После Голупца, дошла је и она на ред: Рамска тврђава отвара капије у јуну

0

На 20 километара од недавно отвореног Голубачког града и 30 километара од археолошког парка Виминацијум, на рубу села Рам, на стени изнад Дунава, налази се Рамска тврђава, коју је 1483. године подигао султан Бајазит Други, а која би после двогодишње обнове, почетком јуна требало да буде званично отворена за туристе.

рамска тврђава
Фото: Филип Краничанић, Танјуг

Турска Агенција за међународни развој и сарадњу (ТИКА) уложила је преко 1,5 милиона евра у обнову девастиране Рамске тврђаве, која је била обрасла густим растињем и затрпана земљом и шутом, а обнови су претходила обимна припрема и археолошка истраживања.

Хиљаде кубних метара земље је изнето из тврђаве, обновљени су бедеми и куле, урађена спољна расвета, а тренутно се раде приступне стазе унутра и споља и унутрашња декоративна расвета.

Координатор турских компанија које спроводе рестаурацију, Илија Јацановић, каже да је урађена 21 анализа оригиналног малтера како би се користио идентичан оном који је коришћен приликом зидања.

„Нашли смо идентичан камен, односно рудник камена из кога смо доносили камен за садашњу рестаурацију. Нисмо користили цемент, гвожђе, него дрвене греде, сличне онима које су се и тада користиле, тако да је Рамска тврђава иако нова, сачувала аутентичност, а археолози су се трудили да нам помогну да њена изградња буде иста као пре 500 година”, објашњава Јацановић за Танјуг.

Он је подсећа на приче у којима је забележено да је султан Бајазит Други када је дошао на ово подручје, толико био одушевљен да је ту спустио свој ћилим, помолио се Богу и рекао: „Овде ми подигните тврђаву”.

Пре њега у Раму су били Римљани који су ту подигли маузолеј, објекат кружног облика, 13 метара у пречнику и три метра дебљине бедема, што говори о његовој важности, а на римској табли на стени испод тврђаве пише: „Јупитеру, највећем и најмоћнијем, барјактар Седме Клаудијеве легије Гај Лициније Руфин подиже ту таблу”.

Турци нису срушили маузолеј, него су око њега подигли своју тврђаву која је била изузетно значајна за њихове освајачке претензије ка Аустрији, а откриће огромног броја скупоцених предмета сведочи да ту није била само војска.

рамска тврђава

„Пронађен је и кинески порцелан из 16. века и огроман број камених ђулади, па се поставило питање шта ће камена ђулад у тврђави која је коришћена за одбрану ватреним оружјем, односно за 36 топова. Накнадним анализама је утврђено да су то заправо тегови за мерење различитих материјала. Надамо се да ћемо, када тврђава буде отворена, на изложби приказати све што смо овде пронашли”, рекао је Јацановић.

Постоје антички записи да су се баш код Рама сусрели Александар Македонски и Келти.

Иако не пише да је то био Рам, на основу описа обале, археолози су дошли до закључка да би требало да то буде то место, а као подршка тој тези јесте и келтско утврђење Опидум на пар километара од Рама и келтско светилиште.

„Овде су се смењивале многе цивилизације и оне су у Раму виделе важно верско место. Као доказ за све то, говори данашњи назив села. Ако погледамо старе мапе, видећемо да се ово место зове Храм, али због тенденције српског језика да губи слово Х, постало је Рам, а због великог броја ратова заборавило се где се тај храм налазио, коме је био посвећен. Археолошка ископавања су потврдила да су се ти храмови налазили свуда у околини и да су били посвећени свим боговима кроз све векове”, истакао је Јацановић.

Дунав је код Рама широк пет километара, али је и најмирнији пошто га пресецају четири реке – Караш, Нера, Морава и Млава, због чега је ту најпогоднији за прелазак.

На Трајановом стубу у Риму је, према речима заменика председника општине Велико градиште Слађана Марковића, описан први прелазак римских легија преко понтонског моста код Рама, а постоје докази да је Карађорђе код Рама прешао у Србију због манастира који је Свети Сава зидао у 13. веку и преко кога је вршена сва комуникација.

„Вук Караџић је ту био цариник, а прота Матеја Ненадовић је овде кренуо са својом дипломатском мисијом и ми желимо све то да обележимо, да туристи виде значај Рама кроз векове”, истакао је Марковић.

Рамска тврђава има пет кула, димензија 25 пута 35 метара, а прављене су тако да у њима борави војска.

Сваки спрат је имао своје ложиште од кога је ишао одвојен оџак, а одређене куле су имале и тоалете и није било могуће прећи из једне куле у другу.

Јацановић каже да су потребна озбиљна финансијска средства да се бедеми и куле прилагоде за приступ туристима па ће за почетак један бедем оспособити за то, а онда ће у наредним годинама „освајати кулу по кулу, туристички”.

У непосредној близини Рамске тврђаве налази се један од најочуванијих караван-сараја на Балкану, где су биле 24 занатске радње и 24 јединице за преноћиште, а унутар њега је 1839. подигнута православна црква и та симбиоза је учинила да се то место сачува.

Марковић каже да планирају да обнове и караван-сарај и да откупе парцелу у подножју тврђаве на којој се налазио хамам.

„На релативно малом простору имамо три објекта који се ретко могу видети један поред другог, што говори о значају Рамске тврђаве”, нагласио је Марковић.

рамска тврђава

Поред 1,5 милиона евра које је Турска уложила у обнову тврђаве, Министарство трговине, туризма и телекомуникација издвојило је 20 милиона динара да се у подножју тврђаве изради пристаниште за крузере, а увелико се ради и пут у дужини од 15 километара који ће омогућити туристима да брзо дођу до Рама.

Марковић наглашава да од тренутка када је тврђава осветљена 2013. примећен је повећан број посетилаца и тај број је вишеструко увећан током њене обнове (2017. и 2018).

То је, наглашава, врло значајно за Рам, који са 60 домаћинстава, спада међу најмања села у општини Велико Градиште, и коме ће Рамска тврђава сигурно бити генератор развоја туризма и читаве општине.

Политика

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.