Висковић: Србија никада неће признати да је признала Косово

0

Признање Косова је „оно што се очекује на крају“, али то „није реално“, с обзиром на расположење јавног мњења, изјавио је професор ФПН и некадашњи амбасадор у Берлину Иво Висковић и упозорио „да је лоше ако то не урадимо, јер ће се тај конфликт и даље наставити са огромном ценом коју плаћамо“.

иво висковић
Иво Висковић / Фото: Огњен Стевановић, Фонет

Он је рекао да је бриселски процес још у „фази дијалога, што значи да је на почетку и да није стигао до преговора“.

Према процени Висковића, најава састанка у Паризу, у ужем формату, значи да постоји намера „да се превазиђе застој и уђе у коначну фазу преговора“.

Позвао се, при томе, и на детаљ из закључака копредседавајућих самита у Берлину, у којем стоји да су се сви сложили да споразум између Србије и Косова буде коначни споразум, „што значи и питање признања“.

Како је подсетио, до сада се „играло на варијанте споразума две Немачке који није значио формално признање, него фактичко, у коме две земље једна другој не сметају и не раде једна против друге“.

То би Србији више одговарало, него коначно решење, нагласио је Висковић и проценио да Србија никада неће признати да је признала Косово.

„Није реално да Србија призна Косово, јер је јавно мњење против тога“, прецизирао је он, али је указао да је лоше „ако то не схватимо и не урадимо“, пошто ће се „вероватно конфликт настављати са огромном ценом коју плаћамо“.

„Слушајући Вулина, када је рекао да је разграничење потребно и да што пре све треба решити“, Висковић је помислио „зар ти је толико година требало да схватиш да треба решити проблем“.

Уколико до решења не дође, он предвиђа да ћемо трпети на безбедносном и економском плану, имајући у виду и мере „њихове одмазде“, које коштају Србију 500 милиона евра.

Одуговлачење решења „додатни је губитак времена и енергије“, али се Висковић плаши да рационални аргументи, када је реч о Косову, нису битни, већ да превладавају емоције.

Како је оценио, људи из чисто емотивних разлога избегавају да се рационално суоче са тим проблемом, па „онда ни Вучићу, ни било коме другом, није могуће да иде против тврдих ставова“.

„За тако нешто, потребна је политичка жртва и одлука да се уради нешто исправно и плати политичка цена, а за то ни Вучић, ни било ко други, није спреман у овом тренутку“, предочио је Висковић.

„На албанској страни ситуација још гора“

На „албанској страни је, у том погледу, ситуација можда и гора“, протумачио је он и нагласио да се „државници разликују од политичара управо по томе што су спремни да сносе све последице својих потеза“.

Висковић сматра да се „овде спољна политика користи за домаћу употребу што је лоше, јер ствара неповерење партнера“.

Он је сагласан са оценама да Дачић и Вулин, приликом обраћања суседима, „изговарају оно што представници власти не смеју да кажу Ангели Меркел“.

Према објашњењу Висковића, „то није добро, јер партнери на Западу онда не знају да ли је став оно што сте им рекли на конференцији, или је став оно што чују када од њих одете“.

Зато мисли да „изјаве људи који нису директно надлежни за област спољне политике, као што је министар Вулин, праве штету“.

Како је указао, „један број страних представника и дипломата отворено пита да ли се ради о намештеној игри или је стање заиста такво да председник има један став, а да су његови најближи сарадници много оштрији од њега“.

Већина дипломата, према уверењу Висковића, сматра да је реч о једној врсти „политичке игре доброг и лошег полицајца, како би се показало да је председник мирољубивији, конструктивнији и реалистичнији“.

Унији не одговара потпуна америчка контрола Балкана

Осврћући се на на самит у Берлину, он је оценио да су Немачка и Француска ставиле Европској унији (ЕУ) до знања да су незадовољне начином на који је до сада вођен процес између Београда и Приштине, „који је остао у фази дијалога и није стигао до фазе преговора“.

„Брисел и Могерини немају инструменте и моћ да натерају стране на уступке и компромис“, рекао је Висковић и додао да је то последица „очигледне несагласности у ЕУ“.

