„МИСЛИО САМ ДА ЋУ БИТИ ОБИЧАН ПОТРЧКО“ Млади научник из Србије добио посао из снова у великом ЦЕРН-у, а ево шта каже о повратку у Србију

0

Никола Рашевић (23), један од најбољих студената електронике на новосадском Факултету техничких наука, добио је посао у Европском центру за нуклеарну физику (ЦЕРН) и постао најмлађи члан тамошњег Департмана за електронске системе.

никола рашевић
Фото: Приватна архива

Рашевић је рођен у Великом Селу код Лознице и један је од малобројних младих научника са ових простора коме је уопште пружена шанса да ради у тој престижној институцији.

Никола каже да је још као мали чуо за ЦЕРН и да је он за њега увек деловао готово недостижно, али је ипак веровао да ако буде марљиво радио може стићи не само до те институције но и до даљих циљева које је себи поставио.

– Посао који сам добио, искрено, ме је пријатно изненадио. Мислио сам да ћу бити нечији „потрчко“, да ћу одрађивати туђи посао, што би ми, такође, било довољно у односу на то у којој институцији радим. Међутим, добио сам два пројекта који су само моја одговорност и већ сам се са професорима на факултету договорио да један од њих искористим за свој дипломски рад. Колеге су изузетно добри и пријатни, увек расположени за сарадњу, има нас из целог света и сви имамо једно за циљ и за то се заједно боримо, а то је да помогнемо у откривању неких закона о нама самима, о нашој планети, космосу и природи, којој се сваког дана све више и више дивим – прича нам одушевљено Никола.

никола рашевић
Фото: Приватна архива

Према његовим речима, ЦЕРН је јединствен по томе што тамо нема ограничења ни у материјалном, ни у технолошком смислу те да му рад у таквој једној институцији пружа неограничене могућности за учење и напредовање.

– Све што је тренутно на свету последња технологија, не пита се колико кошта – све се ради. Код нас у Србији су мале могућности да се ради нешто што није теоријски и што треба да се направи јер то обично много кошта, али се искрено надам да ће се то променити – са оптимизмом нам прича наш саговорник.

Додаје и да му је тренутни план да настави студије негде у иностранству, али да планира да се врати у Србију и ту настави каријеру.

– Мислим да је то морална обавеза свих нас који смо негде отишли, да се вратимо, али не у пензију, но онда када смо најјачи и пуни знања и енергије и воље да га применимо. Морамо да запамтимо да не бисмо били овде да није било Србије, на чијим јаслама смо научили све што сада знамо. Све лоше и добро што се везује за наш систем и наш народ је и наше, то смо ми и зато треба да доприносимо свом народу и исправљамо оно што је лоше, да би наша поколења живела мирно и просперитетно. Да напоменем, ја сам као студент већину времена живео у дому од градске и државне стипендије, а да притом ништа нисам произвео сем знања у глави. Баш зато морам да га вратим тамо одакле је потекло – објашњава нам Никола.

Учење није разбијање камена

Никола каже да студенти не треба да траже оправдања за неуспех јер знање зависи само од њих, а да је образовна институција ту само како би их упутила на све могућности које млади научници имају.

– Професори нам показују базу, како нешто у основи функционише, а ако желимо напредак морамо сами да радимо више. Учење није разбијање камена. Потребан је велики напор да се то квалитетно прими у нашим сивим ћелијама. Сматрам да у Србији има потенцијала и волео бих да док сам у ЦЕРН-у искористим могућност да провучем неке пројекте који могу да се раде и код нас. Иако нема опреме, сам ЦЕРН омогућава рад на даљину и можемо да радимо у Србији а да користимо њихову апаратуру и да идемо тамо по потреби – објашњава нам Никола.

Златко Чонкаш, Блиц

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.