Александар Дугин: О ИЗДАЈИ (Велика Среда) – Дани Страсне Седмице не говоре о прошлости, него о ВЕЧНОСТИ

0

Велика Среда је баш онај моменат кад треба да доносимо најважније одлуке: верност или издаја?

велика среда
„Јудин пољубац”, Жак Жозеф Тисо

Данас је Велика Среда. Страшни Дан. Од свих злочина, грехова и гнусних дела која је човечанство починило на Велику Среду сећамо се најгнуснијег и најстрашнијег. То је Јуде Искариота издаја Господа нашег Исуса Христа.

Велики Дани Страсне Седмице говоре нам, не о прошлости, него о вечном, о ономе што је било, јесте и биће. Симбол вечне издаје је Јуда, чијег се чудовишног чина сећамо на Велику Среду.

Јудино издајство је збир свих издаја, а његова личност – уопштена личност сваког издајника. Готово да је заједничка именица: Јуда једнако је издајник.

Јуда издаје не само учитеља и друга. Не само онога у кога је он поверовао и за којим је кренуо, он издаје Бога, Творца, онога ко му је дао све – живот, тело, душу, веру, ум, срце, способност да воли и мрзи.

Како се ту не сетити Сатане, највећег међу анђелима, који се, пошто је био прво биће и налазио се од свега ближе Богу, због своје гордости сурвао у бездан.

Пад Луцифера и Јудина издаја у суштини су једно исто – страшни догађај Велике Среде. Иначе, баш због тога ми хришћани током читаве године поштујемо пост у среду сваке недеље. Онај који то не чини солидарише се са Јудом и као он – издаје самог Христа.

велика среда
Александар Дугин

Према Јудиној издаји не сме се односити сувише лакомислено: кажу, тај лош човек поступао је неправилно, а ја на његовом месту не бих тако учинио. А како? Јесте ли у то сигурни? Откуд таква сигурност?

Колико пута ми у животу чинимо издају – велику и малу? И колико пута смо ми у последњем ХХ веку издали оно у шта смо веровали?

Године 1917. ми, Руси, издали смо Цара и Цркву. Бољшевици су чак планирали да поставе споменик Јуди. Али, нису се на томе зауставили и 1991. поново су издали – овај пут социјализам и социјалну праведност. Или је то урадио неко други? А нисмо ми сами? Нису ли наши преци?

Јуда – то је озбиљно. Ако га избегнемо и у журби повичемо: то није о нама, ми никога не издајемо – то неће помоћи. Издавали смо, издајемо и још ћемо издавати. Авај. Човек је створен као слободан, а не као роб. Зато он може да каже Богу, духу, другом човеку – да, а може и не.

Може да буде веран, а може и да изда. Слобода је тешко бреме. Нема ништа теже од моралног избора. Зато се не треба зарећи: човеку је својствено да издаје. Човеку је својствено да пада, човеку је својствено да чини преступе.

А Христа није само Јуда издавао. Три пута се од њега одрицао и сам апостол Петар. Јасно је да се он бојао. Али ипак… И у чему се апостол Петар разликује од Јуде? То што се Јуда обесио, а Петар покајао.

И Павле-Савле прогонио је Христа и његове ученике, мучио их. Ипак, и Петар и Павле су се покајали… и постали главни првоапостоли.

Стога је све у покајању. И за ’17. и за ’91. Док се не покајемо, ми смо Јуде. Значи, ми ћемо издавати изнова и изнова. Велика Среда је баш онај моменат кад треба да доносимо најважније одлуке: верност или издаја?

велика среда
Јудин пољубац, мозаик

Довиђења. Ово је била Дугинова директива о Великој Среди и метафизици издаје. Није важно када и са које тачке ћемо се окренути Христу. Важно је да се то деси. А покајање је важније од врлине.

Превела Ксенија Трајковић

Факти

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.