ОВАКО БИ ЖИВОТ ИЗГЛЕДАО ДА ЈЕ ЗЕМЉА РАВНА ПЛОЧА: Не би било дана ни ноћи, спорт би био немогућ, а сви би морали да живе на СЕВЕРНОМ ПОЛУ! (ВИДЕО)

0

И данас постоје они који негују идеју о Земљи као равној плочи и покушавају да увере друге, све нас који смо се са Земљом, том куглом, сусрели још у раном детињству.

о земљи као равној плочи

Али занимљиво би било видети како би живот на Земљи (ако би био уопште могућ) изгледао да је наша планета стварно равна плоча, пише Гранџ. Равноземљаши тврде да је Земља равна, а сви докази који показују супротно су или лажни или лоше интерпретирани. И како би по њима та равна плоча функционисала?

Они тврде да су све остале планете – планете, али Земља није. Она је у центру Сунчевог система, а све друге планете круже око ње из разлога који нису баш превише јасни. Северни пол налази се у центру тог равног, спљоштеног диска чију спољну ивицу окружује ледена површина. Сунце не излази или залази, више светли попут рефлектора и показује на различите делове Земље током дана. Кажу како је оно што називамо изласком и заласком Сунца само наша „перцепција“, шта год да им то значи. Све доказе попут снимака НАСА-е из свемира и сведочења астронаута, назваће лажним вестима. Па тако и ону о слетању на Месец која је, како ће рећи, само део показивања мишића Русима. Таквих идеја имају још више.

Гравитација је, како службена дефиниција каже, „сила узајамног привлачења између маса“. Будући да је Земља округла попут лопте, све ствари на њеној површини привлаче се у истом смеру, према центру. Гравитација би тако у потпуности онемогућила да Земља буде равна. Можемо замислити да је Земља у равном стању и да се гравитација понаша као и иначе, па би тако да сте нпр. у њеном центру (за ког ће равноземљаши рећи да се налази на Северном полу) гравитацију доживели слично ономе како је доживљавамо и данас. Али приближавајући се ивицама ствари би постале сасвим чудне.

Како каже  Vsauce приближавање ивицама било би као ходање врло стрмом планином, иако би били на равном тлу. То је зато што би вас гравитација вукла према центру диска. Тако заправо не би много требало да бринемо о падању с ивице, но о падању назад. А ако би ходали до ивице могли би заправо да пређете преко ње и стојите усправно у односу на површину, а гравитација би била сасвим нормална с обзиром како би било директно изнад центра Земље.

Један од најочигледнијих примера облика Земље је нешто што су и древни Грци приметили још давно, а то је сенка која прелази преко Месеца за време помрчине, и чињеницу како је она округла. Та сенка је могућа, будући да се Земља окреће, једино зато што је сфера. Да је Земља равна плоча помрчине Месеца биле би врло досадне и помало ружне. Питате се како? Замислите Месец са сенком танке пруге, што вам сигурно не би био довољно добар позив за забаву.

У Пиратима с Кариба брод Летећег Холанђанина изрони из мора а његова посада лако ухвати чланове посаде било ког брода око њих. Попут тог брода сви нам се бродови, ако их гледамо с обале, чине као да израњају из таласа, али знамо и сами да није тако. Да је Земља равна плоча не бисмо имали такав утисак, него би нам се чинило да су се појавили у секунди. Али оно што заправо видимо је врх брода а остатак можемо видети када нам се приближи. Посебно је то лако приметити код једрењака, код којих најпре видимо једро пре него што угледамо остатак брода.

На равној Земљи спортови би се морали играти у близини њеног центра, где се гравитација понаша као и код округле Земље. Тако би се спортом требало бавити на леденом Северном полу, а мало мање хладније искуство било би ближе ивицама што би заправо спортове с лоптом учинило веома компликованим. Тако би лопта бачена увис пала назад према центру тог равног диска. Та лопта би се могла бацити много ближе центру ако се стоји на ивици. Поставља се питање шта би се догодило ако би играч случајно бацио лопту преко ивице Земље. Било би то питање игре ван терена али и могућности повреде оне корњаче, за коју ће рећи да Земљу носи на својим леђима.

Северни пол би тако био једино место на Земљи на којем би гравитација функционирала нормално, а то би био само део чудноватости. Без тог врха Земље не би било разлога да тај део буде прекривен снегом и ледом, па не би било ни свих тих глечера, места на којима се скрива Деда Мраз и осталих прича. Било би то изузетно влажно место јер би искривљена гравитација онемогућила постојање воде на ивицама планете. Вода би путовала према центру, па би тако једино нормално место не Земљи заправо били ненасељено па се поставља питање ко би на њој уопште желео да живи.

Један од раних доказа да је Земља округла је и онај којег су приметили још и у Грчкој, а то је да не би могли да виде различите звезде на различитим деловима планета да земља није округла. Аристотел је овај феномен забележио после свог путовања у Египат.

„Постоје звезде у Египту и на Кипру које се не могу видети на севернијим деловима“, написао је. Закључио је и како је Земља засигурно малена с обзиром на то како се тај феномен може видети после само кратког путовања. На нашој равној плочи тако би исте звезде могли видети на Северном полу као и на рубним деловима. Могли би видети и звезду северњачу док стојите на леденом делу ивице Земље, која је слична Антарктику на равној земљи, где се она у ствари не може видети.

На тим ивицама Земље постојала би нека чудна шума, ако би је уопште било с обзиром  на то да ту не би било уопште воде јер би је гравитација повукла у центар диска. Ако би некако повукли воду из ваздуха или им можда она не би била потребна, расла би под врло чудним углом. Дрвећа расту супротно од силе гравитације, па би тако на овим екстремним деловима планете, где гравитација све вуче под одређеним углом, према центру, дрвећа расла дијагонално.

Не би ту само била реч о чудном дрвећу, но и о чудним грађевинама, ако би их уопште било, па и о сасвим другачијем начину на који би живели. Већина равноземљаша тврди да ледени зид окружује Земљу. Да стварно и постоји био би то толико масиван зид да би чуварима било врло тешко да надгледају његову целу дужину. Али сигурно би било оних храбрих пустолова који би се желели попети на тај ледени зид и бацити око на оно што се догађа на другој страни. И био би то прави доживљај. Сигурно је како би тај зид, да и стварно постоји, било немогуће не видети, не приметити на неким снимцима.

У случају наше равне Земље Сунце би било много мање и много ближе планети, попут Месеца. Али да Земља није сфера, Сунце би се понашало попут рефлектора на позорници, који шаље усмерен сноп светла на делове Земље на којима је дан, док остатак остаје у мраку. Проблем с овом теоријом је у томе што вам је светло, чак и ако нисте директно испод њега, видљиво. Зато би га могли да видите и током дана, али и током ноћи, што би било помало чудно и застрашујуће.

Све досада изнесене претпоставке везане су уз могућност да је Земља равна и да на њој постоји могућност живота. Будући да округла Земља има магнетско поље, на равној Земљи било би нешто сасвим другачије попут океана текућег метала, који би заменио њено језгро. Али чак и тада океан и текући метал не би се ротирали и не би могли да креирају магнетско поље. То значи да би Земља била изложена опасним честицама са Сунца које би се могле распршити по Земљи и уништити њену атмосферу. Тако би вода и ваздух летели по простору, и све ово што смо раније споменули било би сасвим немогуће (без обзира што је и овако тешко замисливо).

Експрес.хр / Курир

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.