Албанци у Пећи Србе терају да се изјасне као Бошњаци

0

На тренутак осећао сам се као Христос – разапет,  прокоментарисао је један познати београдски аналитичар вишесатну процедуру уласка у америчку војну базу Бондстил на Косову и Метохији.

бондстил
Фото: Мирослав Драгојевић

Прва страна војна база у Србији, изграђена код Урошевца, 40 километара југоисточно од Приштине на путу ка Скопљу, била је до уласка у овај камп, најинтригантнији део програма овонедељне посете групе београдских новинара Кфору – међународној мировној мисији на КиМ под вођством НАТО, која је са 55.000 војника 1999. после 20 година пала на 3.525. Новинари из више београдских редакција, у организацији Атлантског савета, обишли су три од шест војних база Кфора – мултинационалне борбене групе Исток – Бондстил и Запад – Бело Поље код Пећи, као и главну команду међународних војних снага – „Филмски град“ у Приштини.

бондстил
Фото: Мирослав Драгојевић

Ово није био први улазак београдских медија у добро чувани Бондстил, али свакако јесте најмасовнији у протекле две деценије. Стицајем политичких околности, уз муке са „мрежама“ српске телефоније и интернетом, новинари су истовремено пратили и догађаје у Београду где је Војни синдикат захтевао хапшење министра одбране Александра Вулина због угрожавања територијалног интегритета земље, а исти министар претио да ће против опозиције употребити војску.

Најдужа операција

Кфор је, како кажу у овој мисији, једна од најтежих и најдужих операција НАТО, која још траје. Две деценије присуства на КиМ, мисија ће обележити 12. јуна. Због „смиривања ситуације“ сада је „трећа линија безбедносног реаговања“, иза КПС и Еулекса. У саставу Кфора су војници из 29 држава, од којих су 20 чланице НАТО. Мешовит национални састав мисије у којој су и војници четири државе које нису признале самопроглашену косовску независност у Кфору доживљавају као доказ свог непристрасног деловања. Припадници ове мисије одлазе и у Авганистан и Ирак.

– Ми нисмо политичари, него војници. Не бавимо се политиком, нити дневним темама, но само њиховим могућим последицама по безбедност. Најважнији део наших активности су вежбе, да бисмо били спремни за интервенцију кад је то неопходно. Овде увек може доћи до инцидента, али тако је широм Европе. Важно је неутралисати их. Ми радимо у интересу народа. Имамо мандат и капацитет за све ситуације – рекао је командант Кфора генерал-мајор Лоренцо Д’Адарио у сусрету са београдским новинарима.

На питање како објашњава то што је под мандатом Кфора, чији је један од главних задатака био, према Резолуцији 1244 СБ УН, обезбеђивање услова за повратак прогнаних, са КиМ протерано 250 хиљада Срба који се за протеклих 20 година нису вратили, генерал Д’Адарио одговара да је посао међународне војне мисије да „обезбеди услове за процес на коме сада треба да раде локалне институције“. Он је негирао да КФОР обучава оружане снаге Косова и објаснио да НАЛТ – НАТО тим за саветовање и везу само „саветује“ Косовске безбедносне снаге (КБС) и то у оквиру њиховог старог мандата – заштите од елементарних непогода. Према генераловим речима, „став НАТО је да на КиМ нема проблема ни са здрављем људи“ због употребе забрањене муниције током агресије ове Алијансе на СРЈ, без обзира на тврдње оболелих италијанских војника, који су међу првима о томе још 2002. јавно проговорили.

Пријем у „Холивуду“

Главнокомандујући Кфора госте из Београда примио је у „Центру Холивуд“ у бази Филмски град, једној од највиших тачака у Приштини. То је „град у граду“, чије улице са уредним дрвеним баракама носе имена градских центара и земаља из којих војници долазе. Иако у Кфору сви инсистирају на мултинационалности и „уједињености у посвећености“, уз труд да се изборе са енглеским језиком, у централној трпезарији многи, пре свих Италијани, Турци и Грци најрадије, ипак, седе и једу са својим земљацима.

бондстил
Фото: Мирослав Драгојевић

Право из главне команде кренуло се у Бондстил, у коме је више времена потрошено на строгу процедуру за улазак, која важи за све, укључујући и припаднике Кфора и запослене у бази, него за сам обилазак кампа. Обезбеђење није у рукама војске, чак ни америчке, него приватне глобалне компаније за безбедност „Торес“ са седиштем у Вашингтону, међу чијим клијентима су многе владе, хуманитарне и организације које се боре за људска права, као и ЕУ и самопроглашена косовска држава. Строгост процедуре уласка у Бондстил многи сматрају оправдањем за „тешке паре“ које амерички порески обвезници дају за услуге ове компаније, пред чијим наоружаним службеницима „попуст“ немају ни високи војни чинови, иако је из ове базе, која носи име по америчком војнику из Вијетнамског рата Џејмсу Бондстилу (1947-1987), још пре 10 година повучено тешко наоружање.

