Предлог да НАТО лечи наше грађане оболеле од рака

0

Предложићемо Јенсу Столтенбергу мирно решење спора. Ако бисмо постигли договор да НАТО о свом трошку лечи грађане Србије оболеле од рака у најбољим болницима у Немачкој и најсавременијим лековима, онда бисмо одустали од тужби.

мирно решење спора
Топлана на Новом Београду / Фото: Дмитриј Крупов, ЕПА

Недавно смо се обратили канцеларији генералног секретара НАТО-а и он нам је за седам дана одговорио да ће нас примити у Бриселу око 15. априлa”, каже професор међународног кривичног права др Срето Ного, председник Удружења грађана „Осиромашени уранијум”.

Две хиљаде људи из Београда и укупно четири хиљаде из целе Србије обратило се овом удружењу са медицинском документацијом, после прошлогодишњег професоровог интервјуа за Политику.

Он је тада апеловао да се јаве оболели од рака из свих крајева земље, јер није само југ угрожен због дејства муниције с осиромашеним уранијумом, него и друге области где је становништво 1999. године било изложено канцерогеним материјама, услед бомбардовања хемијских постројења, трафостаница, фабрика…

Прошло је тачно 20 година од почетка агресије НАТО на СРЈ, а последице по здравље становништва и даље су несагледиве. „Балкански синдром”, како су га у Италији назвали лекари који су вештачили случајеве италијанских војника оболелих после учешћа у мисијама на Балкану, погодио је више десетина хиљада људи, а поједине малигне болести у Србији бележе нагли скок у 2006. години. Према процени нашег чувеног онколога, проф. др академика Слободана Чикарића, који је спровео истраживање, НАТО је директно одговоран за смрт 10.000 до 18.000 становника Србије од 2001. до 2010. године, и још за 15.000 до 30.000 новорегистрованих оболелих од малигних тумора.

– Нашем удружењу јавило се око 4.000 људи, али ако и њих 100 буде лечено и излечено о трошку НАТО-а – много смо урадили. Наши грађани нису у могућности да имају најбоље лекове. За поједине карциноме месечни износ новца који треба обезбедити за медикаменте је између 20.000 и 30.000 евра. Зато желимо да постигнемо договор да се што већи број наших људи лечи у савременим условима које имају државе чланице НАТО-а, а најбоље клинике за лечење малигних болести су у Немачкој – каже др Ного.

Неспорно је, наглашава, да Србија има правни основ да покрене судске спорове пред националним судовима држава чланица НАТО-а које су учествовале у бомбардовању, али би уместо великих судских трошкова било корисније да ове државе поднесу трошкове лечења.

Удружење грађана „Осиромашени уранијум” и даље прикупља документацију. Италијански судови и лекари доказали су узрочно-последичну везу између осиромашеног уранијума и настанка малигних болести. Професор Ного и нишки адвокат Срђан Алексић обишли су више земаља у којима су српску дијаспору упознали са овим проблемом и потражили помоћ адвоката у земљама чланицама НАТО-а, а припремају и међународну конференцију која ће бити одржана у Нишу.

Сада се најпре спремају за састанак са генералним секретаром НАТО-а у Бриселу.

– Желимо да објаснимо Столтенбергу да наше удружење нема везе са политиком и да ми немамо ништа против НАТО-а, него да је овде реч о чистом облигационом односу – обавези да се надокнади штета грађанима Србије. Онај ко је штету проузроковао, према свим правним правилима, треба и да је надокнади – наводи проф. др Срето Ного.

Проф. др Срето Ного / Фото: Youtube printscreen

Почетком априла отићи ће у Москву на састанак са Сергејем Лавровим, министром иностраних послова Русије, коме су се такође обратили за помоћ.

– Веровали смо да ће државни органи Србије стати иза ове наше акције и пружити нам одређене доказе, како би наше тужбе биле упечатљивије. Због тога смо се обратили министрима Ивици Дачићу и Расиму Љајићу, али и председнику Александру Вучићу, са жељом да и од њега добијемо подршку. Искрено говорећи, изненађен сам што није реаговао, али познајући председника као човека који води рачуна о интересима грађана, убеђен сам и верујем да су људи из његовог кабинета проценили да није тренутак да се председник Вучић састане са нама. Будући да га знам 20 година, верујем – када прочита ово у Политици, да ће до нашег сусрета врло брзо доћи – каже професор Срето Ного.

Питамо да ли удружење сарађује са државном Комисијом за истраживање последица НАТО бомбардовања, која је пре неколико дана објавила податке о порасту броја деце болесне од рака.

– Државна комисија би требало да истражује узроке оболевања код целе популације, а не само код деце. Осим тога, ми заступамо национални интерес, а сви чланови државне комисије су чланови само једне политичке странке, па нисам сигуран да ли заступају страначки или национални интерес. Нећемо зауставити наше активности зато што постоји државна комисија, јер нећемо и не можемо да чекамо да видимо резултате рада те комисије. Али, и даље очекујемо подршку државних органа у прикупљању доказа – каже др Ного.

Прва идеја Удружења грађана „Осиромашени уранијум” била је да прикупе документацију на основу које ће адвокати у земљама НАТО-а поднети тужбе за надокнаду материјалне и нематеријалне штете у свим случајевима где је могуће доказати да је бомбардовање узрок настанка малигне болести. Те одштете тражиће и за чланове породица оних који су од тих обољења преминули, али за оне који су живи било би значајније да им се обезбеди најсавременије лечење.

Муниција с осиромашеним уранијумом из Војног музеја

Грујичићева: Потребна је научна анализа о загађености

Начелница Клинике за неурохирургију Клиничког центра Србије Даница Грујичић изјавила је да бомбардовањем 1999. године није цела Србија загађена и да мора да се направи научна студија која ће доказати шта је у Србији загађено.

Она је за РТС рекла да се морају гледати локације које су бомбардоване, при чему је бомбардовано 70 одсто цивилних циљева, преноси Танјуг.

Указујући да не постоји породица у земљи која нема неког оболелог од малигних болести, она је додала да се одређене врсте тумора које су се јављале искључиво код људи од педесет или шездесет година сада јављају код деце.

Она је додала да постоје признати математички модели на основу којих може да се израчуна колико је било токсичних материја. „Каснимо, али нисмо закаснили”, закључила је Даница Грујичић.

Александра Петровић, Политика

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.