Руски добровољац изгубио око ратујући на Косову 1999, а сина је назвао Лазар: После 20 година поручује, „Воли вас ваш брат, увек ћу бити уз вас“ (ФОТО)

2

„Снајпер сам пребацио на друго раме, језиком сам обрисао нишан од крви и наставио да пуцам“. Алберт Ахсарбекович Андијев, Рус из Јужне Осетије, те 1999. прешао је хиљаде километара да би помогао браћи Србима и са њима раме уз раме бранио нашу земљу током НАТО бомбардовања.

Фото: Профимедиа / Телеграф

Руски добровољац на Косову је изгубио десно око. После свега остао је да живи у Србији, оженио се и добио сина. Дао му је име по личности којом се дичи сваки Србин – Лазар.

– Рекао сам свом сину: сине мој, твоја судбина ће бити тешка, никада нећеш смети да волиш Русију више од Србије и нећеш смети да волиш Србију више него Русију, мораћеш их волети подједнако – рекао је на 20. годишњицу бомбардовања Андијев у Крагујевцу.

По доласку на Косово Алберт Ахсарбекович Андијев распоређен је као снајпериста у 549. моторизовану бригаду која је бранила саму државну границу према Албанији и Македонији у дужини од 150 километара. У рату је изгубио око, рањен је у руку и ратни је војни инвалид 100 одсто.

алберт ахсарбекович андијев
Фото: Телеграф

– У акцији против терористичког центра код Суве Реке погођен сам у око. Муњевито сам размишљао. Снајпер сам пребацио на друго раме, језиком сам обрисао нишан од крви и наставио да пуцам. Осетио сам да губим свест, некако сам се подигао и тада сам добио и други метак у руку. Био сам свестан да ако останем да седим, више нећу моћи да се подигнем. Саборци су ме брзо ставили на шаторска крила и однели у позадину – испричао је раније Андијев.

У Крагујевцу каже да десно око није „изгубио“.

– Нисам га изгубио, већ сам га оставио, да бих се кад-тад вратио тамо и потражио то моје око, колико год то да ме буде коштало – рекао је Андијев, његови саборци су га разумели и поздравили громогласним аплаузом у Крагујевцу.

Обележавање годишњице бомбардовања у Крагујевцу / Фото: Телеграф

Руски добровољац лечен је после повреде у болници у Приштини, па је, пошто је упорно хтео да побегне на борбене положаје, послат на ВМА у Београд. Тамо су му рекли да мора да сачека протезу два месеца, а он им је одговорио да ако немају више медицинских третмана, он мора да оде у помоћ ратним друговима. Сутрадан се појавио у јединици са повезом на оку, спреман да бије нове битке. Остао је до последњег тренутка и повукао се заједно са српском војском.

На 20. годишњицу бомбардовања Србије Андијев каже да не би волео да овај дан буде дан неке трагедије за Србе.

– То јесте дан када је почела агресија НАТО пакта против Србије, али у то време имали смо снаге, иако мали, да понизимо много јачег непријатеља, да му покажемо да умемо да уједамо, да покажемо да умемо да се жртвујемо- рекао је Андијев.

У Крагујевцу је напоменуо да је очекивао да на обележавању 20. годишњице од почетка бомбардовања види више људи, посебно јер је реч о граду који је много пропатио у ратовима.

– Очекивао сам и да овде видим много више младих јер ће они бити ти који ће морати да наставе и сачувају оно што смо ми успели да сачувамо, мада политичари нису. Воли вас ваш брат, увек сам био уз вас, увек ћу бити уз вас! Док год имам живота у себи, тај живот припада вама – рекао је руски добровољац Алберт Ахсарбекович Андијев у Крагујевцу 24. марта 2019.

ВИДЕО: Путинов Ноћни вукови одали пошту жртвама НАТО бомбардовања

2 Коментари

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.