И ПОСЛЕ ТИТА, ТИТО Србији ове године стиже на наплату дуг из времена Броза, али и Милошевића. Од цифре ће вам се ЗАВРТЕТИ У ГЛАВИ

0

Србија ће до краја године морати да плати чак 230 милиона евра за кредите узете у време бивше СФРЈ. Враћаћемо дугове Париском клубу, Светској банци, али и Кувајту и Кини, сазнаје Блиц.

дуг
Фото: РАС Србија

И ове године грађани Србије мораће да плаћају цех удобног живота, добрих плата и јефтиних кредита из времена владавине Јосипа Броза Тита, али и владавине Слободана Милошевића. Како сазнаје Блиц, наредних месеци на наплату нам стижу кредити које су од европских и светских финансијских институција током седамдесетих и осамдесетих година узимали тадашњи премијери Милка Планинц и Веселин Ђурановић. И то није све јер ће Србија до краја 2019. морати да отплати и кредите које је 1989. од Кувајта поред Милке Планинц узимао и тадашњи премијер Бранко Микулић, али и кредит који је од Кине 1999. узео Мирко Марјановић, премијер Слободана Милошевића.

– То све ове године заједно ће нас коштати тачно нешто више од 230 милиона евра, а цена није мала, камата је била фиксна и за поједине кредите је износила скоро седам одсто. Претходних година у просеку смо враћали по око 250 милиона евра годишње, а прошле године чак 340 милиона. И поред тога, али и поред чињенице да је Србија недавно почела да превремено отплаћује старе дугове, остале су велике обавезе. Крајем априла 2018. Србија је отплатила сав дуг према Лондонском клубу, а годину дана раније у целости смо измирили и обавезе према Европској инвестиционој банци, односно Европској унији – каже наш извор.

дуг
Фото: РАС Србија

У Народној банци Србије потврдили су за Блиц да држава у овој години мора да отплати нешто више од 202 милиона евра дугова из периода седамдесетих и осамдесетих година двадесетог века.

– То су обавезе према Париском клубу од 133,29 милиона евра и према Светској банци (ИБРД кредити) од 69,07 милиона евра. С друге стране, обавезе према Лондонском клубу од 153,64 милиона евра, које су доспевале до 2024, отплатили смо у целости, и то због одличних резултата на фискалном плану и суфицита буџета. На овај начин, поред смањења јавног спољног дуга, побољшана је и валутна структура јавног дуга, имајући у виду да су ове обавезе биле у америчким доларима. Такође су смањена и плаћања по основу камата за наредне године, с обзиром на високу каматну стопу која је износила 6,75 одсто – наводе у Народној банци за Блиц.

У централној банци додају да по основу старих дугова Србија редовно отплаћује и обавезе према Кувајту и Кини, које износе 20,24 милиона, односно 8,72 милиона евра. Ове обавезе репрограмиране су 2009, а односе се на дугове настале између 1984. и 1989. у случају Кувајта, односно 1999. године у случају Кине.

Економиста Млађен Ковачевић, који се овом проблематиком бави дуже од 30 година, каже да је Југославија била минимално задужена до 1978. године.

– А онда је на скупу политичара и економиста у једној скандинавској земљи поручено да Југославији треба дати повољне кредите и тако јој ослабити позицију. Врло брзо у наредних пет година Југославија је увећала спољни дуг са око седам милијарди евра на 18 милијарди – објашњава Ковачевић за Блиц.

Кредити су првенствено ишли на потрошњу, подизање стандарда, плата и пензија… Крајем шездесетих и почетком седамдесетих наши радници су одлазили на рад у иностранство, па се у земљу сливало доста новца и од дознака. Временом су, међутим, такви приходи били све мањи, али су потрошачке навике остале исте. Тада се кренуло са задуживањем.

СРЈ се задужила 400 милиона евра

У односу на милијарде евра кредита које је СФРЈ узимала током седамдесетих и осамдесетих година, Србија и Црна Гора готово да се нису задуживале за време владавине Слободана Милошевића. Економиста Млађен Ковачевић тврди да се наша земља у том периоду задужила за свега 400 милиона евра, а да су разлог биле санкције.

– Западним земљама у таквим околностима било је строго забрањено са сарађују са Србијом. Одобравање кредита СРЈ за њих би аутоматски значило жестоке казне – оценио је Ковачевић за Блиц.

Сузана Лакић, Блиц

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.