МИСТЕРИЈА СТАЉИНОВЕ СМРТИ Да ли су сарадници пустили диктатора да УМРЕ У МУКАМА?

0

Иако је прошло 60 година од Стаљинове смрти, тек сада излазе на видело неке нове околности.

60 година од стаљинове смрти
Фото: Wikimedia Commons / Wikipedia

Народи Совјетског савеза остали су у шоку кад је 5. марта 1953, објављено да је умро Јосиф Висарионович Стаљин, а неизвесно је да ли би баш тај датум остао запамћен у историји да један млади радио-везиста Џони Кеш, из 12. мобилне бригаде у бази у Западној Немачкој, није пресрео комуникације унутар совјетског државног врха. Да, то је био управо онај чувени музичар чије су се плоче продале у више 90 милиона примерака широм света.

Следећа три дана грађани СССР-а одавали су последњу пошту покојном лидеру. Али, убрзо после спровода почеле су се ширити гласине да је Стаљин заправо убијен, а не да је умро природном смрћу. Неке околности његове смрти данас су историјске чињенице. Стаљин је преминуо у својој добро очуваној кући на селу, у Кунтсеву. Лидер је са друштвом 28. фебруара гледао филм за којим је уследила гозба, а потом и теревенка. Те ноћи Стаљин је отишао у кревет око четири ујутро.

60 година од стаљинове смрти
Фото: Wikipedia

Иако је имао гомилу телохранитеља, било им је најстроже забрањено да га ометају у свакодневном животу, кад је кући. Иронијом судбине, то је био један од два главна потеза диктатора који су га на крају коштали живота. Како Стаљин ујутро није излазио из собе, сматрали су да се још није пробудио после пијанке од претходне ноћи. Дан је одмицао, а Стаљина и даље није било. Око 18.30 у соби се напокон упалило светло, али осим тога није било других знакова активности.

Тек је у 22.00 сата 1. марта државни врх је наредио чуварима да уђу у Стаљинову собу. Они су затекли диктатора како лежи на тепиху између стола и кауча. Званична верзија каже да је Стаљин доживео снажни мождани удар и у том тренутку никога није било у његовој близини да му помогне.

Али, то није био крај његовим мукама. Наводно су прошли још сати пре него што су се усудили да његово тело подигну на кауч, на којем је у бунилу провео преостале дане свог живота. Тада су коначно и позвали лекаре, плашећи се и даље излива беса диктатора на оне који га дирају.

60 година од стаљинове смрти
Лаврентиј Берија / Фото: Wikipedia

Стаљин је своје диктаторско управљање СССР-ом довео до таквих крајности да је чак и његов најужи круг сарадника био сасвим изгубљен у тренутку кад он више није био у стању да води и надзире државу. Друга околност која је додатно убрзала Стаљинову смрт били су проблеми с тражењем најбољих лекара. Стаљин је био параноичан због “јеврејске лекарске завере” и многе је врхунске совјетске докторе уништио на исти начин као и дисиденте. Историчар Сергеј Девјатов наводи да су у кући ипак успели да организују импровизовани медицински центар за пружање прве помоћи. Али, оштећење диктаторовог мозга је било превелико.

Неки ипак сматрају да су Стаљина издали његови блиски сарадници, те да намерно нису сатима звали лекаре, користећи неочекивану прилику да га се реше. Било како било, 2. марта Стаљина су посетили његова ћерка и син, Светлана и Василиј. Светлана је после рекла да су оца затекли пијаног и да је чак и у тој ситуацији викао на лекаре.

– Била је то тешка и ужасна смрт, рекла је она.

Стаљин је упркос разним лековима и ињекцијама, чак и пијавицама, убрзано пропадао, тако да више није могао ни да једе самостално. Данас поједини стручњаци сматрају да је могуће да је неко из Стаљиновог окружења отровао диктатора, и то варфарином, данас леком против згрушавања крви који се користи у строгим дозама. У оно време то је био отров јер се примењивао у великим количинама.

Никита Хрушчов је у својим мемоарима 1970-их записао да је Лаврентиј Берија, Стаљинов озлоглашени шеф тајних служби, два месеца после диктаторове смрти, када му је Хрушчов послао друштво да га ухвати и суди му због наводне издаје и шпијунаже, завапио да их је он „ослободио Стаљина“, спасао их и слично.

– Необично, али заиста постоје претпоставке да би његови блиски сарадници из Централног комитета и председништва били криминалци који би без проблема убили свог шефа. Занимљиво је, али данас око тога готово да нема сумњи – навео је историчар Леонид Млечин.

М.И.М, Блиц

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.