ГОДИШЊИЦА ЗЛОЧИНА У ПОДУЈЕВУ: Трудница убијена са мужем и двогодишњим сином

0

На данашњи дан, 16. фебруара 2001. године извршен је терористички напад на путнички аутобус „Ниш Експрес“ код Подујева. У крвавом нападу шиптарских терориста убијено је 12 а рањено 43 српских цивила. Најмлађа жртва је имала 2 а најстарија 65 година.

аутобус ниш експрес код подујева

У Цркви Свете Петке у Лапљем Селу код Приштине данас је служен парастос Србима убијеним у терористичком нападу, а у селу Ливадице код Подујева положено цвеће на месту где је пре 18 година на постављену мину налетео аутобус „Ниш експреса“ којим су расељени косовски Срби ишли на Задушнице у Грачаницу, у пратњи војника Кфора. Управо данас бол породица убијених Срба постаје пунолетна, а ту бол додатно појачава чињеница да за овај стравичан чин баш нико није одговарао!

У овом терористичком нападу, једном од најмонструознијих злочина над косметским Србима од доласка међународних снага на Косово и Метохију, 16. фебруара 2001. године погинуло је дванаесторо Срба, међу којима и двогодишње дете, а рањено 43. Међу рањенима је било и осморо деце а многи путници се ни до данас нису опоравили од задобијених повреда.

Активирањем десет килограма ТНТ експлозива на магистралном путу у селу Ливадице дигнут је у ваздух први од шест аутобуса из конвоја којим су Срби расељени са Косова и Метохије, у пратњи Кфора, кретали у Грачаницу на Задушнице.

Иако су британски војници у саставу Кфора обезбеђивали конвој, а потом и спровели истрагу током које су пронашли жицу дужине око 500 метара која их је упутила на то да је активирање експлозива извршено из оближње албанске куће, овај случај до данас није расветљен, нити је неко од наредбодаваца и извршилаца приведен правди.

Малени Данило Цокић, тог шеснаестог фебруара 2001. године није стигао да загрли бабу и деду. А тако се радовао одласку код мајчиних родитеља у околини Липљана. Дечак румених образа трчкарао је по аутобусу док су његови родитељи Снежана (28) и Његош (29) седели на првом седишту и сами нестрпљиви да виде најмилије. Њихови снови и надања, као и Данилово детињство, нестали су у трену. Зликовачка рука је поставила експлозив у канализационој цеви испод пута, недалеко од пункта на Мердару, и нестала је за трен једна породица. Али и будући живот, пошто је Снежана, која је била у осмом месецу трудноће, кренула са супругом и сином да прослави свој рођендан са родитељима.

У нападу су такође погинули и Сунчица Пејчић, Живана Токић, Слободан Стојановић, Мирјана Драговић, , Вељко Стакић, Ненад Стојановић, Милинко Краговић, Лазар Милкић и Драган Вукотић.

– Радовали су се Цокићи сусрету са својима, јер им је то био први одлазак на Космет од када су били у избеглиштву – испричали су Новостима рођаци ове породице која је уточиште пронашла код родбине у куршумлијском насељу Кастрат. Одатле су се Цокићи придружили путницима у колони од шест „Ниш-експресових“ аутобуса, који су возили расељене Србе на Космет, на задушнице и посету рођацима. Многи од њих, у првом у низу од шест возила, нису стигли до одредишта. На непуних километар од Мердара, у месту Ливадице, аутобус је налетео на експлозив, од чије силине је возило смрскано. На лицу места погинуло је једанаесторо путника, док је 43 њих теже повређено. Од последица рањавања двоје путника преминуло је после неколико дана у болницама на Космету.

Спомен обележје Мирјани Драговић погинулој путници / Фото: Д.З.

– Ми смо наставили да живимо, али није престало да нас боли, нисмо престали да се сећамо. Једино нас овај дан окупи када можемо да поделимо свој бол – рекла је прошле године Јелена Драговић (31), сестра настрадале Мирјане Драговић на парастосу који је поводом годишњице од злочина у Ливадицама одржан у Цркви Свете Петке у Лапљем Селу. – Надам се да ће злочинце и одговорне за овај злочин стићи Божја, када већ изгледа људска правда не постоји. Гордана Ђорић, из Лапљег Села, која је и сама била тешко повређена, размишљала је, каже, само како да помогне осталим путицима, поготову што војници Кфора из пратње конвоја ништа нису предузимали. Они су на стотинак метара даље стајали и чекали да преживели путници тетурајући се стигну до њих.

Тог дана терористи су планирали да изврше терористичке нападе на ширем подручју Косова и Метохије.

Украјински војници Кфора су истог преподнева демонтирали још шест сличних експлозивних направа са даљинским управљачем на путевима који воде ка Штрпцу, најудаљенијој српској енклави. Осим тога, било је дојава да су припадници Кфора открили и у тајности уклонили још експлозивних направа на путевима у метохијској котлини.

Због овог злочина косовски Албанац Фљорим Ејупи је у првостепеном поступку био осуђен на 40 година, али га је у марту 2009. године Врховни суд Косова ослободио, како је образложено, због недостатка доказа. Ејупи је после хапшења успео да побегне из војног затвора у америчкој бази „Бондстил“ код Урошевца, али је поново ухапшен јуна 2004. у Тирани, а потом предат Унмик полицији. Осим Ејупија, под сумњом да су повезани са тим нападом у исто време су били ухапшени Ћељи Гаши, Авдиј Бехљуљи и Јусуф Вељију, који су ослобођени због недостатка доказа.

Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.