Грчка о Ердогановој намери да цркву Агиа Софија претвори у џамију: То је увреда за хришћане и сав културан свет!

0

Грчки министар спољних послова Јоргос Катругалос критиковао је изјаву турског председника Реџепа Тајипа Ердогана који је рекао да постоји могућност да бившу цркву Свете Софије у Истанбулу, која је тренутно музеј, преименује у џамију после локалних избора заказаних за 31. март.

јоргос катругалос
Агиа Софија / Фото: Илустрација

„То није само велики хришћански храм, највећи вековима, него припада и човечанству. Организација УН за образовање, културу и науку (УНЕСКО) је признала храм као део светске културне баштине“, рекао је Катругалос.

Према његовим речима, довођење у питање статуса Свете Софије није само увреда за хришћане, него увреда међународне заједнице и међународног права.

Ердоган је јуче у телевизијском интервјуу на питање о музеју рекао да би Света Софија могла да буде „преименована у џамију“.

Византијска црква Свете Софије је саграђена 537. године, а у џамију је претворена 1453. године, за време Отоманског царства. Потом је 1935. претворена у музеј. Агиа Софија се налази на листи светске културне баштине Организације УН за образовање, културу и науку (УНЕСКО).

Грчка је раније у неколико наврата изразила негодовање најавама о промени статуса Свете Софије.

Агиа Софија

Агиа Софија или Света Софија (грч. Αγία Σοφία; тур. Ayasofya) је бивша православна патријаршијска црква, касније царска џамија, а сада музеј (тур. Ayasofya Müzesi) у Истанбулу у Турској. Од времена завршетка градње 537. па све до 1453. године, служила је као православна саборна црква и седиште Васељенског патријарха, изузев између 1204. и 1261. године, када је претворена у римокатоличку цркву за време Латинског царства. Грађевина је била џамија од 29. маја 1453. до 1931. Затим је секуларизована и отворена као музеј 1. фебруара 1935. године. Она је била највећа катедрала на свету скоро хиљаду година, све док није завршена Севиљска катедрала 1520. године.

Посебно позната по масивној куполи, сматра се оличењем визанзијске архитектуре, за коју се каже да је „променила историју архитектуре”. Остала је највећа хришћанска црква на свету, све до 1520. године када је изграђена Севиљска катедрала. Тренутна грађевина је првобитно конструисана као црква између 532. и 537. по наредби византијског цара Јустинијана I и била је трећа Црква Божје Премудрости. Претходне две су уништили побуњеници. Пројектовали су је Исидор Милетски и Антемије Тралски.

Агиа Софиа, мозаик

Садашња зграда је првобитно била изграђена као црква између 532. и 537. године по наређењу Византијског цара Јустинијана I и била трећа црква Божје Премудрости која је заузмала то место, при чему су претходне биле уништене у немирима током устанка Ника. Објекат су дизајнирали грчки геометри Исидор Милетски и Антемије из Трала.[5] Црква је била посвећена Божјој Премудрости, Логосу, другој личности Свете Тројице, односно Исусу Христу. Мада се понекад црква назива Светом Софијом (као да је именована по Софији мученици), реч sophia је заправо фонетско спеловање на латинском грчке речи за мудрост.

Њено пуно име у грчком је Ναός της Αγίας του Θεού Σοφίας, Naos tēs Hagias tou Theou Sophias, „храм Свете мудрости Божје”. Црква је садржала велику колекцију моштију и имала је, између осталог, сребрни иконостас висок 15 m. Она је била фокална тачка православне цркве скоро хиљаду година. Зграда је осведочила изопштење патријарха Михаила Керуларија, које је званично саопштено од стране Хумберта од Силва Кандиде, папског изасланика папе Лава IX 1054. године, што је чин који се обично сматра почетком великог раскола.

Године 1453, Константинопољ је освојило Османско царство под Мехмедом II Освајачем, који је наредио да се ова главна црква православног хришћанства претвори у џамију. Мада су током византијске управе неки делови града Константинопоља временом пали у лоше стање, катедрала је одржавана помоћу суме новца издвојене за ту сврху. Упркос тога, ова хришћанска катедрала оставила је снажан утисак на нове османске владаре, те је претворена у џамију. Звона, олтар, иконостас и друге реликвије су уништене, а мозаици који су приказивали Исуса, његову мајку Марију, хришћанске свеце и анђеле су исто тако били уништени или премалтерисани. Исламске одлике — као што су михраб (ниша на зиду која указује на правац Меке, за молитве), минбер (проповедаоница), и четири минарета — су додати.

Унутрашњост цркве Агиа Софиа

Остала је џамија до 1931. године, када је била затворена за јавност четири године. Поново је отворена 1935. године као музеј од стране Републике Турске. Агиа Софија је 2014. године била други најпосећенији музеј у Турској, који је привукао скоро 3,3 милиона посетилаца. Према подацима које је објавило турско Министарство културе и туризма, Агиа Софија је била најпосећенија туристичка атракција Турске 2015. године.

Бета / Wikipedia / Хронограф

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.