Млада докторка из Србије НАЈБОЉА НА СВЕТУ у својој области, а највећи изазов су јој МИСТЕРИОЗНЕ ДИЈАГНОЗЕ

0

Александра Бараћ (33) најуспешнији је млади лекар у области инфективних болести и микробиологије у целом свету. Она је гостујући професор на чувеним факултетима, спасава животе људи у Србији, успешно се бави научним истраживањима и радом у пракси…

александра бараћ
Фото: М. Илић, РАС Србија

Ако вас пут нанесе ка Клиници за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, тамо ће вас дочекати др Александра Бараћ – млада специјализанткиња инфектологије, добитница више од 20 међународних награда за научни и клинички рад. Иако је понуда за посао у иностранству било небројано, др Бараћ ипак је одлучила да остане у Србији и да, како је рекла у разговору за Блиц, уместо да оде у бели свет, бели свет приближи својој земљи.

Како је почело?

– Једна необична ретка болест је била разлог што сам донела одлуку да се посебно посветим гљивичним инфекцијама. Пре 10 година, била сам део тима који је дијагностиковао фулминантни облик риноцеребралне мукормикозе. Пацијент је у веома лошем стању био хоспитализован на другој клиници где се примарно лечио због основне болести (малигнитет) и био је „отписан“ због изненадног развоја непознате болести рапидног тока која је довела до некрозе поткожног ткива и коже средњег масива лица. Узорковали смо део захваћеног ткива, обрадили у лабораторији, засејали на хранљиве микробиолошке подлоге и посматрали обрађени материјал под микроскопом. Дијагностикована је инфекција изазвана ретком гљивом из рода мукормицета (Zygomycetes) која се зове Rhizopus oryzae, ординирана је одговарајућа антигљивична терапија и пацијент је био успешно излечен – прича Александра и наводи да је била веома заинтригирана целим процесом од прегледа пацијента до финалне дијагнозе и излечења, због чега се и одлучила да се посвети истраживањима у области гљивичних инфекција респираторног тракта.

александра бараћ
Фото: М. Илић, РАС Србија

Универзитет у Сасарију у Италији, британски Институт за јавно здравље у Лондону, клинике и научни конгреси у Буенос Ајресу, Мадриду, Барселони, Бечу, Салцбургу, Риму, Солуну, Тбилисију, Паризу… Многобројни су стручни скупови на којима је ова млада докторка учествовала као предавач по позиву.

Ипак, уместо да на путу до посла пролази крај чувеног Биг Бена, др Бараћ свакодневно се труди да на Инфективној клиници учествује у решавању најтежих дијагноза, за које често помислимо да лека нема.

– Мој радни дан почиње у седам ујутру. По доласку на посао, заједно са начелником и медицинским особљем, обиђем пацијенте, прегледам нове, одредимо им терапију, а затим следи јутарњи састанак лекара – прича за Блиц ова млада докторка.

Рад на одељењу се наставља до 14 сати, а данима када дежура, после стандардног радног времена, са одељења прелази у Пријемну амбуланту, где лечи амбулантне пацијенте до почетка наредног радног дана.

– У време епидемија, које су се нажалост у последњем периоду смењивале, дешавало се да током 24 часа прегледамо и до 200 амбулантних пацијената, и да урадимо преко 20 лумбалних пункција – каже др Бараћ.

Гостујући професор

Већ четири године гостујући је професор на Универзитету у Сасарију, где је и ментор једног докторанда, а ове године др Бараћ постала је и почасни професор на истом универзитету. Добила је и позив Енглеског краљевског удружења инфективних болести да буде један од уредника њиховог научног часописа.

А уз редовне пацијенте на Инфективној клиници, ова млада докторка лечи и странце с мистериозним дијагнозама – макар и телефонски.

– Дешава се да од колега из иностранства са којима сарађујем добијам упите за консултације у вези са дијагностиком и лечењем специфичних случајева. Пре неколико дана сам имала позив од колегинице са Оксфорда која је тражила допунско мишљење и савет у вези са пацијентом који је имао неуобичајену клиничку слику. Такође, редовно од колега са универзитета у Италији добијам микроскопске слике специфичних ретких микроорганизама са упитом за идентификацију узрочника – прича ова млада нада српске (али и светске) инфектологије.

Највећи утицај на њу да се одлучи за инфектологију, присећа се др Бараћ, имале су клиничке вежбе које је држао тадашњи асистент, а садашњи директор клинике др Горан Стевановић, српски доктор Хаус.

– Била сам фасцинирана знањем које нам је преносио, а још више и комплексношћу инфектологије, где сваки „случај“ може имати бар пет диференцијалних дијагноза и прави је изазов успоставити праву – каже др Александра Бараћ.

Интересантно је то да је Александра једини лекар у њеној породици.

– Када сам уписала медицину постојала је одређена доза страха код мојих родитеља да ли је то прави избор, да ли је ипак требало да упишем нешто „лакше“, са мање стреса. Међутим, врло брзо су постали поносни на мој избор, а посебно сада када се вратим кући из дежурства и испричам им неке од ургентних ситуација са којима се наш тим сусрео, а које су имале позитиван исход. Мој супруг, његова породица, мој брат и родитељи су моја највећа подршка. Без њих не бих успела у остваривању својих планова – каже Александра.

Најлакше је отићи, а најтеже је остати и направити нешто у својој средини. То знају сви, те се многи тешко одлучују на ризик останка у Србији.

– У Србији сам рођена, овде живе моја породица и моји пријатељи. Срећно сам удата и желела бих да и моја деца сутра одрастају у Србији. Сваку прилику за едукацију и сарадњу са колегама из иностранства сам радо прихватила, али сам се са радошћу враћала и применила стечено знање – прича др Бараћ.

александра бараћ
Уз редовне пацијенте на Инфективној клиници, ова млада докторка лечи и странце с мистериозним дијагнозама – макар и телефонски / Фото: М. Илић / РАС СРБИЈА

Многобројна признања

Потврду за неисцрпни рад и залагање ова млада докторка, поред шансе за посао у својој земљи, види и у свакој награди и признању које је добила.

Ту су награда за најбољег младог лекара у области инфективних болести и микробиологије (2017) у конкуренцији лекара из целог света, награда за најбољег младог научника у области клиничке микологије, која се додељује једном у пет година. Изабрана је и за почасног члана Европске академије медицинских миколога, раме уз раме уз водеће светске професоре из области дијагностике и лечења гљивичних инфекција. Она је председница Управног одбора за младе најважнијег, Европског удружења инфектолога и клиничких микробиолога, као и председница Управног одбора за младе Европског удружења ринолога. Члан је и Управног одбора Светског удружења инфектолога.

Нисмо могли а да се не запитамо како све стиже.

– Једна од првих ствари коју сам научила су потреба за прављењем плана обавеза и листе приоритета. Правим планове обавеза на дневном и месечном нивоу. Када имате доста обавеза, много више цените сваки слободан тренутак и трудите се да уживате у њему – наглашава докторка Александра Бараћ.

Жеље за заокружену 2019.

– За 10 година видим себе у Београду, на Клиници за Инфективне и тропске болести КЦС, као стасалог клиничког лекара инфектолога са великим искуством иза себе које преноси млађим лекарима и студентима. Оно што је за мене најважније, видим себе као мајку, без чега целина не би била заокружена и сав труд и рад не би имао смисла. То је уједно и једина неосвојена награда коју себи желим у 2019. години – признаје млада докторка.

Андриана Јанковић, Блиц

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.