Епископ СПЦ у седишту Загребачке надбискупије: Степинац није одобравао злочин и није био Павелићев пријатељ

0

На загребачком Каптолу јуче је, у склопу овогодишњег обележавања „Степинчева“, дана посвећеног кардиналу Алојзију Степинцу, претпремијерно приказан филм „Алојзије Виктор Степинац“, који је настао у продукцији ХРТ-а, у сарадњи са Загребачком надбискупијом и који у разговору с хрватским и српским историчарима, као и римокатоличким и православним свештеницима, бискупима и епископима у потпуности рехабилитује кардинала Степинца и његову улогу у историји оцењује као позитивну.

епископ јован ћулибрк
Епископ пакрачки Јован Ћулибрк с израелско-америчким историчарем Ефраимом Зурофом и Митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем у Загребу 2016. на симпозијуму о Јасеновцу и жртвама геноцида / Фото: Патрик Мачек, Пиксел

– Они нису били велики пријатељи. Степинац сигурно није одобравао злочин – рекао је Епископ пакрачки Јован (Ћулибрк), што је потврдио и историчар Хрвоје Класић с Филозофског факултета рекавши како је Степинац био „потпуно невина особа у НДХ где је био један газда – Анте Павелић“.

То што је Степинац говорио није имало никаква утицацаја на режим, што се касније и показало – рекао је историчар Хрвоје Класић.

– Павелић га никад није посетио у овој кући, а свега једном био је у Загребачкој катедрали – рекао је загребачки надбискуп кардинал Јосип Бозанић о недоласку поглавника Павелића к Степинцу у Надбискупски двор, док је пакрачки бискуп Јован (Ћулибрк) рекао како је однос Павелића и Степинца био дистанциран. – Они нису били велики пријатељи. Степинац сигурно није одобравао злочин – рекао је епископ Јован, што је потврдио и историчар Хрвоје Класић с Филозофског факултета рекавши како је Степинац био „потпуно невина особа у НДХ где је био један газда – Анте Павелић“. – Било је мањих шерифа као што је био Дидо Кватерник, а режим се позивао на римокатолицизамо премда се нехришћанскии понашао од првог до задњег дана. То што је Степинац говорио није имало никаквог утицаја на њих, што се касније и показало – рекао је Класић, док је кардинал Бозанић објаснио да је Степинац „наступао као црквени пастир, он није човек политике и није могао утицати на оно што се у политици догађало“.

О његовој титули да је био војни викар, тј. викар усташке војске, како га се назива, београдски историчар Бојан Димитријевић рекао је како му је „она омогућавала да контролише војску и зна за злочине, али нема података из историје из којих се види да ју је примењивао, на прославама или смотрама, где би био представљен у домобранству или усташкој војсци“. Пакрачки епископ Јован навео је пример холандских бискупа који су позвали на заштиту јеврејске заједнице, а што, по њему, Степинац није учинио, што је објаснио пожешки бискуп Антун Шкворчевић рекавши како су холандски бискупи 1942. заиста написали своје чувено писмо за заштиту Јевреја, које се читало по црквама, где су изразили своје противљење, на шта је Хитлер одговорио одмаздом, пославши у логоре 40.000 Јевреја.

О кардиналу Степинцу у филму говоре надбискуп загребачки кардинал Јосип Бозанић, Бојан Димитријевић с Института за савремену историју из Београда, Хрвоје Класић с Филозофског факултета у Загребу, Ивица Рагуж с Римокатоличког богословског факултета у Ђакову, Луиђи Алена с папинског свеучилишта Грегориана, Влатка Вукелић, Хрватски студији у Загребу, Љубодраг Димић, Српска академија наука и уметности, монс. Јурај Батеља, постулатор каузе за Степинчеву канонизацију, Милан Кољанин с Институт за савремену историју из Београда, Жоао Браз де Авиз, прочелник Конгрегације за установе посвећеног живота, монс. Антун Шкворчевић, пожешки бискуп, Мирослав Акмаџа и Јуре Кришто, историчари из Загреба, као и историчар Иво Голдштајн.

Српска православна црква без коментара, очекује се реакција светог синода 19. фебруара

епископ јован ћулибрк
Фото: Printscreen

Српска православна црква за сада нема коментар у вези с писмом Хрватске бискупске конференције упућеног на адресу СПЦ и патријарха Иринеја. На наше питање и-мејлом нисмо добили одговор, али нам је из кабинета патријарха Иринеја незванично речено како се СПЦ вероватно око писма неће оглашавати све до седнице Светога архијерејског синода која би се требала одржати 19. фебруара. Само писмо у српским медијима и није изазвало превише пажње. Тек један дневни лист пренео га је на насловној страни, а неки о њему нису уопште ни известили. Говорећи о писму, српски црквени аналитичар Мирослав Кевежди рекао је како писмо ХБК део јавности у Србији изненађује.

– Не постоји дубље разумевање зашто се сада отварају нека питања, али се као један од разлога у јавности види канонизација Алојзија Степинца. Свакако да је потребно разговарати између СПЦ и ХБК (Хрватска бискупска конференција) и у хришћанском духу затворити низ отворених питања, а тих је питања много.

Политички аналитичар Жарко Кораћ подсетио је на изјаве патријарха Иринеја које су изазвале многобројне коментаре. – Мало је познато да је патријарх Иринеј имао жељу да на годишњицу миланског едикта папа Франческо посети Ниш. Међутим, прегласан је у врху СПЦ и до те посете није дошло. Али и у ХБК имате бискупе који су тврђи и конзервативнији и чије изјаве често изазивају коментаре и оне који су либералнији. Нажалост, мислим да ово писмо неће допринети квалитетнијем односу две цркве – рекао је Кораћ.

Дарко Павичић, Вечерњи.хр

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.