АПСУРД ПОРЕСКЕ УПРАВЕ: Опомене стижу покојницима и власницима раздуженог оружја

1

Поједини власници оружја добијају опомене из Пореске управе. У НАОС-у кажу да је овај намет непотребан и да га треба укинути.

власници оружја
Фото: Танјуг/АП

Власници пиштоља и пушака ових дана добијају опомене за неплаћене порезе, али државни намет не мимоилази ни грађане који су своје оружје – раздужили. На листи дужника који нису измирили своје пореске обавезе има и власника трофејног оружја, па чак и – преминулих грађана. Износи на решењима нису мали, а грађане посебно боле папрене камате које знају и неколико пута да премаше износ дуга.

Београђанин Драган Стојановски (53) немало се изненадио када му је, прошлог четвртка, стигла опомена од Пореске управе да мора да измири дуг од 75.000 динара за пиштољ који је вратио пре четири године. У опомени је само писао износ дуга с каматама, да је задужење настало закључно са 29. новембром (не и од када) и да има пет дана за жалбу.

– У Пореској управи службеница ми је рекла да се дуг односи на период од 2003. до 2014. Главница је 25.300, а камата око 50.000 динара – каже Стојановски.

Службеница му је још понудила и одбијање половине камате, а остатак да отплати у 30 рата, али и те рате ће имати своје камате. Будући да му ништа није било јасно, Стојановски се обратио адвокату и решио да уложи жалбу.

– Жени којој је муж умро пре 12 година, и оставио трофејно оружје на које се не плаћа порез, стигла је опомена на дуг од 80.000 динара – каже Стојановски.

Проблеме има и Силвија Радовић (42), која последњих година упорно добија опомене из Пореске управе.

– Од очеве смрти упорно стижу опомене за неплаћен порез с каматама, иако смо већ доставили Пореској управи татину умрлицу и доказ да оставинска расправа није завршена. А док не буде завршена, све пореске обавезе на његову имовину се сторнирају – каже Силвија.

У Пореској управи објашњавају да порез на регистровано оружје утврђује решењем надлежни порески орган, а списак обвезника доставља МУП.

– Ова обавеза плаћања пореза настаје даном издавања оружног листа, односно колекционарске дозволе, као и дозволе за ношење оружја и плаћа се све док је на снази тај оружни лист, односно дозвола, сагласно подацима које је о томе доставио МУП – кажу у Пореској управи, и додају да се грађани могу, ако имају било каквих недоумица, обратити њиховим филијалама.

Високи износи пореза, немилосрдне камате и обимна администрација најчешће су примедбе које на рачун државе износе власници пиштоља и пушака. Они указују на рестриктиван однос Србије у одређивању доступности ватреног оружја грађанима.

Да је држање пиштоља и пушака у Србији све скупље, теже и компликованије слажу се и у Националној асоцијацији за оружје (НАОС), која окупља трговце и произвођаче оружја, као и стрељачке клубове и савезе. Проблеме који се јављају у пракси НАОС види као још један разлог за свој стари предлог – да порез на оружје треба укинути.

власници оружја
Фото: Илустрација

– Обавештени смо о многобројним проблемима у обрачуну и наплати, а није реткост ни кршење закона – каже, за Новости, генерални секретар ове организације Душко Илић. – До нас редовно долазе вести да се грађанима испоручују решења за спортско и трофејно оружје, као и о износима које грађани просто не могу да плате. Куповином пиштоља или пушке и процесом регистрације грађанин плаћа ПДВ и све предвиђене државне таксе. Не постоји зато ниједан разлог за додатно опорезивање.

У НАОС-у упозоравају да овакав однос државе према љубитељима оружја води не само ка смањивању броја комада наоружања у поседу грађана, него и укидању стрељачких и ловачких клубова, који имају важну друштвену улогу.

Голоруки против вукова

Своје огорчење поводом обавезе замене оружних листова за ловачке пушке изнели су мештани планинских села из Топлице. Нови прописи предвиђају трошак од око 25.000 динара, што је износ који сељани пореде са ценом добре, ухрањене свиње.

– Чиме да се сељак на планини брани ако му вукови дођу у тор или их види у близини. У нашем крају у свакој кући је пушка одувек била неопходна, као што се не може без секире, будака или мотике. Због закона многи предају оружје, јер не могу да плате дажбине и остају голоруки. Тај који је писао закон на нас није мислио – каже Живота Јевремовић из планинског села Игриште код Куршумлије.

– Према Закону о оружју и муницији потребно је доста докумената и наравно новца да би се добио нови оружни лист. Живота Јевремовић из Игришта каже да је за то, осим времена и живаца, потребно новца колико вреди једна ухрањена свиња.

власници оружја
Живота Јевремовић/Фото: Топличке вести

-Власник оружја, према Закону, обавезан је да приликом замене оружног листа, у полицијску станицу донесе оружје на увид, као и старе исправе. Потребна му је потврда да против њега није покренут кривични поступак, као и лекарско уверење о способности за држање и ношење оружја, као и уверење о положеном ловачком испиту – појашњава Живота и додаје да све то кошта око 25.000 динара, колико и једна ухрањена свиња.

-Значи ја морам да дам пастрму да бих добио оружни лист, један папир. Што је много-много је – каже Живота.

Појашњавајући да свака кућа у планинским селима обавезно има најмање једну ловачку пушку јер је преко потребна, Живота истиче да доносилац Закона очигледно није мислио на планинце.

-Чиме да се сељак на планини брани ако му вукови дођу у тор или их види у близини. Вукови су зими спремни да дођу и у двориште како би дошли до хране. Тако је од памтивека на овим планинама и свакој кући је пушка била неопходна, као што је неопходна секира, будак или мотика. Због овог Закона многи предају оружје јер не могу да плате оволике дажбине и остају голоруки-појашњава Живота и додаје да не треба занемарити чињеницу да доста мештана живи уз административну линију са Косовом и Метохијом.

-Можемо ми да причамо шта хоћемо али истина је једна – Страх чува “границу”. Кад “неко” зна да овамо у свакој кући има оружја, онда размишља, ако ме разуме онај ко треба да ме разуме – каже Живота.

У суседном селу живе два момка, наставља он. Шта ће они ако не могу ово да плате и остану без ловачких пушака. Да користе праћке против вукова, лисица… или да гледају како им звери комадају стоку. Колико ће се они осећати сигурним на овом месту голоруки. Сви ми који смо одрасли у овим планинским селима навикли смо да имамо оружје. Одрастали смо са ловачком пушком, објашњава Живота.

Иначе, овај закон наишао је и на критику Националне асоцијације за оружје, која окупља трговце и произвођаче оружја, као и стрељачке клубове и савезе.

Генерални секретар НАОС Душко Илић истиче да су од почетка били против многих одредаба овог Закона, који тежи разоружавању грађана, иако је Србија на самом дну лествице по броју комада оружја у поседу грађана у Европи.

Новости / Топличке вести

1 коментар

  1. Velikim taksama i komplikovanim procedurama za dobijanje oružja vlast trenira strogoću nad poštenim gradjanima. Kriminalci nemaju ovaj problem jer drže čak i vojno oružje, a da ne pričam o puškama i pištoljima. Ovakvim zakonom vlast nas tera da idemo u ilegalu i nabavljamo oružje na crno. Pa što bi pošten gradjanin plaćao sve ove namete kada ga ne plaćaju kriminalci.

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.