Да ли је Србија спремна за сурогат мајчинство? Грци имају лоша искуства (ВИДЕО)

0

Сурогат материнство могло би да буде уведено и у Србији и то за парове који не могу да имају деце, али и за жене и мушкарце који живе сами и желе потомство, предвиђено је преднацртом грађанског законика.

сурогат материнство
Фото: Илустрација

Колико је та тема осетљива, али колико су проблематичне и многе друге теме које ће дефинисати тај законик, најбоље говори податак да се на њега чека више од деценије, као и то што је само преднацрт претрпео више измена. Прва верзиља преднацрта грађанског законика урађена је још 2011. године, друга 2015, а сада је светлост дана угледала и трећа.

У све три верзије било је предвиђено и увођење сурогат мајке. „Остала је одредба да се сурогат материнство искључиво може користити као начин лечења неплодности, када жена не може да роди природним путем, ни уз биомедицински потпомогнуту оплодњу, већ једино уз помоћ друге жене“, каже за Тањуг проф. Олга Цвејић Јанчић, чланица Комисије за израду грађанског законика.

Брачни и ванбрачни парови, у којима жена из здравствених разлога не може да затрудни и изнесе трудноћу, до сада су сурогат мајку морали да траже у Грчкој, Украјини, Русији, односно у земљама у којима је то законом дозвољено.

Сурогат мајку могу да ангажују и жене и мушкарци који живе сами

Осим брачних и ванбрачних парова, преднацртом законика предвиђено је да сурогат мајку могу да ангажују и жене и мушкарци који живе сами.

„То је било предвиђено и у претходним верзијама преднацрта, али смо сада избацили потребу да се траже оправдани разлози и да суд о томе одлучује. Захтева се само психофизичка процена да су у стању да могу да обављају родитељску дужност у најбољем интересу детета“, појашњава она.

Чак и када би грађански законик сада био усвојен, то ипак не значи да би сурогат материнство могло одмах да се примењује у пракси, јер је у супротности са Законом о биомедицински потпомогнутој оплодњи (БМПО), који не предвиђа ту могућност. Заправо, морале би да се чекају измене и допуне тог закона.

Грци увели закон и – покајали се

Члан радне групе која је радила Закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи проф. Иван Тулић каже да су били против увођења сурогат мајке, након што су видели са каквим се проблемима суочава Грчка, која је то увела. „Контактирали смо колеге из Грчке, да би видели каква су њихова искуства и од њих смо добили одговор да су се покајали што су то урадили“, каже Тулић за Тањуг.

Највише проблема, додаје, Грци имају зато што 90 одсто жена које су сурогат мајке нису из Грчке, долазе из других земаља, затим не поштују се потписани уговори, дешава се да сурогат мајке не желе да предају дете пару који их је ангажовао, а било је случајева да са бебом побегну у другу земљу и да бебу продају.

Друга крајност је када се роди дете са неком аномалијом, тада се парови предомисле и не желе болесну бебу, а не жели је ни жена која је ангажована за рађање.

У преднацрту грађанског законика Србије дефинисано је да се жена која роди дете за другог назива „родиља“, док би пар или појединац који је ангажује били „намеравани родитељи“. Родиља или намеравани родитељи не морају да буду држављани Србије, већ могу бити и страни држављани. Родиља ће имати право на надокнаду трошкова током трудноће и порођаја, али није прецизирано колики би то износ био.

сурогат материнство
Фото: Илустрација

„Намеравани родитељи“ могу да захтевају од „родиље“ прекид трудноће

О висини надокнаде треба да одлучи суд који одобрава уговор и контролише да ли су испуњени сви услови за сурогат материнство, а то су медицински докази да пар или појединац не може на други начин да се оствари као родитељ.

Предвиђено је да „родиља“ током трудноће мора редовно да одлази на лекарске прегледе, како би се евентуалне генетске аномалије уочиле благовремено. „Ако се утврде аномалије, намеравани родиљи могу да захтевају од родиље прекид трудноће и уколико она не прихвати они нису дужни да прихвате дете. Предвиђено је и уколико се родиља разболи и трудноћа и порођај представљају ризик за њен живот она може да изврши прекид трудноће без сагласности намераваних родитеља“, појаснила је др Цвејић Јанчић.

У преднацрту стоји и то да један од намераваних родитеља обавезно мора бити биолошки родитељ детета и да је то по правилу мушкарац, осим у ситуацијама када жена нема партнера, онда ће се у оплодњи користити семене ћелије донора.

Заправо, у настанку живота могле би да учествују три жене – једна која је донор јајних ћелија, друга која носи трудноћу и трећа која је циљани родитељ. „Нисмо предвидели коришћење јајних ћелија саме сурогат мајке – родиље, већ то може бити само дарована јајна ћелија треће жене“, закључила је др Цвејић Јанчић.

Када ће бити завршен коначан нацрт грађанског законика и када ће ући у скупштинску процедуру нико не може са сигурношћу да каже. То ће искључиво зависити од тога како ће се јавност изјаснити о преднацрту током јавне расправе.

Танјуг

Постави одговор

Унесите свој коментар
Упишите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.