на последњем састанку Мешовите комисије одржаном у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе на Петроварадину. На овом скупу било је речи и о обнови ризница у Крки и Шибенику, плану чувања материјала из Епархије далматинске и Епархије осјечко-пољске, као и наставку обнове Епархијског двора у Пакрацу са ризницом.

део културних добара
Црква Св. апостола Петра и Павла у Кућанцима, родном месту Патријарха Павла/Фото: Манастир Лепавина

Враћање нашег културног блага Хрватима – проба за брисање српског присуства на КиМ

Од 1.065 предмета културног блага чијим враћањем Хрватска условљава отварање поглавља 26 у евроинтеграцијама Србије, 500 до 600 су вредне српске иконе, сакрални предмети и српска архивска грађа, које су Срби спасили од уништења пред хрватском војском, рекао је не тако давно историчар уметности Никола Кусовац.

Он је, својевремено, на конференцији за новинаре Удружења Срба из Хрватске и Српског културног друштва „Зора“ Книн-Београд, упозорио да Хрватска не намерава да то благо штити, као и да је удовољавање овом захтеву проба за брисање српског културног присуства на Косову и Метохији.

„То је лицемерје најгоре врсте. Ми смо то спасавали да не униште, а сад треба да их пошаљемо њима“, рекао је Кусовац, који је учествовао у спасавању српског културног блага на подручју Хрватске.

део културних добара
Никола Кусовац

Он је навео да Хрватска тражи драгоцене српске иконе – њих око 500 до 600, углавном из 18. и 19. века, али и две или три из 16. и 17. века, конзервиране и смештене у Сремским Карловцима.

Кусовац је истакао да су оне сведочанство трајања Срба на том простору, али и духовних вредности које су остваривали и уметничких трагова које су оставили иза себе и да Хрватска то тражи да би и то избрисала.

„Само ако сте наивни повероваћете да то траже да би их чували и да би сведочили о нашем трајању тамо, јер сваколика историја и догађања до данас говоре супротно. Говоре да им је једино стало да се то уништи и да и ово мало трагова треба да им вратимо па да униште до краја, да о нама нема никаквих сведочења“, рекао је Кусовац.

Он је истакао да иконе не треба враћати, јер ће одмах иза тога уследити питање онога што се налази на Косову и Метохији, да би се истим поступком и то покушало уништити.

„Ако поклекнемо на овим иконама, следи нам иста судбина и за културно благо на Косову и Метохији. Треба се борити колико је год могуће да ово очувамо. Ово је прва брана за оно што следи. Срећна је околност да нам постоји Република Српска и да тај део који је код Срба може да се штити“, рекао је Кусовац.

Он је оценио да у Србији није довољно познато колико вредно културно благо Срба и Српске православне цркве је постојало и уништено у Хрватској у Другом светском рату и 90-их година.

„Заболеће нас тек онда кад се дочепају Грачанице, Дечана и Пећке патријаршије. Тек онда ћемо да видимо која је то велика невоља, а спрема се, јер већ покушавају да то оставе на чување онима који су наши највећи злотвори, који нас бришу са тих простора“, рекао је Кусовац.

Музејски саветник Милојко Будимир, који је за време рата од 1991. до 1995. године био директор Музеја Книнске Крајине, рекао је да је од 23.000 предмета које је Хрватска потраживала враћено више од 20.000 и да је остало само оно што је власништво Српске православне цркве.

део културних добара
Културни и духовни геноцид над Србима у Хрватској: Пакрачка богословија/Фото: Архивска фотографија

„Све што је донесено са тих простора је обрађено и објављено и о томе се зна. Само, нажалост, ни данас, после више од две деценије, не знамо шта је било са оним делом културног блага које је после нашег прогона остало у Хрватској и које је, сигурни смо, највећим делом уништено“, рекао је Будимир.

Он је указао да једино није спорно враћање збирке око 500 ексера и сличних предмета из римског периода, које је Историјски музеј Книнске Крајине пренео почетком 1995. године на конзервацију у Београд.

„Мислим да не треба бити проблем да се то врати јер су то углавном предмети који су припадали римском периоду, али наша културна баштина и наше иконе, за то нису створени услови да се врати у Хрватску“, закључио је Будимир.

Он је истакао да српско културно благо не треба враћати у Хрватску док се не обнове уништени објекти Српске православне цркве, док се не врати српски народ и промени однос Хрватске према Србима.

Будимир је указао да је прогоном Срба из Српске Крајине и Хрватске 90-тих година Хрватска систематски уништавала споменике културе да би уклонила трагове миленијумског присуства Срба на тим просторима, а нестало је око 7.000 српских икона.

Новости / Срна / Хронограф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.