Језиво: Срби би од 2024. могли да УГРАЂУЈУ ЧИПОВЕ ИСПОД КОЖЕ, а ево шта све доноси овај НОВИ ТРЕНД из Шведске

0

Иако је Србија традиционално друштво које је тешко прихватило и чиповане личне карте, чипови у рукама наших грађана по узору на Швеђане, начин је живота који се у Србији може очекивати за мање од пет година, сматрају саговорници „Блиц Бизниса“, пише у данашњем броју овог листа.

чипови
Фото: Илустрација

Вест да најмање 4.000 Швеђана у својим рукама има микрочипове које користе уместо кључева или картица за плаћање покренула је питања за шта се све могу користити чипови, али и када ће њихово коришћење постати нормална појава у Србији и у остатку света, мада чипове у рукама поред Швеђана имају и становници Кине и Белгије.

Истраживање показује да у Србији за уградњу чипа у људски организам не постоји много технолошких препрека и да ће људи почети да их уграђују чак и за мање од пет година. Наши саговорници су сагласни да је технологија таквих чипова релативно једноставна и да се налази у скоро свакој пословној картици за идентификацију, које Срби већ одавно користе. Проблем могу бити законске процедуре и одобрења, али то је сада друга прича.

Технолошки стручњаци из наше земље објашњавају да ако постоји препрека, онда је она у безбедности података и етичким питањима, јер та технологија није превише напредна и нешто је што се у Србији може применити.

Чипови су величине новчића и налазе се у стакленој капсули, тако направљени да их тело не одбацује. За сада, ова технологија садржи малу количину података, али како се буде радило на усавршавању, план је да се чип користи вишенаменски.

Микрочипови се уграђују под кожу руку, а како стручњаци кажу, бол траје 24 сата. Њихова сврха је да корисницима олакшају обављање дневних обавеза, од уласка у зграду до доласка у канцеларије, само уз један покрет руком преко дигиталног читача.

На питање да ли су грађани Србије спремни да уграђују чипове у свој организам социолог Драгана Димић објашњава да је Србија традиционално друштво које се тешко прилагођава чак и коришћењу чипованих личних карти. Стога би, како каже, у почетку врло мали број људи прихватио уградњу чипа у руке, али без обзира на то, она сматра да таква врста чиповања у неком тренутку неће моћи да се избегне па ће и грађани морати да се навикну и прихвате их.

Димић каже да ће грађани Србије теже прихватити чипове из страха да ће на тај начин бити праћени и да ће их неко стално надзирати, а да ће највероватније најпре људи који имају неке везе са иностранством донети тај модел као нешто нормално што се користи у другим земљама.

чипови
Фото: Илустрација

„Све пословне трансакције су везане за чиповане личне карте тако да смо практично присиљени да их користимо. Исто тако ће бити и са чиповањем људи. Једног дана то неће моћи да се избегне јер ће нам вероватно требати због неких других ствари“, каже Димић.

Према њеним речима, чипови неће бити лоши за људе који су стари, који су тешко покретни, дементни или се не сналазе са коришћењем новца у кешу, јер ће им на тај начин многе активности бити знатно олакшане.

Да је уградња чипова у руке Срба врло изводљива, не много скупа и да ће се десити у кратком временском периоду тврди економиста Љубодраг Савић и истиче да би то олакшало живот људи.

„Замислите ситуацију у којој не морате да откуцавате карте него само пролазите поред свих апарата. Верујем да би електронском банкарству то било од невероватно велике користи. То је реалност која врло брзо може да буде у Србији али мислим да огромна већина људи није спремна за то. У техничком смислу не треба дуг временски период, много краћи од пет година“, истиче.

Објашњава да те технологије нису скупе, да се једноставно користе и да у Србији у технолошком смислу не постоји велико ограничење за чиповање.

чипови
Чиповање људи / Фото: Илустрација

„Србија се релативно лако може прилагодити у техничком смислу, али постоји то друго питање доношења закона и спремности грађана и предузећа на коришћење тих технологија“, закључује Савић.

Т.К, Блиц

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.