УГОВОР ЗА ДВЕ ПЛОЧЕ, ПЕЛЕ, ШАМАРАЊЕ, БИТЛСИ и ЊЕГОВА АНА Шекуларац нас је напустио, а ове ствари о њему МОРАЈУ ДА СЕ ЗНАЈУ

0

Драгослав Шекуларац, друга Звездина звезда и бивши фудбалски репрезентативац Југославије, преминуо је у 81. години.

ана шекуларац
Фото: ФК Црвена звезда / Промо

У Паризу смо играли против бразилског Сантоса за који је тада „плесао“ Пеле. Како сам имао много самопоуздања, био сам расположен за надметање са највећим мајстором тадашњег времена. Пеле се одушевио што сам и ја дриблао у ритму самбе, па смо се упознали и он ме је тада у шали питао да ли сам сигуран да нисам рођен у Бразилу. Француска штампа је на насловним странама писала „Шекуларац засенио Бразилце“, почео је својевремено велику исповест за Блиц прослављени фудбалер Драгослав Шекуларац, који је преминуо ове суботе, 5. јануара 2018.

Ноге

Рођен сам у Штипу јер је мој отац Богослав као одличан правник био управитељ оближњег пољопривредног добра. Непосредно по мом рођењу породица Шекуларац се преселила у Београд јер је мој отац добио премештај у Министарство правде. Био је строг отац и озбиљан чиновник. У школу сам пошао плачући јер су ме буквално одвукли из парка где сам с другарима јурцао за лоптом. Нисам могао да се свртим на једном месту дуже од пола сата. Било ми је досадно да слушам било каква предавања учитељице, па сам уместо памети одмалена тренирао ноге.

ана шекуларац
Драгослав Шекуларац / Фото: ФК Црвена звезда, Промо

Транге-франге

Чика Митке, тадашњи новинар Политике, видео ме је у школском дворишту како дриблам вршњаке и одвео у пионирску секцију фудбалског клуба Црвена звезда. По цео дан сам играо фудбал, стони тенис и вежбао на гимнастичком полигону у дворишту старог ДИФ-а. Отац је покушао батинама да ми избије спорт из главе јер ми је понављао да је стицање доброг образовања једини прави пут у животу. Говорио ми је да сам циркузант и никада није гледао ниједну Звездину утакмицу. Јурио ме је по околним улицама и зато сам касније постао један од најбржих фудбалера на планети. Мајци Донки сам понављао да волим фудбал и било јој је жао кад ме гледа како плачем после очевих батина. Када је телевизија снимила документарац о мени, гледао ме је у дресу репрезентације СФРЈ и рекао ми: „Воле људи транге-франге, па то ти је.“

Не качи се с мајстором

После неколико непроспаваних ноћи проведених у баштама београдских кафана, изашао сам на меч против београдског Радничког, за који је играо тада млади перспективни штопер Ристић. Никако нисам могао од умора да покренем мишиће и био сам најгори на терену. Нисам пипнуо фудбал. Ристић је по новинама изјављивао после меча да „тај Шекуларац и није неки играч“. Три месеца сам упорно тренирао у Ботаничкој башти и спремао се за нови меч против Радничког. Свих деведесет минута сам слао Ристића „у јагоде“ и сви су се смејали. Затрчим се и „заборавим лопту“, а Ристић као на балету трчи упоредо са мном. Публика заборавила на резултат, гледа шоу и пуца од смеха. Пред крај меча се Ристић склањао од мене док сам га лоптом нападао по терену. После меча сам му рекао да не треба да се качи с мајстором. Први уговор сам са Звездом сам потписао на четири године за две плоче Катарине Валенте.

ана шекуларац
Драгослав Шекуларац / Фото: М. Метлаш, РАС Србија

На тренингу

Пошто је први тим играо пријатељске утакмице на турнеји по Европи, прекомандовали су ме из подмлатка Црвене звезде на тренинге резервних играча који су остали да тренирају у Београду. На први тренинг је дошло хиљаду и по људи да би, после мојих враголија на терену, трећи гледало 15.000 навијача који су скандирали моје име. Наш народ је увек брзо препознавао мајсторе, и ја бих данас овако матор отишао пешке на место где би Марадона макар и ревијално играо фудбал на мале голиће.

Бошков ме прославио

У сениорском тиму Црвене звезде дебитовао сам у мечу против Војводине на старом игралишту прекривеном крупном шљаком. Њих је тада предводио капитен Вујадин Бошков који је као одбрамбени играч преузео на себе одговорност да смири неког Звездиног талентованог клинца. Извозао сам га ко на рингишпилу. Дриблао сам ради забаве и публика је стајаћим овацијама ко у опери пратила сваки мој контакт с лоптом. На шљаци су бржи играчи у предности јер се лако заустављају без „тениског клизања“. Био сам млад, спреман и жељан афирмације.

