Генетски запис Срба: У нашем народу „живе“ Словени, Келти, Готи и Нормани

0

Научници који су већ пет година окупљени око „Српског ДНК пројекта“ траже одговор о пореклу.

Више од половине Срба носи гене својствене словенским народима. Петина има гене са несумњивим трагом предсловенских становника Балкана, док генетски запис осталих припадника нашег народа указује на „присуство“ различитих освајача – Келта, Гота и Нормана. Фама о генетичкој блискости Срба и Турака, због петовековног ропства под Османском империјом, потпуно је оборена генетичким резултатима. Наиме, генеалогију карактеристичну за Турке, Срби готово и да немају! Штавише, утврђено је да су Турци много ближи „рођаци“ Италијанима.

Ово су резултати петогодишњег истраживања научника „Српског ДНК пројекта“, основаног да се помоћу резултата генетичких испитивања појединаца дође до одговора о прапореклу Срба, али и осталих народа који нас окружују. По речима Јовице Кртинића, једног од покретача овог пројекта, истраживање се ради систематично и врло поуздано – тестирањем Y ДНК хромозома, који се, непромењен, преноси са оца на сина.

„Трагом тог хромозома може се отићи стотинама, па и хиљадама година уназад, а резултати се, потом, упоређују са резултатима других тестираних“, објашњава Кртинић. „Преко таквих анализа сазнаје се блиско сродство појединца, као и ком роду или племену припада. Довољно је да дође мушки потомак породице, узме му се ДНК узорак и шаље на анализе. Потребно је и да каже коју славу слави, као и имена мушких предака.“

Сви резултати Српског ДНК пројекта сабирају се на једном месту. Тренутно је, како каже саговорник Новости, објављено више од 1.700 резултата и још око 2.000 резултата који су прикупљени за потребе научних радова и они ће бити објављени у посебним студијама. Важно је, каже, истаћи да је најчешћа хаплогрупа код Срба И2а стара око 2.300 година и да су старије гране, из којих она исходи, присутне на тромеђи Украјине, Белорусије и Пољске.

Научници ентузијасти: „Српски ДНК пројекат“, пре пет година, покренули су Синиша Јерковић из Бањалуке и Јовица Кртинић из Београда. У међувремену придружио им се велики број ентузијаста. У октобру ове године, формиран је и Научни савет чији чланови су водећи српски генетичари др Душан Кецкаревић са Биолошког факултета и др Бојана Панић из ДНК центра за генетику, др Ивица Тодоровић из Етнографског института САНУ, др Милош Тимотијевић из Народног музеја у Чачку и Борисав Челиковић, уредник библиотеке „Корени“, у издању Службеног гласника.

„Истраживања су нам открила многобројне занимљивости о династијама Карађорђевић и Обреновић, као и о многобројним српским научницима, уметницима и политичарима“, прича Кртинић. „Тако, Карађорђевићи и Обреновићи несумњиво припадају најчешћој хаплогрупи код Срба И2а, којој припада око 35 одсто свих досад тестираних, а својствена је словенским народима. То је закључено тестирањем мушких потомака ових породица у околини Смедеревске Паланке и Чачка, које су несумњиво повезане са ове две наше династије.“

днк
Јовица Кртинић / Фото: З. Јовановић

Немањиће, каже, још истражују иако њихово генетичко порекло још није познато. Ипак, очекују да и то ускоро утврде. Несумњиво је, како наглашава, да у данашњим европским краљевским породицама има оних који носе и гене Немањића, али и да генетички врло блиских овој нашој владарској породици има и међу нашим грађанима.

днк
Фото: Д. Купрешанин

„Открили смо и повезаност песника Милутина Бојића и Милана Ракића“, наставља Кртинић. „Тај резултат добијен је тестирањем Бојићевог синовца. Изненадило нас је кад смо установили да се Бојићи најближе поклапају са Тешићима из Мионице, а из породице Тешић потиче и Милан Ракић, потомак кнеза Раке Тешића. Осим што имају врло блиску генетику, Бојићи и Тешићи-Ракићи славе Светог Јована. У породици Бојић, иначе, нису знали да су на било који начин повезани са Тешићима-Ракићима. Тест, међутим, указује на то да им је заједнички предак живео пре око 300 година. Најбољи српски спортиста Новак Ђоковић има генетику најчешћу међу Србима и припада племену Озринићи.“

днк
РОД Генетски су блиски Милан Ракић и Милутин Бојић

Сазнало се, прича Кртинић, и да је иста генетика нашег народа на истоку Србије и код Срба у Далмацији, Лици, Банији.

„Тестирањем једног Тесле из личког села Радуч, блиског рођака Николе Тесле, установили смо да припадају хаплогрупи Р1а, другој најчешћој код Срба“, каже Кртинић. „Она је својствена источнословенским народима, а у Лици су им блиске српске породице – Жакула, Плећаш и Калањ. Ускоро ћемо објавити и генетичко порекло најбољих кошаркаша са наших простора будући да приводимо крају тестирање Срба из Херцеговине. Тако ћемо јавност упознати са генетичким пореклом Дејана Бодироге, Дражена Петровића, Милана Гуровића, Предрага Даниловића, Миленка Савовића и других кошаркаша чије смо блиске сроднике тестирали током овог истраживања.“

Кртинић каже и да „Српски ДНК пројекат“ управо ради на истраживању генетичког порекла Срба староседелаца Косова и Метохије. Осим Срба, први пут ће бити тестирани и Горанци. Зато, за тестирање, позивају представнике родова чији је списак објављен на сајту порекло.рс, и наглашавају да је ово тестирање бесплатно.

Невген најбољи у свету

„Генетичка генеалогија не користи термине енглеска, немачка, српска, турска… генетика, јер ниједна нација генетички није хомогена“, објашњава Кртинић. „Уместо тога, користи се израз хаплогрупа. Иначе, уз подршку „Српског ДНК пројекта“, јануара 2016. покренут је тренутно најбољи светски Y-ДНК предвиђач хаплогрупа – Невген. Његови творци су Вуксан Пејовић и Милош Ћетковић, а примењује се у водећим светским научним институцијама, које се баве генетичким истраживањима.“

днк
ПРАПОРЕКЛО Словени су на Балкан дошли са тромеђе Пољске, Белорусије и Украјине

Ћоћићи блиски Сасима

„Имамо и Сасе међу Србима. Реч је о Ћоћићима, роду из Александровачке жупе, чији генетички резултат води управо до Саса, германског племена врсних рудара. Они су почели да долазе у Србију када су Немањићи били на врхунцу славе, нарочито у време краља Милутина. Ћоћићи имају карактеристичну грану хаплогрупе која се среће и код Саса у Трансилванији, одакле и потиче највећи број оних који су рударским послом стигли у Србију.“

Јелена Матијевић, Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.