ПОСКУПЉУЈЕ ХЛЕБ? НЕМА ВИШЕ СОЦИЈАЛНОГ ХЛЕБА ОД 46 ДИНАРА!

0

Влада Србије није продужила Уредбу о обавезној производњи и промету хлеба од брашна „Типа 500“ која је одређивала максималну цену векне од 46 динара, пише Политика.

хлеб
Фото: Илустрација

Тако је јуче престала да важи одлука донета још 2010. године, због које је Европска комисија често имала примедбе јер је то било административно регулисање цене неког производа, преноси лист.

Како је за Политику изјавио министар трговине Расим Љајић, он не очекује повећање цене хлеба, јер и данас у продавницама има хлеба који се продаје за 30 или 40 динара по векни.

„Уколико ово произвођачи искористе или дође до било каквих поремећаја на тржишту, спремни смо да уредбу вратимо“, изјавио је Љајић.

Представник „Житоуније“ истакао је за Политику да ниједна од држава у окружењу не ограничава цену хлеба који је, по њиховим информацијама, најјефтинији у Србији и Македонији. У Хрватској је двоструко скупљи, а у Словенији чак четири пута.

Грађани Србије у исхрани и даље претежно користе бели хлеб и за том векном посеже чак 60 одсто купаца, и то највише оних из Шумадије и западне Србије, мушкарци и особе с нижим образовањем, док интегрални хлеб конзумира тек 8,2 одсто анкетираних одраслих и само 3,5 одсто деце, показало је истраживање о навикама у исхрани грађана спроведеног прошле године.

Према том истраживању, здравије житарице чешће бирају жене које живе у градовима, вишег и високог образовања, као и становници Београда и они који највише зарађују.

Како подсећа Политика, удружење „Житоунија“ било је један од иницијатора укидања те мере за коју, како су рекли, више није постојала економска оправданост.

Председник тог удружења Здравко Шајатовић не очекује да може да дође до поремећаја на тржишту јер је у Србији, према подацима Министарства пољопривреде, регистровано 3.000 произвођача хлеба.

Према његовим речима, учешће брашна у производњи белог хлеба је свега 30 одсто, што, како је навео, за пекаре у овом тренутку значи трошак од девет динара, док су остали издаци енергија, адитиви, радна снага, транспорт.

„Конкуренција је велика међу произвођачима. Имамо информације са терена да се векна из индустријских погона, у неким градовима Србије, продаје и за 22 или 27 динара. Јасно је да ту нема зараде. Ако је и има, она је скромна. Пекари то надомешћују кроз цене специјалних врста хлебова и пецива које нису биле под контролом“, рекао је Шајатовић за Политику.

Како је додао, још неки од разлога због којих хлеб не би требало да поскупи су довољне количине пшенице и брашна на домаћем тржишту.

Шајатовић је рекао да је пшеница рекордно родила и без обзира на нешто слабији квалитет има је доста и за домаће потреба и за извоз, а иста ситуација је и са брашном.

хлеб
Фото: Илустрација

Он је нагласио да закон о трговини прописује да се привремене мере могу доносити само када постоји озбиљан поремећај на тржишту, што сада није случај.

Према Уредби о социјалном хлебу, која је последњи пут, пре укидања, објављена у августу прошле године, наведено је да је произвођачка цена хлеба 38,68 динара по векни.

Произвођачи су били у обавези да произведу и ставе у промет најмање 30 одсто белог хлеба у односу на укупну дневну производњу.

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.