Меркел и Макрон искористили су самит у Берлину као увертиру, дајући шансу лидерима региона да кажу шта мисле, каже Висковић

Према његовим речима, то је спутавало и Могеринијеву, па се није усуђивала на даље кораке, „него се трудила да буде неутрална, што није испало добро“.

Висковић у организовању берлинског састанка види и жељу Француске „да се врати на Балкан и поврати утицај, док Немачка тај утицај већ има“.

Он, међутим, мисли да су Меркел и Макрон сувише искусни да би покушавали да истисну утицај САД са Балкана, али напомиње да „ЕУ свакако не одговара потпуна контрола САД“.

Као решење, модел разграничења је прошлост, рекао је Висковић, што се догодило због става Немачке, која се томе противи, не само у случају Србије и Косова, но у свим случајевима на Балкану, „због домино ефекта који овде следи лоше примере“.

Немачку брине да би ланчана ракција могла да изазове хаос, а њој је велики интерес да на Балкану влада стабилност, рекао је он, али је признао и да не може да каже „шта је та идеја уопште значила, јер није никада прецизно дефинисана, па се не зна да ли је реч о корекцији граница или размени територија“.

Тврде ставове Приштине на самиту у Берлину о признању Косова, директном укључивању САД у процес и припајању Прешевске долине, Висковић је упоредио са „политиком Италије између два светска рата“.

Свесно подизање сопствених циљева у политици и преговорима, мимо реалности, назвао је „италијанским методом“, који на крају резултује највећим могућим добитком, док се одступање од максималистичких циљева „тумачи као добронамерност“.

Велики играчи, веће компликације

Како је прогнозирао, „директно укључивање САД у преговоре, значило би и директно укључивање Русије“.

Зато Висковић није убеђен да би „међународна конференција била најбоље решење, јер би значила да би велики играчи, са сопственим интересима и односима, могли додатно да закомпликују ситуацију, што би отежало решење“.

Висковић није сагласан са оценама да је „стабилност једина политика“ ЕУ, нити да Макронов став „стабилност пре проширења“ значи да њима нису важни демократија, институције, владавина права и слобода медија.

„Суштина је да они желе односе на какве су навикли унутар ЕУ“, образлаже Висковић.

Он сматра да, „у том погледу, ми сносимо велики део одговорности јер на унутрашњем плану нисмо решили питање правосуђа, медија, људских права и демократије, нити су решени проблеми у региону и стално се вртимо у истом месту“.

Према ставу Висковића, проширење ЕУ није ад акта, али се „процес не може завршити преко ноћи“, нити може да се заврши тако што ми „чланство схватамо као награду, а да истовремено не испунимо услове“.

„Битно је да ми без ЕУ имамо проблеме и на економском и на друштвеном и на међународном плану“, упозорио је Висковић, који је, упитан да ли у стабилност воде увреде грађана албанске националности, одговорио „да би било некоректно да каже да је то радио Вучић“.

Како је напоменуо, многе, међутим, ствари зависе од тога ко је на власти, да ли су то прогресивне или конзервазивне снаге, које на „јефтин начин задовољавају сопствено јавно мњење и гласаче, па се то преноси и на међудржавни ниво“.

„Наши су лидери у великом степену такви да постоји једна врста неодговорности у давању изјава, упркос томе што су некада и испровоцирани“, приметио је Висковић.

Та сувише лака реакција на провокације или на оно што осећају као провокацију, како је оценио, говори ипак да „не постоји њихова увереност у пут којим идемо, него то схватају као нужност“.

Упитан о очекивањима од јулског састанка у Паризу лидера Немачке и Француске са представницима Србије и Косова, он је одговорио да је „индикативан формат у ужем саставу“.

Како је рекао, то указује да су Меркелова и Макрон искористили берлински самит као увертиру, дајући шансу лидерима региона да кажу шта мисле.

Проблем Косова није билатерално питање, него се тиче целине Балкана и сада се иде директно на оне који одлучују, у покушају да се превазиђе фаза застоја и крене у озбиљну припрему коначних преговора, закључио је Висковић.

Фонет

 

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.