ЧУДО НА ОСТРОГУ? На путу ка манастиру вернике је „заледио“ невероватан призор (ВИДЕО)

2

Вековима уназад у близини манастира Острог дешавале су се чудне и мистериозне ствари које верници приписују чудотворцу Светом Василију Острошком.

у близини манастира острог
Фото: Youtube printscreen

Верници који су се из Македоније упутили ка манастиру били су у шоку када су на путу ка Острогу видели необичну светлост за коју верују да је дух Светог Василија.

Они су у опису снимка написали да се необична светлост види само у видео-снимку и кроз камеру мобилног телефона.

Македонац је на свом путу до Острога забележио ову мистериозну светлост која се креће и прати аутомобил у стопу.

Верници су били сигурни да та мистериозна светлост представља дух Светог Василија Острошког која их чува на путу.

Његова безбројна чуда препричавају се широм света, а људи са свих страна долазе му под Острог по утеху, спас и исцелење

Из стене поред које се упокојио, касније је израсла винова лоза, иако у стени нема земље

Српска православна црква и верници славе данас Светог Василија Острошког – великог чудотворца, чије се мошти чувају у манастиру Острог, у Црној Гори.

Православни верници овог светитеља поштују и светкују у свим српским земљама, а његова безбројна чуда препричавају се широм света. Српска православна црква слави светог Василија Острошког сваке године 12. маја (29. априла, по јулијанском календару).

У манастир Острог долазе људи и других вероисповести међу којима има и муслимана који пред моштима Василија Острошког траже спас и исцелење од тешких болести и мука које су их задесиле.

Свети Василије Острошки (Јовановић) рођен је у селу Мркоњићи, Попово Поље у Херцеговини, у данашњој Републици Српској. Одатле је отишао у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице где се замонашио и започео живот подвижника.

Као епископ захумско-херцеговачки и скендеријски живео је у манастиру Тврдошу, служећи православној вери и чувајући своје вернике од турских свирепости.

Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог, где је наставио подвижнички живот и где се упокојио 1671. године у својој келији.

Из стене поред које се упокојио, касније је израсла винова лоза, иако у стени нема земље.

Живот Светог Василија био је у Богу и саздан по Христу. Када се Василије упокојио његова келија била је обасјана светлошћу. Тада је народ почео да долази на његов гроб и моли се.

Према предању, седам година после смрти Светог Василија, тадашњем игуману манастира у Жупи код Никшића јављао се често у сну.

Једне ноћи рекао му је да дође у Острог и отвори његов гроб. Тако је и урадио, а тело Светог Василија нашли су очувано и мирисало је на босиљак.

Био је сматран за светитеља и још током живота, а како је време одмицало после његове смрти све више верника долазило је по утеху и спас. Сада на Острог долазе и људи других вероисповести из разних крајева света.

Манастир је добио име по брду које се уздиже изнад њега и подељен је на Горњи и Доњи Острог, где верници долазе на поклонење светитељу, посебно на пазник Духова, 50 дана по Васкрсењу.

Овај манастир само током лета обиђе око 300.000 верника што га сврстава у највеће православно светилиште на подручју целе Европе.

у близини манастира острог
Фото: Милош Мишков, Бета

У Горњем манастиру налазе се две црквице. Горња је посвећена Часном крсту, а друга (доња) Ваведењу Пресвете Богородице. Горњу је подигао 1605. године јеромонах Исаија из села Попа крај Никшића, с благословом митрополита Василија, а живописана је 1667. године. За доњу се не зна тачно када је саграђена. По једној верзији народног предања, подигли су је испосници који су ту живели пре Светог Василија.

По другој верзији, коју је још Вук Караџић забележио по речима острошког архимандрита Никодима Раичевића, цркву је саградио митрополит Василије.

И ова је црквица живописана, вероватно кад и горња (1667. године). У њој почивају мошти Светог Василија.

Место на коме се налази Доњи манастир раније се звало Косјерадићи или Госерадићи. Кад је митрополит Василије купио ово и нешто од околног земљишта, он је у близини те цркве подигао амбар и кућу за млађе, те од свега тога касније постаде манастир – Доњи манастир Острог.

У фебруару 1942. године, за време бомбардовања манастира Острог, једна граната из брдског топа немачког ударила је у камени зид изнад Горњег манастира, разбила врата на црквици Часног крста, али није експлодирала.

у манастиру острог
Фото: Милош Мишков, Бета

Граната се од пада разбила на два дела. Стручним испитивањем касније је утврђено да је граната била сасвим исправна. Очигледно је да Светитељ то није допустио. Ова граната се и данас чува у Горњем манастиру.

Поштовање нашег народа према овом Божјем угоднику огледа се и у подизању у његову част многобројних храмова. Посебно је леп храм подигнут светитељу у његовом граду Оногошту – Никшићу.

Године 1935. отворена је у Београду болница названа по Светом Василију Острошком, а у Цркви Светог цара Константина и Јелене на Вождовцу чува се и данас његов свети омофор.

у манастиру острог
Фото: Youtube printscreen

Курир / Wikipedia / Мондо

2 Коментари

  1. Sveti Vasilije jeste veliki cudotvorac i ugodnik Boziji ali ovo je cista glupost! Ovo je refleksija nekog svetla u staklu na vozackim vratima, pretpostavljam da je najpre od blica telefona, jer mali milion ljudi pali blic i u toku dana.

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.