драгослав шекуларац
Драгослав Шекуларац и Рајко Митић / Фото: ФК Црвена звезда, Промо

Рајко Митић

За мене је Рајко Митић био и остао највећа Звездина звезда. Поштен човек и сјајан пријатељ који је капитенски и очински усмеравао нас млађе играче. Он је стуб славног европског фудбалског клуба какав је Црвена звезда. Био је породичан и пажљив човек. Стално нам је говорио да треба више да тренирамо, а мање да се зевзечимо и глуваримо по граду. Његова једина забава била је пријатељска партија ремија са комшијама. За славу и новац није марио и сви су га волели, а он је највише волео Црвену звезду.

Шпалир Уругвајаца

На светско првенство у фудбалу које се играло 1962. у Чилеу нико нас није испратио. Штампа нас је прекрстила у губитнике и нико није рачунао да ћемо нешто озбиљније одиграти тамо. Стигли смо тамо месец дана пре прве утакмице и вредно тренирали сваки дан. Аклиматизовали смо се и били спремни за турнир у којем смо победили Западну Немачку и Уругвај и изборили пласман у полуфинале првенства. На мечу с Уругвајем наместио сам два гола, а противнички играчи направили су шпалир кроз који сам праћен аплаузом изашао са терена. То се више никада није догодило ни на једној утакмици светских првенстава у фудбалу. Те године сам уврштен у најбољи тим света.

драгослав шекуларац
Драгослав Шекуларац / Фото: ФК Црвена звезда, Промо

Популаран ко Битлси

По повратку у Југославију навијачи су ме на раменима носили по Београду. Неколико пута умало нисам челом треснуо о асфалт. Нешто слично се догодило једино још Ђорђу Марјановићу. Док смо играли у Чилеу полуфинале светског првенства пред 6.000 људи нисмо ни слутили колико су нас у СФРЈ заволели. Пријатељи су ме зафркавали да клинци вриште за мном као за Битлсима. Касније су ме навијачи неколико пута носили на раменима од Аутокоманде до Теразија после дербија у којима смо скривали лопту играчима Партизана. Они су играли дисциплиновано и на снагу, а ми смо их на малом простору у играчком вицу возили као у луна-парку. Играли смо ко Бразилци и није ни чудо што се стадион Црвене звезде зове Маракана.

Слава и претеривање

Никада нисам уживао у алкохолу јер су ми трнула уста од једне чаше вина, нити сам марио за дуван. Обожавао сам да у елегантном оделу и у пратњи згодне девојке позирам у кафеу „Теразије“ или башти ресторана „Мадера“ уз добру живу музику. Ако се неко вече не бих појавио на неком од та два места, стандардна градска екипа би забринуто полемисала да ли сам се разболео или ми се нешто гадно десило. Мој велики пријатељ и звездаш Владица Поповић је увек штедео новац док сам ја увек волео да показујем да га имам. Примили смо неку велику премију због убедљиве победе над Партизаном и ја сам са највреднијом папирнатом новчаницом пред Владицом обрисао ципеле и вратио је у џеп. Неки навијач је то видео и почела је прича како је Шекуларац разметљив и бахат, а у питању је било пецкање другара тешког на парама.

На раскрсници код Лондона саобраћајац је редовно заустављао саобраћај када би ме угледао у аутомобилу. Имао сам предност јер је саобраћајац волео Црвену звезду а ја сам му увек доносио карте за утакмице. „И васионски брод бих зауставио због мајстора као што си ти“, говорио ми је.

Глупост и казна

За утакмицу у Нишу против Радничког нисам био уопште у комбинацији за тим јер сам повреду колена вукао недељама али сам у госте чокалијама кренуо сам јер се у хали Чаир одржавао неки боксерски меч. Дан пре утакмице сам обишао другаре из екипе који су били смештени у Нишкој бањи и тамо се, за опкладу са локалним кабадахијом, попео на једно брдо за десет секунди. Потпуно сам поцепао панталоне трчећи кроз шибље, што је видео Аца Обрадовић – Др О, тадашњи тренер Црвене звезде и рекао ми: „Е мој Шекуларац. Има да играш сутра ко бела лала.“ Био сам неспреман, самим тим и нервозан. Раднички је дао два гола, мени су поништили два због наводног офсајда и судија Тумбас ме је искључио. Кренуо сам према свлачионици и он ми је добацио: „Мислиш да не могу да искључим Шекуларца.“ Окренуо сам се, замахнуо песницом и промашио му главу за пар центиметара, што је нажалост овековечио објектив фоторепортера Политике. За пример су ме казнили са 18 месеци забране играња и сахранили ми каријеру.