Американци су, наводно, упркос ранијим најавама да се повлаче 2010, ипак, остали на захтев Владе Србије, мада се такође прича да би база требало да буде препуштена КБС, које су власти у Приштини недавно, упркос наводној препоруци НАТО, трансформисале у будућу војску Косова. У команди Кфора кажу да „судбина Бондстила и његових структурних промена зависи од НАТО који је надлежан и за базе код Вучитрна и Лепосавића (Нотинг хил). Мада је званично Бондстил „главна база америчке војске на Косову под командом Кфора“, већ 20 година спекулише се да је под директном управом Пентагона.

– Алоха – поздравио је командант Бондстила амерички пуковник Рој Макарег новинаре београдских редакција који су после два сата чекања и разних провера – од више претреса до узимања биометријских података уз урнебесне коментаре на рачун процедуре, добили пропуснице за улазак у базу. Камп је планиран за пет до седам хиљада војника и заузима две и по хиљаде хектара плодне косовске земље са потенцијалом да храни бар два велика села.

бондстил
Фото: Мирослав Драгојевић

Према речима пуковника Мекарега, који је дужности команданта Бондстила од децембра 2018, у бази је сада 800 војника из активног и резервног састава 29. Пешадијске бригаде са Хаваја, Прве ексадриле 89. Коњичког пука, 230. авио пука и 131 пољске болнице Америчке војске, а у њој су и припадници турске, пољске и румунске армије. Већина америчких трупа које су тренутно у Бондстилу основана је уочи и током Другог светског рата и деловала је широм света – од подељене Немачке после пада нацизма до Вијетнама, Филипина, Авганистана, Ирака и других делова Блиског Истока.

Иако страни медији указују да „Бондстил“ омогућава САД да контролишу воде Средоземног и Црног мора, путеве ка Блиском истоку, Северној Африци и Кавказу, као и трасе постојећих и будућих цевовода из региона Каспијског мора и Централне Азије, пуковник Макарег тврди да се деловање Мултинационалне борбене бригаде Исток заснива на мандату из Резолуције 1244 СБ УН и да је ограничено само на простор Косова.

Сарадња са ВС

– Не намеравамо да затворимо Бондстил – поручио је актуелни командант базе који се похвалио и сарадњом са Војском Србије као „озбиљном армијом“.

Бондстил је највећа америчка војна база изван САД изграђена после Вијетнамског рата, али то га у њој подсећа на тај део Азије. У кампу је више од 200 дрвених барака грађених по југоисточно-азијском моделу, пројектованом током рата у Вијетнаму. На изградњи логора 1999, у коју су биле укључене и америчке приватне компаније, било је ангажовано 1.700 инжињераца из Прве пешадијско-инжињеријске бригаде.

У бази су смештени објекти инфраструктуре за хеликоптерске, артиљеријске и тенковске јединице, системи за снабдевања електричном енергијом и водом, ТВ систем, биоскоп, тржни центар – цене су у доларима, спортски комплекс, библиотека, затворени базен, склоништа и болнички комплекс. Према незваничним проценама, укупна дужина путева на територији базе износи 25 километара. Унутар базе организован је аутобуски превоз, а аутобуси су налик онима са Кубе пре револуције. Комплекс је опасан земљаним и бетонским штитом дугим 14 км са бодљикавом жицом и 11 осматрачница.

Поједини војни аналитичар тврде да је Бондстил према величини у главној конкуренцији за највећи амерички камп у Европи заједно са ваздухопловном војном базом „Рамштајн“ у Немачкој. Данасу је незванично потврђено да Бондстил има и завор, али ни налик Гвантаму, како се спекулисало у неким медијима, који су тврдили да ова база „од самог отварања има задатак да спроводи тајне операције које не могу да контролишу УН, европске и евроатлантске организације“.

бондстил
Фото: Мирослав Драгојевић

„Црни јастреб“

Новинари београдских редакција обишли су прес центар, тржни центар, део базе око болнице, где им је детаљније показан хеликоптер типа „Црни јастреб“ из 2006. године. Овај модел вишенаменског војног транспортера и борбеног хеликоптера, који у Кфору кажу да користе на КиМ и у Македонији, развијен је седамдесетих година 20. века на искуствима из Вијетнама. Уживо подсећа на сцене из филма „Ловац на јелене“. Планирана посета јединици за разминиравање изостала је због предуге процедуре уласка у базу. Није било времена ни за кафу у кантини, па су домаћини новинарима поклонили пице за „мезе“ током повратка у Приштину, а „Хавајци“ су им поверили да им је посета „разбила монотонију“.

