ОВА РУСКА ЛЕПОТИЦА ИМА ХОЛИВУДСКУ БИОГРАФИЈУ: Храм Христа спаситеља доживео је и преживео страшну судбину! ЊЕГОВА ИСТОРИЈА ЈЕ ЧУДЕСНО НЕВЕРОВАТНА!

0

„Народе руски! Јуначко потомство храбрих Словена! Ти си небројано пута саломио зубе оних лавова и тигрова, који су се на тебе устремили да те прогутају. Прибери се и пођи са часним крстом у срцу и оружјем у руци, па ћеш одолети свакој људској сили и напасти“, манифест је цара Александра I који стоји на једној плочи у Храму Христа Спаситеља у Москви.

храм христа спаситеља
Фото: Дејан Игњатовић

Историја Храма Христа спаситеља, Саборног храма православне цркве, има све атрибуте Холивудске приче која би, када би се преточила у филм, постала блокбастер. Иако леп, доживео је и преживео страшну судбину, али је остао сведок велике побожности и снаге руског народа. Изградња првог храма је трајала 44 године, а градила су га четири цара.

Комунистичке власти су за време Стаљина експлозивом уништиле храм, а Никита Хрушчов је после смрти Стаљина наредио да се на том месту изгради градски базен.

храм христа спаситеља
Фото: Дејан Игњатовић, Курир

У њему је одржана служба посвећена откривању споменика Гогољу, а Чајковски је специјално за освештање компоновао чувену увертиру „1812“. Првобитни храм је подигнут у част победе руског народа над Наполеоном.

Истог дана када је последњи француски војник напустио тло Руске империје, 25. децембра 1812. године, цар Александар I је у Виљнусу потписао указ о изградњи храма у Москви „у знак захвалности Богу који је спасао Русију од пропасти“.

Како се дан победе поклопио са Божићем, главни олтар Храма је посвећен Рождеству Христовом (Божићу). Пет година касније је ударен камен темељац, и то у делу града који се назива Врапчје брдо, одакле се пружа поглед на цео град. Међутим, 1825. године када умире цар Александар I, мења се план изградње.

храм христа спаситеља
Фото: Дејан Игњатовић, Курир

Нови цар Николај I је одлучио да Храм гради на другом месту. Камен темељац је ударен 1839. године и његова градња је трајала 44 године, односно до 1883. године.

Освештавање је планирано за 1881. годину, али је атентат на цара Александра II одложио за две године тај свечани чин. Коначно, храм је освештан на Васкрс 26. маја 1883. године, уз присуство целе царске породице на челу са Александром III.

храм христа спаситеља
Фото: Дејан Игњатовић, Курир

Тада је први пут изведена увертира „1812“ коју је посебно за тај празник компоновао Петар Иљич Чајковски. За време царске Русије Храм Христа спаситеља је био главна московска црква, назван главна катедрала.

Ту је организована прослава 100-годишњице победе над Наполеоном, 300-годишњице власти династије Романов, али и служба посвећена откривању споменика чувеном писцу Николају Гогољу.

храм христа спаситеља
Фото: Дејан Игњатовић, Курир

Живот овог храма је угашен у подне 5. децембра 1931. године. Бољшевичке власти су многим црквама пренамениле улогу или их просто срушиле, као што је био случај са овим храмом.

Храм Христа Спаситеља је, по директном наређењу Јосифа Стаљина, а под личном командом познатог политичара тог доба Лазара Кагановича, разорен експлозивом јер се бољшевичким властима учинило да би место Храма, због своје близине Кремљу, било погодна локација за изградњу споменика социјализму, познат као Палата совјета.

храм христа спаситеља
Фото: Дејан Игњатовић, Курир

Занимљиво је да бољшевици нису могли храм из прве да сруше, па је ново дизање у ваздух било одложено за поменути 5. децембар. Мермер из храма је искоришћен за изградњу две околне метро станице, а метал претопљен у муницију која се користила током рата. Палата совјета је требала да представља право светско чудо.

Планирано је да зграда буде висока 415 метара, чиме би постала не само највиша зграда у Москви, но и у целом свету. Додатну грандиозност и висину требало је да надогради статуа Владимира Иљича Лењина на врху зграде.

храм христа спаситеља
Фото: Дејан Игњатовић, Курир

У дневном листу Известија изашао је конкурс за изградњу овог здања, уз услов – статуа Лењина мора да буде висока између 50 и 75 метара. Али, она никад није изграђена јер су стално наилазили на проблеме у градњи. Коначно, избио је и Други светски рат, а недуго по завршетку истог умро је и Стаљин.

Остала је да зјапи велика рупа на том месту, па су Московљани говорили „Сперва был Храм, потом – хлам, а теперь – срам“ (Прво је био храм, затим отпад, а сада срам).

храм христа спаситеља
Фото: Дејан Игњатовић, Курир

Срам је био до 1958. године, када је Никита Хрушчов наредио да се на месту храма изгради градски базен.

Пуних 40 година Московљани су овде долазили на купање, све док 1989. године није донета одлука да се храм Христа Спаситеља поново изгради, тачно према пројектима из 19. века. Изградња је трајала до 2000. године, а освештан је 19. августа.

храм христа спаситеља
Фото: Дејан Игњатовић, Курир

Храм може да прими 10.000 верника. Укупна површина зграде је 34.135 квадратних метара, од чега је иконографијом украшено 22.000. Висина лукова је 103 метра, а иконостаса 27 метара.

Храм Христа Спаситеља је други највећи православни храм у свету, одмах после Храма Светог Саве у Београду, и први по висини. Куполе су израђене од титанијум-нитрида, рељефи од бронзе, док су фасаде урађене од мермера.

храм христа спаситеља
Фото: Дејан Игњатовић

До храма је најбрже доћи метроом и сићи на станицу „Кропоткинскаја“, одакле се излази директно пред Храм, а није наодмет и прошетати, пошто се он налази на левој обали реке Москве, 30-так минута хода од Кремља. Руси су посебно поносни на овај Храм, јер, као што смо напоменули, сведочи о њиховој величини и снази.

У царској Русији, све до Октобарске револуције, било је око 78.000 храмова. Међутим, совјетске власти су већи део претвориле у касарне, затворе, јавне тоалете или магацине, а не мали број срушили експлозивом. Уочи распада Совјетског савеза радило је само 6.500 цркава.

храм христа спаситеља
Фото: Дејан Игњатовић, Курир

Распадом СССР-а завршен је, како истичу, 74-годишњи период мучеништва, а Руска православна црква је постала институција у коју народ, поред државе и војске, има највише поверења.

У документарном филму „Друго крштење Русије“ из 2013. године, наводи се да је Руска православна црква од 1991. године наовамо саградила више од 25.000 храмова. У самој Москви, према подацима из 2014. године, има 1.056 црквених објеката, од тога 934 храма и 122 капеле.

Дејан Игњатовић, Курир

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.