Србија уводи сурогат-мајкe: „Услуга“ РАЂАЊА ДЕТЕТА ЗА НОВАЦ

0

Будући грађански законик дозволиће да жена која носи и рађа дете може са „правним родитељима” да се договори о награди од 8.000 до 15.000 евра.

сурогат-мајке
Фото: Себастијан Татару, ЕПА

Будући грађански законик ипак ће дозволити сурогат-материнство, и то уз умерену награду, а жена која носи и роди дете за неког другог зваће се у законику „родиља”, сазнаје Политика. Родиља ће имати право на накнаду трошкова током трудноће и порођаја, као и право на награду, али ће та награда бити умерена – од 8.000 до 15.000 евра, кажу у комисији за израду преднацрта ГЗ-а.

Жене из Србије тако неће више морати да иду у Украјину, где се са сурогат-мајкама склапају уговори на 30.000 до 40.000 евра, или у Америку, где је цена овакве „услуге” чак 100.000 долара, рекао је за Политику проф. др Миодраг Орлић, в. д. председника комисије за израду преднацрта.

Материнство је до сада увек било неспорно, јер се и у животу и у праву сматра да је мајка детета она жена која га је родила. Међутим, сада ће постојати правни и биолошки троугао, јер у настанку новог живота могу да учествују три жене: она која даје јајну ћелију, она која ће носити трудноћу и родити и жена која ће бити мајка детета. Законик каже да је то „намеравана мајка”. Она по правилу неће бити и давалац јајне ћелије, али та могућност није искључена.

– Мислим да смо пронашли лепу реч „родиља” за жену која ће носити и родити дете. Термин „сурогат-мајка” је груб и нетачан, јер заправо то није мајка, већ жена која има функцију „инкубатора”, ма колико то непријатно звучало. Она ће рађати за другога, јајна ћелија не потиче од ње и она неће бити мајка. Преовладало је мишљење да закон треба да омогући овакву врсту уговора о рађању за другога – каже др Орлић.

Законик је предвидео више могућих ситуација које могу бити решене уговором између три жене, а кад је о оцу детета реч, то ће по правилу бити муж или партнер мајке или, како закон каже, намераване мајке. Њих двоје ће бити „намеравани родитељи”.

Проф. др Олга Цвејић Јанчић, која је надлежна за породично право у будућем грађанском законику, изнела је недавно податак да у Србији има око 300.000 парова који би на овакав начин могли да дођу до потомства.

Објаснила је да ће суд оверавати уговор у којем би била дефинисана права и обавезе будућих родитеља и жене која носи њихово дете. Суд би имао и увид у сву неопходну медицинску документацију, а родиља може бити и блиска сродница будуће мајке.

У случајевима да родиља жели да задржи дете, иако је склопила уговор да ће родити за другога, такође ће одлучивати суд.

– Врло су ретки случајеви у свету да сурогат-мајка хоће да задржи дете, а још се ређе догађа да суд њој додели дете. Донатори семених ћелија никада се не интересују ни колико деце имају, да ли су деца здрава, ни где су ни како су – рекла је недавно професорка Олга Цвејић Јанчић на сусретима правника на Копаонику.

Морална питања постављају се и кад је реч о награди за „услугу” рађања детета. Према слову преднацрта грађанског законика, уговором се не може утврдити награда за рађање за другог, већ само „накнада разумних трошкова у вези са ношењем и рађањем детета”, као што су губитак зараде, медицинске услуге, превоз, смештај и исхрана сурогат-мајке.

сурогат-мајка
Фото: Илустрација

Будући родитељи ће издржавати родиљу за време трудноће. Бринуће о томе да се квалитетно храни, да има адекватну медицинску негу и добре услове живота. Ако би трошкови били несразмерно велики, суд би имао овлашћење да их смањи.

Кад је реч о награди, поставило се питање да ли је морално рађати за новац и због новца, али је превладало мишљење да је умерена награда сасвим адекватно решење.

– Новац не мора увек да буде мотив за једну жену да се одлучи да роди за другог, него мотив може да буде и њена жеља да помогне људима којима је ово једини начин да дођу до потомства, а то им омогућава савремени развој медицине. Не би требало да постоје никакве предрасуде према тим женама – рекла је професорка. Преднацртом будућег грађанског законика предвиђа се да сурогат-мајка има право да прекине трудноћу. Зато будући родитељи треба добро да процене особу са којом склапају уговор о рађању.

Када се дете роди, у матичне књиге се као родитељи уписују „намеравани родитељи” – правна мајка и отац детета. Постоји могућност да уговор са сурогат-мајком закључи и жена која живи сама, односно без партнера. У том случају за оплодњу мора бити коришћена њена јајна ћелија.

Сурогат-материнство је дозвољено у Русији, САД, Канади, Аустралији, Холандији, Белгији, Грчкој, Израелу, Украјини, Грузији, Великој Британији, Чешкој, а врло је распрострањено у Индији.

Александра Петровић, Политика

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.