ЦЕЛА РЕКА НА ГОЧУ У ЦЕВИМА Ово је најтужнија слика коју ћете видети данас, а у неким земљама је тренд да се МХЕ УКЛАЊАЈУ

0

Брезанска река, један од драгуља планине Гоч, некадашња атракција за рекреативне и риболовне туристе, данас привлачи ужаснуте погледе сваког пролазника намерника својим исушеним коритом у дужини од преко 3,5 километра.

брезанска река
Фото: Приватна архива

Наиме, 2017. године на овој реци је изграђена мини-хидроелектрана (МХЕ) „Кунара“, снаге 1.524 КW и дужине цевовода 3,6 километара. Инвеститор те мини-хидроелектране је „Кунара“ д.о.о. из Краљева, а пројекат за грађевинску дозволу је радио „Хидро-Тан“ д.о.о. из Београда.

– Иначе, „Кунара“ д.о.о. из Краљева је један од девет инвеститора који су до сада постали повлашћени произвођачи електричне енергије из обновљивих извора, а путем изградње и експлоатације МХЕ на територији Краљева које су девастирале преко 22 километра планинских речних токова – кажу из Удружења „Сачувајмо реке Краљева“.

Такође, траса МХЕ „Кунара“ у потпуности је прекрила километар посебног станишта риба „Гочка река“. Како наводи проф. др Ратко Ристић, декан Шумарског факултета из Београда, на овој реци је проток воде изнад водозахвата од 250 л/с, предвиђени биолошки минимум је 100 л/с, а стање од водозахвата до машинске зграде, у дужини од преко 3,5 километра, само 17 литара протока у секунди.

Због тога је у овој реци дошло до потпуног помора заштићене поточне пастрмке и осталог живог света – рекао је Ристић.

Још један инвеститор, „Хидро-Тан“ д.о.о. из Београда, који је истовремено и пројектант грађевинске дозволе за МХЕ „Кунара“, планира градњу мини-хидроелектране – МХЕ „Караула“ – на Брезанској реци, у Специјалном резервату природе „Гоч-Гвоздац“, и већ је пријавио радове. Овоме се оштро успротивио Шумарски факултет у Београду, иначе управљач поменутог специјалног резервата природе, и најавио да шумске поседе неће дати у закуп за овакве намене.

Противници изградње мини-хидроелектрана захтевају да се укину државне субвенције за ове, како кажу, лажне обновљиве изворе енергије, те да банке одустану од финасирања таквих пројеката.

У Закону о просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године, утврђено је да потенцијал малих водотокова на којима се могу градити МХЕ износи 4,7 одсто укупне производње електричне енергије у Србији. Марковић каже да годишње у исто време губимо око 15 одсто електричне енергије у њеном преносу до корисника, што је дупло више од европског просека, па само уштеда на томе спасла би нас уништавања најлепших предела наше природе попут Старе планине, Гоча, Голије или Златара. У Србији је од 2011. године изграђено 90 малих хидроелектрана, од 850 колико је пројектовано Катастром још из 1987.

– Кина, која има 77.000 МХЕ, забранила је изградњу нових и почиње да уклања старе, што се дешава и у Америци, где је уклоњено 1.200 МХЕ, а у Европи је срушено већ 400, са образложењем да чине неприхватљиве еколошке штете. Прошао сам око пола изграђених постројења и нити један није испуњавао услове, рибљих стаза нема или су суве, а речна корита су уништена – каже професор Ратко Ристић, декан Шумарског факултета. Овај факултет, иначе, одбио је да да у закуп своје земљиште на коме би се направило постројење за водозахват на току Гвозданичке реке на Гочу.

Неке реке су већ изгубљене, попут Јошанице, која се спушта са Копаоника и на којој има 15 МХЕ. Њена притока Самоковска река од 20 километара тока пролази чак 10 километара кроз цеви, као и Гобељска река, која од свог тока од 10 километара пола иде кроз цеви. Пример видљивих последица је и мртво корито реке Височице, од бране Завој до Мртвачког моста, поремећај тока Темштице и Нишаве…

брезанска река
Фото: Горан Срданов, РАС Србија

С друге стране, Бојан Миловановић, члан Управног одбора Националног удружења мини-хидроелектрана, каже да је 850 само потенцијалних локација за изградњу, а инвеститор треба да се обрати надлежнима и види могућности и ограничења за градњу. Студије Министарства енергетике говоре да од овог броја може да буде изграђено око 400 МХЕ.

– Ту постоје и локације где нема економске оправданости да се постројење гради. МХЕ најмање утичу на природу, 250 пута мање од термоелектрана. Људи су обманути и треба их едуковати колико је изградња ових постројења добра – изјавио је Миловановић.

Стандарди Европске уније

Да би задовољила стандарде Европске уније Србија треба да производи 27 одсто електричне енергије из обновљивих извора, а сада смо на 23 одсто. У последњих десет година 750 милиона евра је уложено у ветроелектране, 200 милиона у хидроелектране, 80 милиона у биогасна постројења и 30 милиона у соларне електране.

брезанска река
Фото: Приватна архива

Нигде се не ради као у Србији

Минулог викенда је у Београду одржан протест на коме је затражено да се забрани изградња МХЕ. Подршка је стигла и од Европског покрета за воду, из ког кажу да се треба борити за „људско право на воду и заштиту животне средине, а против себичних интереса неколицине“.

– Незадовољство грађана је кулминирало јер нису питани да ли желе ова постројења. Њих више не смемо градити. Угрожен је живот људи у тим крајевима, али угрожен је и наш буџет јер инвестирамо у погрешне ствари. Када причамо о изграђеним МХЕ, код нас нема примера добре праксе, а држава то игнорише – каже Ива Марковић из иницијативе “Право на воду”. Како додаје, у нашим рекама нема вишкова воде, како инвеститори то представљају, јер доказано је да већина њих једноставно одсече реку и гурне је у цеви које иду кроз корито, што се нигде не ради и нема везе са заштитом животне средине и обновљивим изворима енергије.

Ненад Божовић / Александар Латас, Блиц

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.