С Карађорђем и Милошем стварао модерну Србију а умро у беди, заборављен. Данас га се нико не сећа НА ДАН ДРЖАВНОСТИ ГРОБ МУ ЈЕ САБЛАСНО ПУСТ

0

Обележавајући Дан државности, српски државници скоро да су заборавили на Димитрија Давидовића, писца Сретењског устава. Да премијер пре неку годину у Крагујевцу, успут, није споменуо „романтичног бечког студента” који је уз храброг војника Карађорђа и неписменог, али мудрог кнеза Милоша, учествовао у стварању модерне Србије, Давидовића би се на тај дан ретко ко сетио.

димитрије давидовић
Димитрије Давидовић / Фото: Wikipedia

Његов гроб у Смедереву, непуна два века откако је Србији подарио први устав, један од најлибералнијих тада у Европи, сабласно је пуст. Нисам се случајно на Сретење нашла баш на том историјском месту. Одлазим сваке године. По ко зна који пут сам се уверила да данашњим државницима не пада на памет да баш овде где почива, макар једним венцем, одају пошту српском уставотворцу. Смедерево је надомак Београда а не на крај света. Али, ни власт у овом граду то не чини. У њиховој агенди Давидовићево име не постоји. Нажалост, нису ретки ни Смедеревци који не знају да у самом центру, на Старом гробљу, почива Димитрије Давидовић, некадашњи кнежев секретар, нити да је последње три године живота провео баш у Смедереву.

Овде је дошао када је схватио да не може да остане у близини кнеза Милоша, који је напослетку укинуо његов устав. Слободоумни Давидовић, борац за еманципацију друштва, разбијање феудалних ограничења и аутократске владавине, очигледно је био сувише либералан за књаза и време у коме је живео. Пао је у његову немилост и довека остао сиромашан и заборављен. Нико није забележио смрт овог заслужног човека и великог Србина. Прво је сахрањен на ледини (вероватно на свом имању), да нико не би знао где му је гроб. Нечија савест се касније пробудила. Давидовићев гроб је пронађен и његови посмртни остаци су пренети на смедеревско гробље и положени у гробницу.

димитрије давидовић
Многи и не знају где је Давидовић сахрањен

Можда је најтужније од свега што вест о његовој смрти нису објавиле Новине србске, које је управо он покренуо и девет година издавао у Бечу, а потом кратко и у Србији. Тадашњи уредник Димитрије Исаиловић „заборавио” је на смрт Давидовића, претпоставља се из страха од кнеза Милоша.

Димитрије Давидовић студирао је филозофију и медицину у Пешти. Са имењаком Фрушићем, такође студентом медицине, уз подршку Јернеја Копитара, лично од цара Франца добили су сагласност да издају новине. Покренуо је потом и своју штампарију. Његов углед у свету је немерљив са статусом у родној Србији, где је после шест година по повратку из Беча прогнан и заборављен.

димитрије давидовић
Гроб Димитрија Давидовића

Србија је нажалост и данас, много година после Милоша Обреновића, остала држава у којој слободоумље нема нарочиту цену. Судбина новинара који се попут Давидовића данас боре за слободу професије, против сваке аутократије, не разликује се много. Нису ретки они који заврше у потпуном забораву.

Оливера Милошевић, Политика / Хронограф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.