Следећег дана посета Мултинационалној борбеној групи Запад у Белом Пољу код Пећи, где су главни Италијани, била је сушта супротност мучном утиску из Бондстила. Камермани и фоторепортери од Приштине до Пећи летели су хеликоптером да би снимили и надлетели централно и северно КиМ, али због магле нису успели да слете у базу код Пећи, па су враћени у приштински „Филмски град“ из ког су, као и новинари тог јутра, пребачени аутобусом до Пећи.

За разлику од Косова, где су сви трагови порушених српских кућа, имања и црква уклоњени и замењени бесомучном градњом хотела, продавница намештаја и већином празних зграда различите намене, Албанци у Метохији чувају свој „ручни рад“. Спаљене, разрушене и опљачкане српске куће још стоје дуж метохијског дела магистралног пута Приштина – Пећ, као и рушевине цркве Свете Тројице у селу Петрич. Црква је саграђена 1992, а тотално је уништена у јуну 1999. убрзо по уласку Кфора. Прошлог маја у инциденту са КПС који су изазвали локални Албанци, спречавајући прогнане Србе из овог места да обиђу рушевине цркве и сеоско гробље, било је и повређених.

Италијанско село

– Извините што код нас процедура уласка није као у Бoндстилу – поздравили су госте припадници италијанског Кфора на улазу у базу „Вилађо Италија“ – „италијанско село“ код Белог Поља, некадашњег највећег српског села на КиМ које је више од деценије повратничко село у покушају. То је главна база италијанских трупа у саставу Кфора, али у њој су и турски, словеначки, пољски, швајцарски и молдавски војници. После Бондстила, са 600 војника „Вилађо Италија“ је друга по величини база Кфора на КиМ.

Командант је пуковник Ђанфранко ди Марко, који објашњава да је његова обавеза да брине о безбедности и слободи кретања у 15 општина од Истока до Драгаша. Он је задовољан сарадњом са општинским властима и представницима верских заједница, посебно са игуманима српским манастира у овом делу КиМ. Кфор је недавно пресудно помогао и у гашењу пожара код манастира Високи Дечани.

Иако је од увођења протектората УН 1999. најпрецизнији увид у број преосталих Срба на КиМ имао Кфор, у команди „Вилађа“ кажу да не знају колико има Срба у њиховој зони одговорности, али као највеће српске енклаве наводе Гораждевац, Брестовик, Осојане, Велику Хочу…

– Кфор обезбеђује стабилност, а повратак расељених је политички процес који зависи од помирења, а то долази изнутра – из срца свих. То није ствар међународне мисије, мада је стабилност на терену услов свих услова за помирење – сматра пуковник Ди Марко.

Турски пуковник Џегинс, који је на челу мониторинг тимова за везу и надзор у општинама, каже да је ситуација у овој зони мирна – последњих месеци једно је забележено више исписивања графита, док су у Штрпцу „против општинских власти заједно протестовали и Срби и Албанци због изградње мини хидроелектране“.

Пошто што су се уверили да кувари у „Вилађу“ спремају бољу пасту него у приштинском „Филмском граду“ београдски новинари су мимо програма посете, одведени у Гораждевац. Ово некад велико српско село у предграђу Пећи, познато по једној од најстрашнијих „црних хроника“ под протекторатом УН на КиМ – убиству српске деце на купању на реци Бистрици 13. августа 2003, чије убице још нису пронађене, иако су међународне власти тада обећале да ће „преврнути сваки камен“.

У Гораждевцу, према речима једног мештанина тренутно живи 650 становника, двоструко мање него пре увођења међународне управе на КиМ. Село има две поште – српску и косовску, дом културе, дом здравља, стоматолошку службу, две продавнице у центру и радио станицу.

– Ситуација је таква да не можемо рећи да смо сигурни, али је за нијансу нешто боља него пре. Страх после убиства деце никад није потпуно изашао из мештана, који су и револтирани, јер убице још нису пронађене. Осим тога сад су се појавиле и крађе српске имовине. Али, наши легално изабрани људи из Српске листе, који су у косовском систему, имају добру комуникацију са општином Пећи, тако да је ситуација за нијансу, ипак, боља него претходних година. Нема разлога за незадовољство јер држава Србија доста помаже – каже саговорник Данаса.

Он негира да су мештани Гораждевца незадовољни понашањем државних власти Србије, иако су Срби из овог места учествовали на протестима „Један од пет милиона“ у Грачаници и тражили да Београд обелодани шта се крије иза плана о разграничењу на КиМ.

У Гораждевцу Срби живе махом од пољопривреде – производе углавном за сопствене потребе, јер немају где да продају робу, евентуално ако оду до северног дела Косовске Митровице. Живе од минималца, социјалне помоћи, најбоље пролазе запослени у школству, здравству и администрацији, а неки од мештана указују и велико социјално раслојавање и злоупотребе, јер једни примају двоструке плате, док је другима угрожена основна егзистенција.

