НЕКАД ЈЕ БИЛО НЕМОГУЋЕ КУПИТИ САПУН Како је једна од најсиромашнијих земаља Европе постала једна од НАЈУСПЕШНИЈИХ

0

Од једне од најсиромашнијих држава на континенту до једне од економски најуспешнијих, Пољска је прошла дуг пут.

пољска
Фото: Лукаш Малкјевич.пл / Википедија

Трансформација Пољске је почела 1989. године, када је Пољска постала прва земља на свету која је одбацила комунизам како би поново створила тржишну економију. Јасно је да је ово најбољи период у хиљадугодишњој историји државе.

Међутим, то није прича коју садашња владајућа странка Право и правда жели да покаже. Она се више бави истицањем храбрости у рату (и прикривањем ратних злочинаца) него величањем нечега што заиста чини да се Пољска истакне: дуги период економског раста који су створили домаћи предузетници и страни инвеститори привучени у земљу вредних људи.

Док је била комунистичка држава, у пољским продавницама сте најчешће могли да чујете речи „Ние ма“, што значи „Нема“, када бисте упитали за неке од „луксузнијих производа“ попут меса или вина у продавницама или у киосцима када бисте питали за сапун или жилете, пише Политико.

Дана 24. августа 1989. године је Џон Дејвис Џуниор, тадашњи амерички амбасадор у Варшави, послао телеграм Вашингтону, најављујући формирање прве пољске послератне владе коју води некомуниста Тадеуш Мазовјецки.

Њему је његов шеф државни секретар Лоренс Иглбергер одговорио да је задовољан оним што је прочитао и написао следеће:

пољска
Тадеуш Мазовјетски / Фото: Нил Бејтс / Википедија

„Ваш следећи задатак је да промовишете и осигурате остваривање економског просперитета у Пољској, укључујући стабилан раст, пуну запосленост, ниску инфлацију, високу продуктивност и ‘мерцедес’ (или еквивалент) у свакој гаражи“.

Како наводи Политико, чини се да је у наредне три деценије већина овога остварено у Пољској. После преживљавања економског слободног пада 1992. године, Пољска није видела нову рецесију. Оно што је Пољска искусила после реформи из 1990. године је иста ствар коју су многе западноевропске земље и Јапан прошле током свог послератног бума.

Од 1989. пољска економија је постала скоро три пута већа. Док је остатак Европе пао у рецесију после почетка глобалне кризе 2008. године, пољска економија је наставила да расте. Када је 2004. године приступила ЕУ, Пољска је имала користи од поплаве структурних фондова ЕУ, у неком смислу еквивалентним послератним средствима за обнову које је пропустила због почетка хладног рата.

Пољска је била тако успешна у апсорпцији готовине из Брисела да се сада суочава с могућношћу наглог смањења добијања средстава из буџета ЕУ после 2020. године. Брисел није толико заинтересован да троши новац на своју чланицу која је сада све богатија (и све политички тежа).

ВИДЕО: Пад комунизма у Пољској

Транзиција из комунизма у слободну тржишну економију, није прошла без трошкова. Хиљаде људи који су радили за државне фирме и фарме су остали без послова. Радници у неефикасној тешкој индустрији су отпуштени. Многи људи су у потрази за пословима побегли из мањих места у веће градове или у Западну Европу.

Али сада је стопа незапослености нижа него у било ком тренутку од 1989. године – и износи 5,7 одсто. Компаније се жале на недостатак радника, а Пољска је привукла више од милион украјинских радних миграната. Хиперинфлација почетком деведесетих година је далека успомена, а Пољска централна банка очекује да задржи своју референтну каматну стопу на рекордно ниском нивоу у догледној будућности. Пољски радници су такође постали изузетно продуктивни. 1993. године, просечан пољски радник је генерисао 10 УСД БДП-а по радном сату. Две деценије касније, просечни Пољак је генерисао 29 долара по сату, близу нивоа неких сиромашнијих западноевропских чланица Европске уније, као што је Португал, и скоро половину производње просечног Немца.

пољска
Варшава / Фото: Адријан Гричук, Википедија

Што се тиче оног „мерцедеса“ у гаражи, њега углавном нема, него Пољаци чешће возе нове „шкоде“, или половне „фордове“ и „опеле“. Пољска има 554 аутомобила на 1.000 људи, што је на отприлике истом нивоу као у Француској или Немачкој. Поређења ради 1989. године је имала свега 128 аутомобила на 1.000 људи и већина њих су били најјефтинији модели.

Блиц / Политико

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.