Карађорђеве шанчеве због немара „затрпао“ заборав

0

Сведоци похода у Рашкој области пре 210 година. Утврђења нису ни истражена, а кад су села остала без младости и руку, oвa места почела је да отима гора и тама заборава.

у рашкој области
Дрвеће крије утврђења и ровове на Златару

Нема планине у Старом Влаху без топонима Карађорђев шанац или Шанац. По висовима од Муртенице, Чемернице, Јавора и Мучња, преко Златара до Јадовника и Голије, земљана утврђења и народна предања сведоче о Карађорђевом походу у Стару Рашку 1809. године, када је вођа Првог српског устанка личним присуством у биткама наговестио намере Србије.

Шанчеви су према оновременој војној мисли и пракси грађени на погодном, војно-стратешком месту – за борбу, осматрање, страже, одбрану од упада, и удара у позадину. У утврђењима, које су градили и Срби и Турци, са унутрашње стране подизани су бедеми, често са местима за топове и џебану, а около копани дубоки ровови. А кад би се смириле буне и цртале границе, на поприштима битака сабирао се народ, у шанчевима или крај њих били сабори, долазили су ђаци на излете и часове историје. Кад су села остала без младости и руку, oвa места почела је да отима гора и тама заборава.

Најгоре је што у Старом Влаху шанчеви нису истражени, као што је то у књизи „Устанички шанчеви на Дрини“ урадио Ваљевац Милоје Николић, или Драгица Премовић из Музеја „Рас“ у раду „Материјална сведочанства Првог српског устанка на подручју Сјенице и Новог Пазара“.

Прве трагове о шанчевима устаника оставио је писар старовлашког војводе Максима Рашковића и касније берберин кнеза Милоша Обреновића – Нићифор Нинковић у мемоарима „Жизниописанија моја“. Пишући о путу из Тополе „са 30 бећара у Старовлашку“ у пролеће 1809. године, Нинковић помиње шанчеве на Косатици и код Нове Вароши, па поправку шанца на Јавору, градњу два шанца у селу Деретину, те битку на Кукутници и чување границе од Турака.

„Према ратном плану за наставак рата са Турцима, Карађорђе је одабрао најтежи и најважнији задатак међу четири оперативне групе. Кренуо је према Рашкој и Црној Гори, како би се прекинула веза између Босне и Цариграда и преко Пештерске висоравни и остварила веза са Црногорцима и Херцеговцима“ – пише мр Салих Селимовић, историчар из Сјенице.

у рашкој области
Хаџи Продан Глигоријевић

Карађорђе је 27. априла 1809. покренуо војску из Ужица и Пожеге, а са собом повео најспособније војводе – Милоша и Милана Обреновића, Арсенија Лому, Лазара Мутапа, Антонија Пљакића, Продана Глигоријевића, а кнез Максим Рашковић и кнез Богдан са Кушића су били на свом терену. По некима од њих шанчеви и данас носе имена. Вожд је, подсећа Селимовић, најпре ослободио Нову Варош, па уз тешке борбе и тврђаву у Сјеници, а део јединица избија на реку Лим.

Турци су грчевито бранили знатан стратешки правац. Вожд је, најпре 4. јуна, пред Сјеницом извојевао сјајну победу, а затим с војском, без одмора, похитао и, уз изненађење, у Сувом Долу, нанео Турцима тежак пораз.

Убрзо су се изјаловиле наде становништва Старог Влаха да ће се територијално припојити матици Србији и међе бити тамо „где је Карађорђев шиљбок стајао“ 1809. Међутим, „велики богаз“, односно цариградски друм, био је онај стратешки разлог, који је одлучио и условио, да граница остане на Јавору, а српска насеља на левој обали Увца у саставу Отоманског царства још цео век – до ослобођења 1912. године.

у рашкој области

Спречио пошумљавање

На Чемерници су два шанца: на Лисини и изнад села Пресеке, на два и по километра од Анатеме.

– Шанац изнад Пресеке, на висини од 1.378 метара, шумари су 1984. године хтели да пошуме али сам их спречио – казује први комшија Љубиша Аничић. – Редовно уклањам клеке, брезе и иве у шанцу велиичине 50 са 60 метара.

Драгољуб Гагричић, Новости

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.