Иако поручник Никола Маури, командант Кфоровог тима за везу и надгледање, одговоран за општину Пећ, тврди да се Срби из Гораждевца, као и они из Бресја и Белог Поља потпуно безбедно крећу по оближњој Пећи, Гораждевчанима смета што их Албанци у граду терају да причају „бошњачки“ и траже да се изјашњавају као Бошњаци. Неки кажу да се прикривају и једва чекају да изађу из града, док другима отворено признају да им није право што „испада да је бошњачки старији од српског језика“.

Екипа

У посети Кфору били су новинари ФоНета, РТС-а, Политике, Блица, Данаса, Телеграфа, телевизија Прва, Н1, Хепи, као и домаћи аналитичари. Њихов домаћин био је портпарол Кфора пуковник Вићенцо Грасо, који је објаснио да је концепт рада Кфора „поглед у будућност, а не враћање у прошлост“. Званичници Кфора кажу да су им поједини написи београдских медија попут вишемесечне најаве „Олује“ на северу КиМ били смешни, али да су истовремено били свесни да то реално забрињава људе. Они су указали на неопходност одговорног извештавања о ситуацију на Косову и отвореност Кфора да сарађује са медијима у Београду.

Дечанско плаво

Високи Дечани, као једини преостали манастир СПЦ који од 1999. до данас чува Кфор, такође је био део програма посете. Обезбеђење задужбине светог краља Стефана Дечанског знатно је мање него претходних година. Сведено је на контролни пункт испред ограде на новом спољњем манастирском зиду. Овај српски манастир из прве половине 14. века и са Унескове Листе светске културне баштине чува Мултинационална борбена група Запад и на пункту се смењују италијански, аустријски, словеначки и молдавски војници, а ту су и припадници Кфора задужени за везу и надзор у општинама Дечани и Јуник. Игуман Високих Дечана архимандрит Сава (Јањић) није био у манастиру током новинарске посете. За пријем гостују био је задужен младић Добросав, водич о кроз манастирски комплекс и цркву Вазнесења Господњег коју више од седам векова чува њен ктитор – мошти Светог краља никада нису напустиле ову светињу, која је једини српски манастир који током своје дуге историје никада није запустео. Грандиозни дечански живопис има више од хиљаду композиција, познатој је по „дечанско плавој“ боји, која се као и њена посестрима византијска плава добијала од силикатног минерала лапис лазулија, чији је цена у средњем веку била равна цени злата. Ту је и мермерни трон у који краљ Стефан Дечански никад није сео, али зато јесте његов син и други ктитор овог манастира цар Душан. Последњи српски владар, према Добросављевим речима, који је седео на дечанском трину био је 1924. краљ Александар Карађорђевић. У манастиру сада живи 25 монаха. Пуковник Ди Марко избегао је одговор на питање да ли ће Кфор трајно чувати Високе Дечане.

Будисавци и отац Стефан

Средњовековни манастир Будисавци, задужбина Јелене Дечанске, сестре краља Стефана Дечанског, сада метох Пећке патријаршије под јурисдикцијом поглавара СПЦ, од 2010. чува КПС. Манастир се налази недалеко од Клине, у потпуном албанском окружењу, а заједно са новинарима из Београда посетили су га и припадници Кфора. У овом манастиру до 1999. Богу је служио јеромонах Стефан (Пурић), ког је средином јула 1999. отела ОВК и његово тело до сада није пронађено.

Србима забрањен разговор

У Гораждевцу више нема сталног контролног пункта, саобраћај иде неометано кроз село, али идеја Кфора да мештани поразговарају са новинарима није се допала српским општинским властима из косовског система локалне самоуправе зато што нису на време обавештени о посети. Расправа представника гораждевачке Српске листе у коју се укључио и сеоски КПС са Кфором завршила се неформалном забраном мештанима да разговарају са новинарима. На срећу на то се нису баш сви обазирали.

– Уместо да вас дочекамо, ви сте ипак наши новинари, испало је како не треба – каже за Данас један од Гораждевчана близак општинским властима, који је желео да остане анонима јер је „у короти“ – жалости.

Сагласност

Иако је сам Кфор предложио хеликоптер као превоз од Приштине до Пећи, сви новинари и сниматељи који су желели да виде КиМ „одозгоре“ морали су пре поласка из Београда да потпишу изјаву којом на себе преузимају све ризике, последице и одговорност за овакав начина транспорта – од губитака, оштећења, личних повреда до болести и смрти. Из Приштине је био стигао званични образац о „споразуму“ између гостију и домаћина.

Јелена Тасић, Данас

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.