ШОКАНТНО Песме плагирали Давичо, Попа, Цесарић… Завирите у АНТОЛОГИЈУ ПЛАГИЈАТА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ПОЕЗИЈЕ

0

После ове књиге више ништа неће бити исто – каже награђивани песник Милоје Дончић, аутор антологије плагијата југословенске поезије „Ресавски венац“.

милоје дончић
Милоје Дончић / Фото: РАС Србија

Књига садржи 31 песму аутора са простора бивше Југославије који су преписали стихове најчешће страних аутора и објавили их као своје. Шокантна антологија открива да су међу онима који су „позајмљивали“ стихове или чак целе песме нека од најзначајнијих песничких имена с ових простора чија дела красе школске лектире: Оскар Давичо, Васко Попа, Добриша Цесарић, Мак Диздар, Драго Иванишевић, Гане Тодоровски, Аца Шопов…

Уз техничку помоћ неколико професора и њихових асистената обрађено је 248 превода збирки песама, 982 броја књижевних часописа, 118 антологија, 151 зборник радова, 1.263 броја недељника дневних новина, скрипти и билтена, што укупно износи 9.588 песама. Коришћена је грађа 74 преводиоца са 27 светских језика. Ово је први истраживачки рад овакве садржине у овом делу Европе.

– Пре десетак година дошао сам на идеју да направим књигу плагијата песама јер сам приметио да се стихови из страних препева аутора из Русије, Немачке, Италије и Француске могу наћи у песмама значајних песника са простора бивше Југославије. На овај нимало лак посао утрошио сам нешто више од шест година. Уз техничку помоћ неколико професора и њихових асистената обрађено је 248 превода збирки песама, 982 броја књижевних часописа, 118 антологија, 151 зборник радова, 1.263 броја недељника дневних новина, скрипти и билтена, што укупно износи 9.588 песама. Коришћена је грађа 74 преводиоца са 27 светских језика. Ово је први истраживачки рад овакве садржине у овом делу Европе – каже Дончић, који је 1999. године књижевни рад крунисао Звездом Фредерика Гарсија Лорке. Он истиче да је његов рад изазвао неверицу у песничким и књижевним круговима још пре него што је књига изашла.

милоје дончић
Стихове преузимали Васко Попа, Цесарић, Диздар, Антић…

– Сада се сви чуде „како је то могуће“, а нико се не чуди када опљачкају банку. То је нормално. Па и ово је крађа. Велика духовна берба. Брао је ко је хтео. Као да су шљиве, а не песме. Надам се да ће ова књига променити нешто и да неће бити тако масовног преписивања, које је посебно узнапредовало уз коришћење интернета и компјутера – наводи Дончић, чија је збирка песама „Зобница“ својевремено штампана у 300.000 примерака. Он истиче да је међународна размена преводилачких фондова највећа подвала у историји књижевне сарадње са светом.

милоје дончић
Пример „позајмице“

– Службеници министарстава, СИЗ-ова за културу, културни аташеи најчешће су били писци по службеној дужности, а без основног књижевног дара и знања. Многи од њих су у овој књизи. Судски тумачи су преводили велике песнике у име дипломатије, а на штету поезије – закључује Дончић.

Mеђународна размена преводилачких фондова највећа je подвала у историји књижевне сарадње са светом.

Бранко Јаначковић, Блиц

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.