драгослав шекуларац
Драгослав Шекуларац / Фото: ФК Црвена звезда, Промо

Гуштер у Билећи

Да не бих губио време, отишао сам у војску, али су ме опет за пример послали у пакао обуке припадника брдске пешадије у Билећи. Наравно, за пример, иживљавали су се на мени и третирали ме као најгорег гуштера шест месеци све док ме није обишао Александар Ранковић – Лека лично. Касније сам на фудбалском турниру ЈНА повредио колено, а у болници су ми је лоше превили и ставили гипс на погрешно место, што ми је упропастило мишић десне ноге. Славио сам три дана тренутак када сам изашао заувек из касарне у Билећи и вратио се у Црвену звезду.

Ањели

Шест месеци је државна делегација преговарала са Ђанијем Ањелијем, власником „Фијата“, о могућности склапања италијанских возила у погонима крагујевачке „Заставе“. Он није хтео да дође у Југославију за време тих преговора него је терао наше државнике да иду у Торино. Због Драгослава Шекуларца је дошао у Београд на преговоре са функционерима Звезде. Понудио им је велико обештећење за мој прелазак у славни Јувентус, а мени је требало да припадне тадашњих 530.000 долара. Могао сам да купим 530 аутомобила за те паре, али му је политички врх рекао да Шекуларац није на продају. Слободан Пенезић – Крцун ме је загрлио и рекао да ћу и даље на Маракани да забављам народ. Било ми је жао јер сам желео интернационалну каријеру, али срећна околност у мом останку у Београду је чињеница да нисам морао да играм у црно-белом дресу.

драгослав шекуларац
Драгослав Шекуларац / Фото: Блицспорт / РАС Србија

Шамар у Келну

После чувеног Бранка Станковића – Амбасадора, тренерски посао у Црвеној звезди сам преузео у моменту када су најатрактивнији играчи у тиму Драган Стојковић – Пикси и Дејан Савићевић дебело били у свађи са њим по цену да оду из клуба. Брзо смо се разумели јер су и они мајстори, освојили дуплу круну и играли феноменално у Европи све док нас у Келну судије нису грубо оштетиле. Једино они на стадиону су превидели лопту у ауту и у наставку акције Келн је постигао гол који их је одвео у наредно коло Купа УЕФА. Дризић је због кошкања добио црвени картон, а ја сам у тунелу ошамарио редара због којег сам кажњен са осам утакмица забране вођења екипе. Волим Црвену звезду и нисам могао да дозволим да испашта због моје сујете, па сам кормило екипе препустио Љупку Петровићу, који је годину дана касније у Барију подигао трофеј победника Купа европских шампиона. У Токију пред крај 1991. није било дилеме који је клуб најбољи на свету у том тренутку, па сам срећан што је Црвена звезда делимично и мојој заслугом заузела место међу најпризнатијим фудбалским кубовима Европе и света.

Деца

Често ме није било код куће због непрекидних путовања са клубовима и репрезентацијом. Када се осврнем иза себе, тек сада у 71. години (интервју вођен 2009), после свих животних школа гарантујем да бих некој дами био одличан муж. Жене са којима сам ступао у брак нису имале човека поред себе и стално су ме чекале. Срећан сам што сам увек био пожртвован отац. Имам четворо деце из два брака. Сања и Ивана су образоване жене које говоре светске језике, Марко је играо фудбал, а сада је тренер и једини је на мене јер никада није волео школу. Играо је бека и отежавајућа околност у каријери му је што су га увек упоређивали са оцем-уметником. Најмлађа Катја завршава Факултет организационих наука. Ма, супер су ми деца.

Црвена звезда

Звезду не могу да воде људи који је не воле и који нису свесни њене величине. Клуб је увек превазилазио тешке моменте јер су навијачи безусловно остајали уз њега – закључио је у интервјуу за Блиц те 2009. Драгослав Шекуларац.

А да је у породици Шекуларац талента одувек било напретек показује и Ана, његова братаница.

ана шекуларац
Ана је изградила себи име у свету моде / Фото: Инстаграм

Популарни Шеки је био друга велика „звезда“ после Рајка Митића и вероватно један од најбољих дриблера у историји југословенског фудбала. Иначе, Драгослав је заправо похађао метеоролошку школу, али је одувек био заинтересован само за фудбал.

 

View this post on Instagram

 

Šekularac je povodom 72. rođendana Zvezde dobio nagradu za životno delo #fkcz #czv #crvenazvezdafk #zvezda #redstar #sekularac

A post shared by FK Crvena zvezda (@crvenazvezdafk) on

А да је у породици Шекуларац талента одувек било напретек показује и Ана, његова братаница.

Када се Ана Шекуларац представила јавности, пажњу је најпре привукла презименом, али ускоро је доказала да је њен таленат сасвим довољан за запажену каријеру дизајнера.

Својим колекцијама је најпре одушевила српску модну јавност, а њене ревије из првог реда је често пратио и легендарни стриц. Анине колекције су веома запажене и у иностранству, а наше бројне познате даме годинама се не одричу њених модела.

 

View this post on Instagram

 

Big mirror story😳 #newyear #streetstyle #selfie

A post shared by Ana Sekularac (@anasekularac) on

Т.Г.

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.